Linkovi

Drugi dan klimatskog samita: Investicije u čistu energiju će se isplatiti


Svetski lideri se vide na ekranu za vreme obraćanja predsednika Džoa Bajdena, 23. aprila 2021. u Vašingtonu.

Drugog dana virtualnog samita svetskih lidera o klimi, Bela kuća dovela je milijardere, direktore velikih kompanija i lidere sindikata da bi podržali viziju predsednika Džoa Bajdena o transformaciji američke ekonomije kako ne bi ugrožavala životnu sredinu.

Bajden je pozvao države da rade zajedno da bi prešle na čiste izvore energije.

"Zemlje koje sarađuju na ulaganju u čistije ekonomije će pobrati korist za svoje građane. Ne možemo da pobedimo u borbi protiv klimatskih promena ako se ne borimo zajedno na globalnom nivou", poručio je američki predsednik.

Na skupu su govorili Bil Gejts i Majk Blumberg, lideri sindikata radnika u čeličanama i elektranama, kao i direktori kompanija za proizvodnju solarne i drugih izvora obnovljive energije a svi su tvrdili da će se investiranje novca sada u nove tehnologije i efikasne saobraćajne i električne sisteme isplatiti dugoročno - kada je reč o otvaranju novih radnih mesta ali i profitu.

Gejts je rekao da sa partnerima radi na programu koji predviđa da se prikupi novac za kapitalne investicije od vlada, drugih filantropa i kompanija da bi se snizila cena čistih tehnologija.

"Možemo da otvorimo nove industrije i kompanije koje podržavaju zajednice širom sveta u tranziciji na čiste ekonomije", rekao je Gejts.

Predsednici i premijeri iz svih krajeva sveta uključili su se da bi opisali sopstvene investicije i planove kako da njihove zemlje prestanu da zavise od nafte i gasa koji su štetni za klimu.

Premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da naučnici u stotinama izraelskih "startap" kompanija vredno rade na tome da povećaju ključni kapacitet akumulatora za solarnu, energiju vetra i druge izvore obnovljive energije.

Predsednik Uhuru Muigai Kenjata istakao je da Kenija načinila skok sa ekonomije zasnovane na uglju, kerozinu i drvetu ka jednom od glavnih korisnika i proizvodjača geotermalne i energije vetra.

ARHIVA - Turbina na vetar u Spirvilu u Kanzasu, 13. januara 2021. Nove studije pokazuju da zbog pada cena alternativnih izvora energije, plan predsednika Bajdena o prestanku upotrebe uglja može da se ostvari po nižoj ceni nego što se ranije mislilo.
ARHIVA - Turbina na vetar u Spirvilu u Kanzasu, 13. januara 2021. Nove studije pokazuju da zbog pada cena alternativnih izvora energije, plan predsednika Bajdena o prestanku upotrebe uglja može da se ostvari po nižoj ceni nego što se ranije mislilo.

Premijerka Mete Frederiksen ponovila je obećanje Danske da će njena zemlja okončati eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru, i sa ofšor naftnih bušotina preći na farme za energiju vetra.

U SAD, Majkl Blumberg je objavio: "Ne možemo da pobedimo klimatske promene bez istorijskog nivoa novih investicija."

“Moramo da radimo više i brže da bismo smanjili emisiju štetnih gasova", poručio je Blumberg koji je uložio milione u promovisanje zamene elektrana na ugalj sve jeftinijim elektranama koje koriste obnovljive izvore energije.

Bajdenov izaslanik za klimu Džon Keri naglasio je da će predsednikov poziv za obnavljanje zapuštene američke infrastrukture na ekološki pozitivan način dugoročno staviti američku celu ekonomiju u bolju poziciju. "Ni od koga se ne traži da podnese žrtvu", rekao je Keri. "Ovo je prilika za sve."

Keri je zapravo izneo politički argument za koji američki zvaničnici kažu da će biti presudan za ostvarenje Bajdenovih klimatskih ciljeva: ulivanje hiljada milijardi dolara u tehnologiju, istraživanja i infrastrukturu zasnovanu na čistoj energiji će ubrzati američku ekononiju i učiniti je konkurentnijom u budućnosti. Otvaraće se i nova radna mesta a sve to - dok se spasava planeta Zemlja.

Republikanci se drži argumenata koji je izneo bivši predsednik Donald Tramp kada je povukao Ameriku iz klimatskog sporazuma 2015. Oni ukazuju na Kinu kao glavnog svetskog zagađivača (Sjedinjene Države su na drugom mestu), i kažu da svaki prelaz na čistu energiju nanosi štetu američkim radnicima zaposlenim u industrijama nafte, prirodnog gasa i uglja.

To znači da se "dobro plaćeni američki poslovi bace u đubre", izjavio je lider manjine u Senatu Mič Mekonel u četvrtak, u govoru u kojem je odbacio planove administracije kao skupe i neefikasne.

“Od naših stranih protivnika se traže mala ulaganja dok američki građani treba da snose maksimalnu cenu", izjavio je Mekonel.

Veći deo predloženih izdvajanja za suočavanje sa problemom klimatskih promena je deo Bajdenovog predloga zakona o obnovi infrastrukture, u iznosu od 2,3 hiljade milijardi dolara, kojim bi se platila izgradnja novih puteva, bezbednih mostova i pouzdanih sredstava javnog prevoza, dok bi se ujedno povećala proizvodnja električnih automobila, čiste pijaće vode i investicija u čistu energiju kao što su energija sunca i vetra.

Bajdenov plan nailazi na ozbiljne prepreke u potpuno podeljenom Senatu, a republikanci koje predvodi Mekonel se protive tom zakonskom predlogu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG