Linkovi

Rat u Ukrajini

EU uspostavlja platformu za obnovu Ukrajine, Kijev traži da to plate bogati Rusi

Visoki švajcarski, evropski i ukrajinski zvanilnici na Konferenciji za obnovu Ukrajine u Luganu, Švajcarskoj (Foto: Michael Buholzer/Pool via REUTERS)

Evropska unija će uspostaviti platformu za koordinaciju obnove Ukrajine posle rata sa Rusijom, rekla je u ponedeljak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Platforma će biti korištena za utvrđivanje investicionih potreba, koordinaciju poteza i usmeravanje resursa, rekla je fon der Lajen na Konferenciji za obnovu Ukrajine u švajcarskom gradu Luganu.

"Od početka rata, Evropska unija prikupila je oko 6 milijardi 200 miliona eura finansijske pomoći. I izdvojiće još. Značajno ćemo se angažovati u kratkoročnoj i dugoročnoj obnovi", poručila je fon der Lajen.

Platforma će okupiti zemlje, institucije, privatni sektor i civilno društvo. Obuhvatiće i međunarodne organizacije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.

Evropska investiciona banka predlaže finansijsku strukturu, prethodno korištenu tokom pandemije kovida 19, za pomoć u obnovi Ukrajine sa do 100 milijardi eura investicija, prenela je prethodno agencija Rojters.

"Preko platforme za obnovu, Evropska komisija može da ponudi sveobuhvatnu ekspertizu u vođenju programa koji kombinuju reforme i investicije. Uz to, tesno sarađujemo sa Ukrajinom duže vreme. I to će se samo intenzivirati sada kada je Ukrajina i zvanično kandidat za članstvo u EU", naglasila je predsednica Evropske komisije.

Takođe je dodala da Evropa ima posebnu odgovornost i strateški interes da bude uz Ukrajinu.

"Cilj Kremlja je vojno, političko i ekonomsko razaranje Ukrajine. Žele da podriju sami opstanak ukrajinske države. Ne možemo i nećemo dozvoliti da se to dogodi", zaključila je Ursula fon der Lajen.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je na konferenciji da je Ukrajini potrebno 750 milijardi dolara za plan obnove. Takođe je naveo da je zemlja zbog ruske invazije pretrpela direktnu infrastruktutnu štetu od više od 100 milijardi dolara.

"Verujemo da bi ključan izvor za obnovu trebalo da bude zaplenjena imovina Rusije i ruskih oligarha. Ruske vlasti su pokrenule ovaj krvavi rat. Izazvali su masovno razaranje i trebalo bi da za to odgovaraju", poručio je Šmihal.

Slično je poručila i britanska šefica diplomatije Liz Tras koja je rekla za Rojters da Rusija mora da odgovara za štetu pričinjenu u njenom "užasnom ratu", dok je Kijevu takođe potrebna pomoć da obnovi ekonomiju.

Ostale vesti dana

Gomilaju se problemi u ruskoj vojsci - šta su razlozi i posledice?

Ruski vojnik obraća se rezervistima u regionu Volgograd, u Rusiji (Foto: REUTERS/Stringer)

Dok Kremlj pripaja delove Ukrajine u nagloj eskalaciji konflikta, ruska vojska trpi nove poraze koji ukazuju na duboke probleme s kojima se ruske snage suočavaju na ratištu, ali i na podele u samom vrhu ruske vlade, prenosi agencija Asošijeted pres.

Neuspesi su naneli veliki štetu imidžu moćne ruske vojske i povećali napetosti u vezi sa loše planiranom moblizacijom. Takođe su podstakli sukobe u Kremlju, dok se ruski predsednik Vladimir Putin nalazi u sve bezizlaznijoj situaciji, ocenjuje AP.

Niz poraza na severoistoku i jugu Ukrajine

Ukrajina, koja koristi zapadno oružje, je posle prošlomesečnih uspeha u severoistočnom Harkovskom regionu zašla dublje u okupirana područja i naterala ruske snage da se povuku iz grada Limana, ključnog logističkog centra.

Ukrajinska vojska takođe je pokrenula veliku kontraofanzivu na jugu, ponovo uspostavila kontrolu nad nekoliko sela na zapadnoj obali reke Dnjepar i kreće se ka gradu Herson.

Ukrajinski uspesi u Hersonskom regiou usledili su posle neumoljivih napada na dva glavna prelaza preko Dnjepra koji su uništeni, dok su ruske snage na zapadnoj obali Dnjepra bile primorane da isključivo koriste pontonske mostove, koje su Ukrajinci takođe pogodili.

Filips P. O’Brajan, profesor strateških studija na Univerzitetu St. Endrjuz predviđa nove ruske neuspehe u Hersonu i ocenjuje da je "teško stabilizovati situaciju kada je logistika preopterećena, trupe iscprljene a protivnik mnogo, mnogo pametniji".

Saterane uz reku i suočene sa velikim nestašicama zaliha, ruskim snagama preti poraz koji bi mogao da otvori put za potencijalne napore Ukrajinaca da ponovo preuzmu kontrolu nad Krimom, koji je Moskva anektirala 2014. godine.

Nestašice i problemi u komandnom lancu

Vojni reporteri i blogeri, smešteni među ruske vojnike u Ukrajini, izveštavaju o sumornim scenama u loše opremljenim i organizovanim snagama pod nesposobnom komandom.

Gotovo osam meseci od početka rata, ruska vojska suočena je sa akutnim nedostatkom vojnika, te nepostojanjem koordinacije između jedinica i nestabilnih lanaca snabdevanja.

U mnogim ruskim jedinicama moral je na niskom nivou, dok su ukrajinske snage snažno motivisane.

Za razliku od ukrajinske vojske, koja koristi obaveštajne podatke koje joj dostavljaju Amerika i NATO saveznici pri izboru i napadu na ciljeve, rusku vojsku opeterećuje loša informisanost.

Kada ruske obaveštajne službe odaberu metu u Ukrajini, vojska prolazi kroz dug proces dobijanja odobrenja za napad, koji se često odugovlači dok meta ne nestane.

Ruski ratni izvještači naročito kritikuju nedostatak dronova i ističu da se iranske bespilotne letelice ne koriste efikasno zbog lošeg izbora meta.

Kremlj mobiliše nove trupe, pripaja ukrajinsku teritoriju

Ruski predsednik je na ukrajinsku kontraofanzivu odgovorio naredbom o delimičnoj mobilizaciji, čiji cilj je da se angažuje najmanje 300.000 rezervista i ojačaju snage duž hiljadu kilometara duge linije fronta u Ukrajini.

Na početku invazije, Ukrajina je proglasila sveobuhvatnu moblizaciju, sa ciljem da formira snage od milion pripadnika. Rusija je do tog trenutka pokušavala da pobedi u ratu sa sve manjim brojem dobrovoljaca.

Prema američkim podacima, u Ukrajinu je prvobitno ušlo do 200.000 ruskih snaga, dok neki zapadni izvori procenjuju da je do 80.000 ruskih vojnika poginulo, ranjeno ili zarobljeno.

Dok su krugovi u Moskvi koji zauzimaju agresivniji stav o ratu u Ukrajini pozdravili mobilizaciju kao potez koji je trebalo davno preduzeti, stotine hiljada Rusa pobeglo je u inostranstvo da bi izbegli regrutaciju, a protesti su izbili širom zemlje. Sve to predstavlja novi izazov za Kremlj.

Regruti su objavili snimke kako spavaju na podu ili na otvorenom. Neki su tvrdili da im je dato zarđalo oružje i da im je rečeno da sami kupe medicinske i ostale osnovne zalihe. Putin je prećutno priznao da postoje problemi u snabdevanju i otpustio zamenika ministra odbrane koji je bio zadužen za vojnu logistiku.

Mobilizacija ne nudi brzo rešenje za probleme u ruskoj vojsci s obzirom na to da će biti potrebni meseci za obuku regruta i formiranje borbeno spremnih jedinica.

Putin je zatim dodatno eskalirao situaciju iznenadnom aneksijom okupiranih ukrajinskih regiona i izrazio spremnost da upotrebi "sva raspoloživa sredstva" da ih zaštiti, otvoreno sugerišući da to obuhvata i nuklearni arsenal.

Podele pri vrhu vlasti

Na sukobe u višim nivoima vlade ukazale su izjave saveznika Kremlja, regionalnog lidera Čečeije Ramzana Kadirova, koji je oštro kritikovao najviše vojne zvaničnike, koje je optužio za nesposobnost i nepotizam.

Kadirov je optužio general potpukovnika Aleksandra Lapina da nije obezbedio zalihe i pojačanje za ruske trupe što je dovelo do njihovog povlačenja iz Limana. Poručio je da general zaslužuje da mu se oduzme rang i da se pošalje na front kao obični vojnik "da bi svojom krvlju oprao sramotu".

Kadirov je takođe direktno optužio načelnika Generalštaba ruske vojske, generala Valerija Gerasimova, da je zataškavao Lapinove prestupe - što je podstaklo spekulacije da je čečenski lider možda u savezu sa ostalim "jastrebima" u ruskoj eliti protiv vojnih lidera.

Kadirov je takođe otvoreno pozvao Kremlj da razmotri upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv Ukrajine da bi se preokrenuo tok rata, što pokazuje da je ta ideja sve popularnija u pojedinim krugovima u Moskvi.

Bajden: Neće nas zastrašiti Putinovi potezi
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:00 0:00

Putin je u znak podrške, unapredio Kadirova u čin generala potpukovnika na njegov rođendan, što je potez koji će verovatno izazvati nezadovoljstvo najviših vojnih zvaničnika. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da su Kadirove izjave previše emotivne, ali je pozdravio ulogu čečenskog lidera u borbama i hrabrost njegovih snaga.

Još jedan znak sve većeg nezadovoljstva su i izjave Jevgenija Prigožina - milionera poznatog kao "Putinov kuvar" - koji je osudio guvernera Sankt Peterburga, tvrdeći da podržava Ukrajinu time što nije ponudio pomoć Prigožinovoj privatnoj bezbednosnoj kompaniji Vagner.

Pojedini članovi ruske elite brzo su podržali Kadirova i Prigožina, koji su sve češći glasnogovornici krugova u Moskvi koji se zalažu za oštrije poteze u Ukrajini.

Penzionisani general poručnik, Andrej Gurulev, poslanik donjeg doma ruskog parlamenta, snažno je podržao čečenskog lidera i poručio da je ruski poraz u Limanu ukorenjen u želji vojnih lidera da Putinu prijavljuju samo dobre vesti.

"To je problem potpunih laži i pozitivnih izveštaja od vrha do dna", rekao je Gurulev.

update

Rusija granatirala stambeni blok u Zaporožju, vojni vrh na meti zbog neuspeha na frontu

Posledice ruskog raketnog napada na stambeni blok u Zaporožju (Foto: EUTERS/Stringer)

KIJEV - Ruski projektil pogodio je stambeni blok u gradu Zaporožje koji se nalazi u ukrajinskom području Herson koji su ruske vlasti nedavno anektriale.

U napadu su poginule tri osobe, dok ih je više zatrpano u ruševinama, izjavio je guverner tog regiona.

Ruska strana se, do sada, nije oglašava povodom navoda o rakertiranju stambenog bloja, izvestila je agencija Rojters.

Napad je počinjen u trenutku povlačenja ruskih trupa pred ukrajinskih snagama koje su pod svoju kontrolu stavile hiljade kvadratnih milja teritorije koja se nalazila pod ruskom okupacijom.

Hiljade ruskih vojnika napušta položaje na severoistoku i na jugu Ukrajine.

Usled takvog razloga situacije ne manjka javnih kritika ruskog vojnog vrha zbog, kako je navedeno, nekompetetnosti u vođenju rata.

Kako javlja Rojters, jedan od ruskih zvaničnika u okupiranom delu Ukrajine javno je govorio o scenario po kom bi ruski ministar odbrane Sergej Šojgu trebalo da puca na sebe zbog vojnih neuspeha, javlja Rojters. , ministar odbrane i Putinov saveznik, puca u sebe zbog svojih vojnih neuspjeha.

Mnogi govore, da su a poziciji ministra odbrane koji je dozvolio takav razvoj stvari, mogli su kao oficiri pucati na sebe. Međutim, znate da je reč oficir za mnoge nerazumljiva reč”, rekao je on.

Rusko Ministarstvo odbrane nije komentiralo reči ruskog zvaničnika iz ukrajinskog okupiranog regiona regiona Herson.

Ukrajina napreduje u Hersonskoj oblasti

Ukrajinske snage objavile su da su vratile pod kontrolu još nekoliko naselja u Hersonskoj oblasti, koju je ranije okupirala, a nedavno i anektirala Rusija. Istovremeno, ruska armija se povlači sa prvih linija fronta na istoku i jugu zemlje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su oslobođena tri naselja severoistočno od grada Hersona.

Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se četiri oblasti - Hersonska, Zaporoška, Donjeck i Lugansk - pripajaju Rusiji, nakon glasanja na referendumima u okupiranim regionima, koje Zapad osporava. Moskva tvrdi da se ovim zakonom štiti ruski narod u tim oblastima, dok Kijev tvrdi da Rusija samo želi teritoriju.

Aneksija teritorija vodi u potencijalnu eskalaciju u ratu, jer je Putin izjavio da će se svaki napad na te oblasti tretirati kao napad na Rusiju, i pretio nuklearnim oružjem.

Slučaj Kosova kao opravdanje za ruska anektiranja
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:12 0:00

Na terenu, saopšteno je da su ukrajinske snage na jugu ubile najmanje 58 ruskih vojnika, uništile devet tenkova, 17 oklopnih vozila i četiri haubice. Ruske rakete pogodile su noćs grad Zaporožje, i uništile nekoliko zgrada, izjavio je regionalni guverner i dodao da spasioci izvlače ljude iz ruševina.

Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.

Zelenski je poručio da Ukrajina, uprkos pretnjama, neće odustati od namere da vrati četiri oblasti pod svoju kontrolu.

U obraćanju, gde je prvo govorio na ukrajinskom, pa onda na ruskom, Zelenski je poručio Rusima da su već izgubili.

"Ukrajinci znaju za šta se bore. A sve više građana Rusije shvata da će umreti samo zato što jedan čovek ne želi da okonča rat", rekao je Zelenski aludirajući na Putina.

U Moskvi se slavila aneksija koncertima na Crvenom trgu, iako su ruske snage samo pre nekoliko dana izgubile strateški važan grad Liman, koji im je bio glavno uporište u severnom delu Donjecka.

Putin je, kao jedan od prvih poteza u anektiranim teritorijama, naredio da ruske snage preuzmu kontorlu nad glavnom nuklearnom elektranom u Zaporožju. Svih šest reaktora je ugašeno, a Agencija za atomsku energiju je saopštila da ima informacije da Rusija ponovo želi da pokrene jedan od reaktora.

Rusi su uhapsili direktora elektrane, potom su ga pustili, ali ga nisu vratili na posao.

Kijev dugo optužuje Moskvu da planira da preusmeri struju iz Ukrajine ka Rusiji, i upozorava da bi to povećalo rizik od incidenta.

EU odobrila novo pooštravanje sankcija Rusiji

Slova na kojima piše "sankcije" ispred zastava Evropske unije i Rusije (ILUSTRACIJA: Reuters/Dado Ruvić)

Evropska unija odobrila je uvođenje novog paketa sankcija protiv Rusije zbog rata koji vodi protiv Ukrajine, saopšteno je u Briselu.

Nove mere EU podrazumevaju dodatna ograničenja u trgovini čelikom i tehnološkim proizvodima, kao i ograničavanje cena za isporuke ruske sirove nafte u treće zemlje.

Takođe, embargo će biti usmeren na više zvaničnika ruskog Minisarstva odbrane – odnosno pojedince koji su bili uključeni u organizovanje glasanja o aneksiji Moskve u okupiranoj istočnoj Ukrajini, kao i one angažovane u kršenju ili zaobilaženju sankcija.

"Pozdravljam sporazum država članica o paketu osam sankcija. Nikada nećemo prihvatiti Putinove lažne referendume niti bilo kakvu aneksiju u Ukrajini. Odlučni smo da u nastojanju da Krim nastavlja da plaća cenu”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Sporazum bi trebalo da stupi na snagu u četvrtak – ukoliko se nijedna članica Unije ne bude usprotivila u poslednjem trenutku.

Da bi se to dogodilo potreban je konsezus svih članica EU o proširivanju embarga za koji su pojedine zemlje smatrale da bi trebalo da bude oštriji.

Među njima su Poljska i baltičke zemlje koje su tražile potpun prekid saradnjen u oblasti nuklearne energije i uvoza dijamanata, kao i stavljanje na crnu listu poglavara Ruske pravoslavne crkve patrijarha Kirila – koga smatraju saveznikom Kremlja.

Paket je mogao da bude daleko oštriji. Ali, s obzirom na to da nam je potreban konsenzus - važno je da imamo odgovor na najnovije agresivne korake Rusije”, poručio je poljski ambasador pri EU Andrej Sados.

Odluku o pooštravanju restriktivnih mera, kako javlja agencija Rojters, podstakle su nuklearne pretnje Rusije, proglašena vojna mobilizacija, kao i anektiranje ukrajinskih teritorija koje je Rusija okupirala.

Buduća pomoć Ukrajini može zavisiti od toga ko će kontrolisati Kongres 2023.

Arhiva - Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obraća se virtuelno Kongresu SAD u Vašintonu, 16. marta 2022.

Predstojeći novembarski izbri na sredini predsedničkog mandata, na kojima se žestoko osporava kontrola nad oba doma Kongresa Sjedinjenih Država, mogli bi da imaju značajne posledice po najveći spoljnopolitički izazov sa kojim se trenutno suočava Bajdenova administracija: ruska invazija na Ukrajinu.

Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio svojim trupama da uđu u Ukrajinu u februaru, SAD i njihovi saveznici, uključujući većinu zemalja NATO-a, usmeravaju pomoć i oružje u zemlju kako bi pomogli vladi i odbili osvajače.

Dok američka javnost i dalje podržava široku podršku Ukrajini, a zakone koji predviđaju pomoć usvajaju velike dvopartijske većine, glasna manjina republikanskih poslanika, uz odjek brojnih uticajnih glasova u širem konzervativnom pokretu, kritikovala je federalnu vladu, rekavši da troši previše i potencijalno produžava sukob.

Pritisak na politiku SAD

Sada, neki stručnjaci dovode u pitanje stepen do kojeg bi ta manjina mogla da utiče na američku politiku ako stranka uspešno zauzme Predstavnički dom, Senat ili oba tela Kongresa u novembru.

"Mislim da je to najvažnije za mnoge ljude u Vašingtonu koji podržavaju ono što radimo u Ukrajini", rekao je za Glas Amerike Konor Savoj, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije.

Novih 625 miliona dolara američke vojne pomoći za Ukrajinu

Američki predsednik Bajden u razgovoru sa ukrajinskim kolegom Zelenskim (Foto: Twitter/@POTUS)
Američki predsednik Bajden u razgovoru sa ukrajinskim kolegom Zelenskim (Foto: Twitter/@POTUS)

Sjedinjene Države će Ukrajini dostaviti vojnu pomoć u iznosu od 625 miliona dolara, saopštila je Bela kuća.

Tu informaciju je američki predsednik Džozef Bajden u telefosnkom razgovoru preneo u ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom.

Pomoć obuhvata i lansere pokretnih artiljerijskih raketnih sistema (HIMARS), saoštila je Bela kuća.

Stejt department je saopštio da se radi o četiri lansera HIMARS i potrebnim raketama, 32 haubice sa 75.000 metaka municije, 200 vozila sa protivminskom zaštitom, kao i Klejmor protivpešadijskim minama.

Predsednik Bajden je u razgovoru, kom se pridružila i potpredsednica Kamala Haris, naglasio da nikada neće priznati rusku aneksiju ukrajinske teritorije.

Nastavićemo sa podrškom Ukrajini u odbrani od ruske agresije onoliko koliko bude potrebno”, saopštila je Bela kuća.

Paket pomoći prvi je odobreni od trenutka kada je Rusija nedavno anektirala okupirane ukrajinske teritorije.

Prošle nedelje, Sjedinjene Države su odobrile pomoć u naoružanju za Ukrajinu vredan 1,1 milijardu dolara, koji je obuhvatao 18 sistema HIMARS, potrebnu municiju, različite vrste sistema protiv bespilotnih letelica i radara

Od početka ruske agresije na Ukrajinu 24. februara, Sjedinjene Države su Ukrajini pomogle sa više od 16,8 milijardi dolara u vojnoj opremi i oružju.

Savoj je rekao da je značajan broj republikanskih poslanika koji su do sada glasali protiv pomoći Ukrajini - uključujući mnoge od 57 koji su glasali protiv paketa pomoći od 40 milijardi dolara u maju - to učinili zbog zabrinutosti zbog nedostatka nadzora nad potrošnjom. Ali drugi uključuju mnoge samozvane populiste u stilu bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji su instinktivno sumnjičavi prema trošenju za inostranu pomoć, čak i kada je ono podržalo rukovodstvo stranke.

"Ovo im se ne sviđa", rekao je Savoj. "Oni misle da je to novac za strane pacovske kanale".

Iako je bilo i određenog demokratskog protivljenja potrošnji za Ukrajinu, otpor u toj stranci je bio daleko manji. U kombinaciji sa širokom podrškom republikanaca, demokratske većine su uspelvale da proguraju pakete pomoći.

Određivanje otpora

Daleko je od izvesnog da bi se stvari promenile ako GOP (Republikanska stranka) preuzme vlast u Kongresu, s obzirom na to da većina republikanaca i dalje podržava pomoć Ukrajini. Međutim, važno je zapamtiti da je u Kongresu odlučna manjina često u stanju da izrazi volju većine.

Pre jedne decenije, dok je Republikanska partija vodila Predstavnički dom, osnovna grupa konzervativaca — Klub za slobodu — dosledno je kočila napore svog rukovodstva da sklopi budžetske sporazume sa tadašnjim predsednikom Barakom Obamom, što je dovelo do zatvaranja vlade i straha od neizvršenja obaveza od strane odeljenje trezora.

Neki posmatrači su primetili rastući razdor između rukovodstva Republikanske partije i njenog populističkog krila.

"Raskol između republikanaca iz establišmenta stranke i populista u Trampovom stilu postavlja pitanje da li predsednik Džo Bajden može da se osloni na zakonodavce da će nastaviti da finansiraju priliv američke vojne opreme u Ukrajinu ako demokrate izgube kontrolu nad Kongresom", primetio je prošlog meseca vebsajt Difens njuz.

Tokom predizborne kampanje, demokrate su koristile pretnju republikanskog preuzimanja vlasti koje će ugasiti pomoć Ukrajini kao tačku za razgovor.

U Ohaju, demokratski kandidat za Senat Tim Rajan je više puta sledio svog republikanskog protivnika, J. D. Vancea, priznajući kasnje: "Baš me briga šta će se desiti sa Ukrajinom na ovaj ili onaj način".

Konzervativne grupe su sumnjive

Tokom vikenda, uticajna Konzervativna politička akciona konferencija (CPAC) objavila je tvit koji je odmah privukao široku pažnju jer se činilo da potvrđuje Putinovu tvrdnju da je "anektirao" četiri regiona Ukrajine.

"Vladimir Putin najavljuje aneksiju četiri ukrajinske okupirane teritorije", navodi se u tvitu. "Bajden i demokrati nastavljaju da šalju Ukrajini milijarde dolara poreskih obveznika. U međuvremenu, napadnuti smo na našoj južnoj granici. Kada će demokrate staviti #Ameriku na prvo mesto i okončati davanje poklona Ukrajini?"

Organizacija je kasnije izbrisala tvit, tvrdeći da ga nije odobrilo njeno rukovodstvo. Zamenjen je onim koji je Putina nazvao "ludakom", a njegovu invaziju na Ukrajinu nezakonitom.

Međutim, ostala je ista nevoljnost da se nastavi finansiranje Ukrajine na sadašnjem nivou.

"Moramo se suprotstaviti Putinu, ali američki poreski obveznici ne bi trebalo da snose ogromnu većinu troškova", poručio je CPAC.

Druge konzervativne organizacije takođe su izrazile zabrinutost.

"Američki narod je umoran od neokonzervativnog političkog konsenzusa koji zahteva da se milijarde njihovih poreskih dolara potroše na odbranu integriteta ukrajinske granice kada se ne mogu pronaći resursi i upravljanje za naše", rekao je prošlog meseca sajtu Defense 1 Ras Vot, predsednik Centra za obnovu Amerike, ocenjujući da će novi paket pomoći produžiti borbu i "omogućiti regionalnim saveznicima da još jednom izbegnu svoje bezbednosne odgovornosti".

Preusmeriti resurse

U nedelju je republikanski kongresmen Met Gec, čiju matičnu državu Floridu upravo poharao uragan, preko Tvitera sugerisao da se pomoć Ukrajini preusmeri na pomoć za njegove birače.

"Dragi Kongrese: U ime mojih sugrađana na Floridi, kojima je veoma potrebna pomoć… Samo nam pošaljite polovinu onoga što ste poslali Ukrajini. U potpisu, vaši sugrađani Amerikanci", napisao je on.

Prošle nedelje, najavljujući svoj glas protiv rezolucije o potrošnji koja je uključivala više sredstava za Ukrajinu, članica Kongresa Mardžori Tejlor Grin je tvitovala: "Danas glasam NE za kontinuiranu rezoluciju o finansiranju 50 američkih država, plus 51. američke države: Ukrajine. Takođe u vestima, Vladimir Putin je upravo anektirao veliki deo Ukrajine. Da li i mi finansiramo Rusiju?

Republikanski lideri u Predstavničkom domu nagovestili su da će, ako preuzmu vlast, opšti pogled njihovih kokusa - uključujući sve novoizabrane članove - biti uključen u njihovo donošenje odluka.

U izjavi novinarima prošlog meseca, predstavnica Elise Stefanik, trećeplasirana republikanka u Predstavničkom domu, rekla je: "Želimo da budemo sigurni da oni dobiju sve informacije. Znam da postoji zabrinutost, s pravom, oko nadzora nad tim dolarima".

Rekla je, međutim, da neće da govori pre izbora novih članova. "To će biti konferencijska odlukatih novih članova."

Putin potpisao aneksiju ukrajinskih regiona, dok gubici ruskih snaga rastu

Ruski predsednik Vladimir Putin govori na virtuelnom sastanku sa nastavnicima (Foto: Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)

KIJEV, Ukrajina (AP) — Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakone koji formalno pripajaju četiri ukrajinska regiona u sastav Rusije, iako se njena vojska bori da kontroliše teritoriju koja je nelegalno pripojena.

Dokumenti kojima se finalizira aneksija, izvršena protivno međunarodnim zakonima, objavljeni su u sredu ujutro na internet stranici ruske vlade. Kremlj takođe nije isključio dodatno pripajanje ukrajinske teritorije.

Portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima da će "određene teritorije biti ponovo zauzete, i nastavićemo da se savetujemo sa stanovnicima koji žele da prigrle Rusiju".

Peskov nije precizirao koje dodatne ukrajinske teritorije Moskva razmatra, niti da li Kremlj planira da ogranizuje više "referenduma".

Ranije ove nedelje, oba doma ruskog parlamenta ratifikovala su sporazume kojima regioni Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožja pripadaju Rusiji. To je usledilo posle "referenduma" koje je organizovao Kremlj u četiri regiona koje su Ukrajina i Zapad odbacili kao lažnu.

Ruski predsednik pravdao je validnost glasanja navodeći da je bilo "više nego ubedljivo" i "apsolutno transparentno i nesporno".

“To su objektivni podaci o raspoloženju ljudi", rekao je Putin na jednom skupu posvećenom nastavnicima i dodao da je bio prijatno "iznenađen" rezultatima.

Na terenu, rat Moskve u Ukrajini ušao je u novu, opasniju fazu. Rusija se suočava sa sve većim neuspesima, dok ukrajinske snage preuzimaju sve više i više teritorija na istoku i jugu – upravo regionima koje je Moskva željna da pripoji.

Granice teritorija na koje Rusija polaže pravo i dalje su nejasne, ali Kremlj je obećao da će braniti rusku teritoriju — takođe i novoapsorbovane regione — svim sredstvima koja su joj na raspolaganju, uključujući nuklearno oružje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio je na aneksiju tako što je najavio brzu aplikaciju za ulazak u NATO i formalno isključivši pregovore sa Rusijom. U ukazu Zelenskog, objavljenom u utorak, navodi se da je održavanje pregovora sa Putinom postalo nemoguće nakon njegove odluke da preuzme četiri regiona Ukrajine.

Šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak napisao je na svom Telegram kanalu ubrzo nakon što je Putin potpisao aneksiju da "bezvredne odluke terorističke zemlje (Rusije) nisu vredne papira na kome su potpisane".

"Kolektivna ludnica može nastaviti da živi u izmišljenom svetu", dodao je on.

Rusija i Ukrajina dale su u sredu oprečne ocene o ukrajinskoj ofanzivi u strateškoj južnoj Hersonskoj oblasti — jednoj od četiri oblasti koje Rusija pripaja.

Ruski zvaničnik u oblasti Herson insistirao je da je ukrajinski napredak u regionu zaustavljen.

Kiril Stremousov je u komentaru za državnu novinsku agenciju RIA Novosti rekao da "od jutros... nema pomeranja" kijevskih snaga. On je obećao da "neće ući u (grad) Herson, to je nemoguće".

Međutim, ukrajinska vojska je u sredu saopštila da je ponovo zauzela više sela u Hersonskoj oblasti u okviru svojih masivnih kontraofanzivnih napora. Operativna komanda Jug saopštila je da je ukrajinska zastava podignuta iznad sedam sela koja su ranije okupirali Rusi.

Vojne bolnice su pune ranjenih ruskih vojnika, a ruskim vojnim medicinarima nedostaju lekovi, napisao je u Telegramu zamenik načelnika hersonske regionalne administracije Jurij Sobolevski. Nakon što se stanje ruskih vojnika stabilizuje, oni se šalju na dalje lečenje na Krim. "Ne stižu svi", napisao je.

Na bojnom polju u sredu ujutru, višestruke eksplozije potresle su Bilu Cerkvu, izazvavši požare na, kako je opisano, infrastrukturnim objektima u gradu južno od prestonice Kijeva, rekao je regionalni lider Aleksij Kuleba na Telegramu.

Prve indikacije su da su grad napale takozvane kamikaze ili iranske samoubilačke bespilotne letelice, rekao je on. Bila Cerkva je oko 80 kilometara južno od Kijeva.

Rusija poslednjih nedelja sve više koristi dronove samoubice, što predstavlja novi izazov za ukrajinsku odbranu. Bespilotne letelice mogu da ostanu u vazduhu duži vremenski period pre nego što zarone ka svojim metaram i detoniraju svoj teret u poslednjem trenutku.

Mnogi od ranijih napada dronova iranske proizvodnje dogodili su se na jugu zemlje, a ne u blizini glavnog grada, koji nije bio na meti nedeljama.

U kasnijoj objavi, Kuleba je rekao da je ukupno šest dronova Šahed-136 udarilo u grad, jedan od najvećih u regionu posle samog Kijeva. U napadima je povređena jedna osoba.

Desetine spasilaca su na licu mesta i još uvek rade na gašenju požara nekoliko sati nakon što su napadi prijavljeni, rekao je on.

Na drugim mestima u Ukrajini najmanje pet civila je ubijeno, a osam je ranjeno u poslednjem ruskom granatiranju, saopštila je predsednička kancelarija zemlje.

U regionu Donjecka, ruske snage su granatirale osam gradova i sela. U Svjatohirsku, koji su zauzele ukrajinske snage, pronađeno je groblje za civile i otkrivena su tela četiri civila, saopštio je guverner Donjecka Pavlo Kirilenko.

U međuvremenu, ukrajinski zvaničnici saopštili su da su otkrili još dokaza o mučenjima i ubistvima u područjima koje su prethodno bile pod ruskom kontrolom.

Serhij Bolvinov, koji je na čelu istražnog odeljenja nacionalne policije u istočnom Harkovskom regionu, rekao je da vlasti istražuju navodne ruske komore za mučenje u selu Piski-Radkivski.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG