Linkovi

Novaković: Putin je glavni saveznik Dodiku u BiH


Sastanak Vladimira Putina i Aleksandra Vučića u Sočiju 25. novembra 2021. godine

Igre sa ruskim gasom se nastavljaju. Doduše, tek za šest meseci, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kao veliki uspeh predstavio to što će Srbija još pola godine plaćati ruski gas 270 dolara po kubnom metru.

Bivša ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak u telefonskom razgovoru ističe da ni jednog trenutka nije bilo sporno da će cena gasa ostati ista i da se to moglo ugovoriti i bez susreta na tako visokom nivou. Po njenoj oceni to je politički potez, a Rusija je i ranije davala podršku sadašnjoj vlasti u Srbiji pred izbore, kaže Kurjak:

Ne verujem da se to može nazvati uspehom. To je cena gasa koja je aktuelna – ona je samo produžena za šest meseci, taman dok se završe izbori. Da je cena gasa spala na 200 po kubnom metru evra, onda bi to već bio dobitak”.

Ona ističe da Nemačka plaća gas iz Rusije 230 do 250 dolara, a Igor Novaković iz organizacije Isac podseća da je Mađarska pre par meseci sklopila dugoročni ugovor sa Moskvom o nabavci gasa po ceni od 240 dolara po kubnom metru:

Za Srbiju je zaista u nezgodnom periodu stigla ove gasna kriza, u predvečerje kada smo trebalo da obnovimo naš sporazum sa Rusima koji smo imalo iz 2012. godine. Koji su neki od nas već od ranije kritikovali zato što je smatrano da je i sa ovim prethodnim sporazumom u stvari Srbija plaćala veće cene gasa nego što su plaćale neke evropske države koje su gas kupovale slobodno na tržištu”, kaže Novaković i dodaje da je i ruskom Gaspromu u interesu da potpiše dugoročni ugovor o snabdevanju gasom sa Srbijom.

Gas nije bio centralna tema susreta Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, slažu se u oceni sagovornici Glasa Amerike, a Igor Novaković da se razgovaralo o situaciji u Bosni i Hercegovini i Kosovu:

Mislim da je moguć sporazum oko toga šta će se desiti ukoliko Priština prekine ovaj moratorijum koji je bio uspostavljen ovim Vašingtonskim sporazumom na traženje novih priznanja ili članstva u međunarodnim organizacijama, i čini mi se, pošto je Srbija pre svega u tom procesu traženja otkazivanja priznanja se oslanjala na pomoć Moskve, da je vrlo verovatno bilo govora i o tome.”

Jelica Kurjak smatra da suštinskih razlika između aktuelne vlasti u Srbiji i Rusije u gledanju na kosovski problem praktično nema i da se tu Moskva isključivo vodi svojim dugoročnim strateškim ciljevima:

Rusija uvek izgovara ono što želite, ono što želi vaš narod – mi ćemo to podržati, ma šta bilo. E sad, zna se šta Rusija podržava, šta ne podržava. Rusija ne podržava nezavisnost Kosova, to neće uraditi, Rusija ne podržava ulazak Srbije u NATO, to neće promeniti stav. I njen odnos prema eventualnom ili politici ulaska Srbije u EU takođe nije eksplicitan da, nije eksplicitno ne. Ako to vama odgovara, i nama odgovara.”

Po pitanju Bosne i Hercegovine postoji najveće neslaganje Beograda i Moskve, ne samo o poziciji visokog predstavnika Kristijana Šmita, smatra Igor Novaković. Po njegovom mišljenju Rusiji je u interesu očuvanje Republike Srpske, ali ne i bilo kakvo rešenje koje bi bilo proizvedeno ili nametnuto od strane Zapada bez ikakvog uplitanja Rusije:

Ja nemam utisak da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u principu osoba koja mnogo utiče na Dodikove kontakte sa Moskvom, na njihove zajedničke pristupe koje imaju. Čini mi se da je pre Vučić zainteresovan za održavanje stabilnosti i za smirivanje tenzija. A da je Dodiku u principu u samoj Bosni Moskva glavni saveznik, pre svega što se tiče politike oko visokog predstavnika i svih elemenata koji se tamo dešavaju”.

XS
SM
MD
LG