Oko 2,5 tone prirodnog uranijuma uskladištenog na lokaciji u ratom razorenoj Libiji je nestalo, saopštila je u četvrtak nuklearna agencija Ujedinjenih nacija IAEA, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa bezbednošću i i širenjem oružja.
Prirodni uranijum može odmah da se koristiti za proizvodnju energije ili gorivo za bombe, jer proces obogaćivanja obično zahteva da se metal pretvori u gas, a zatim da se okreće u centrifugama da bi se dostigao potreban nivo. Međutim, svaka tona prirodnog uranijuma- ako je dobije grupa sa tehnološkim sredstvima i resursima - može vremenom da se rafiniše do 5,6 kilograma materijala za oružje, kažu stručnjaci. To čini pronalaženje nestalog metala važnim za stručnjake za neširenje nuklearnog oružja.
U saopštenju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) sa sedištem u Beču navodi se da je njen generalni direktor Rafael Marijano Grosi u sredu obavestio države članice o nestalom uranijumu.
Saopštenje IAEA-e ostalo je nedorečeno u vezi sa mnogim detaljima.
U utorak su "inspektori za zaštitne mere agencije otkrili da 10 bačvi sa oko 2,5 tona prirodnog uranijuma u obliku koncentrata rude uranijuma nije bilo prisutno na lokaciji u državi Libiji, kao što je ranije objavljeno", saopštila je IAEA.
"Agencija će sprovesti dalje aktivnosti kako bi se razjasnile okolnosti uklanjanja nuklearnog materijala i njegova trenutna lokacija".
Rojters je prvo izvestio o upozorenju IAEA o nestalom libijskom uranijumu, koja je saopštila da je njenim članovima za dolazak na lokacije koje nije pod kontrolom vlade potrebna "kompleksna logistika".
IAEA je odbila da ponudi više detalja o nestalom uranijumu. Međutim, njihovo priznanje da je uranijum nestao na "prethodno proglašenoj lokaciji" sužava moguće opcije.
Jedno takvo proglašeno mesto je Saba, oko 660 kilometara jugoistočno od glavnog grada Libije, Tripolija, u južnim krajevima pustinje Sahare u kojima vlada bezakonje. Tamo je Libija pod diktatorom Moamerom Gadafijem skladištila hiljade buradi takozvanog uranijumskog "žutog kolača" za nekada planirano postrojenje za konverziju uranijuma, koje nikada nije izgrađeno u njegovom višedecenijskom tajnom programu naoružanja.
Procenjuje se da su libijske zalihe pod Gadafijem bile oko 1.000 tona žutog kolača. Tadašnji libijski lider je svetu objavio svoj novi program nuklearnog naoružanja 2003. godine, posle invazije na Irak, koju su predvodile SAD.
Dok su inspektori uklonili poslednji obogaćeni uranijum iz Libije 2009. godine, žuti uranijumski kolač je ostao, a UN su 2013. procenile da je oko 6.400 barela tog uranijuma bilo uskladišteno u Sabi. Američki zvaničnici su bili zabrinuti da bi Iran mogao da pokuša da kupi uranijum od Libije, u šta je Gadafijev najviši civilni nuklearni zvaničnik pokušavao da uveri SAD, navodi se u diplomatskoj depeši iz 2009. koju je objavio Vikiliks.
"Naglašavajući da je Libija na ovo pitanje gledala prvenstveno kao na komercijalno, (zvaničnik) je primetio da su cene uranijumskog žutog kolača na svetskom tržištu rasle i da je Libija želela da maksimizuje svoj profit tako što će pravilno odrediti vreme prodaje svojih zaliha", napisao je tadašnji ambasador Džin A. Krec.
Ali u Arapskom proleću 2011. pobunjenici su zbacili Gadafija i na kraju ga ubili. Saba je postajala sve više mesto bezakonja, a afrički migranti su prelazili Libiju. Postojale su tvrdnje da su neki prodati kao robovi u tom gradu, izvještavaju UN.
Poslednjih godina, Saba je uglavnom bila pod kontrolom samozvane Libijske nacionalne armije, na čijem je čelu Halifa Hifter. General, za koga se široko veruje da je radio sa CIA-om tokom svog vremena u egzilu, dok je Gadafi bio na vlasti, boreći se za kontrolu nad Libijom protiv vlade sa sedištem u Tripoliju.
Hifterov portparol je odbio da odgovara na pitanja Asošijeted presa. Pobunjeničke snage iz Čada takođe su bile prisutne u južnom gradu poslednjih godina.
