Ovogodišnja šetnja u okviru Nedelje ponosa održana je u subotu u Beogradu i protekla je bez problema – nakon okupljanja u parku Manjež učesnici Parade su prošli centralnim gradskim ulicama, vratili se u park gde je do kasno u noć program nastavljen nizom koncerta.
Veliki broj policajaca opremljenih pancirima i štitovima bio je raspoređen u centru grada sa zadatkom da štiti učesnike Parade ponosa koja se ove godine održala pod sloganom “Nismo ni blizu”.
Iako se zvanične institucije nisu odazvale pozivu organizatora Nedelja ponosa 2023. da u znak podrške LGBTIQ+ zajednici istaknu na svojim zgradama zastave duginih boja, u subotu je centar Beograda ipak bio prekriven desetinama prepoznatljivih zastava koje su nosili učesnici šetnje.
Osim zastava, oni su nosili i brojne transparente – "Oduvek protest", "Mi gorimo, a Ana se češlja", "Nismo ni blizu", "DA zahtevima protesta", "Smrt fašizmu, sloboda narodu", "I kvir ljudi se bore za krov nad glavom".
Na uglu Nemanjine i Ulice kneza Miloša ispred zgrade vlade Srbije razvijena je velika zastava duginih boja koju je nosio veliki broj aktivista.
A na Terazijama i u Bulevaru kralja Aleksandra okupili su se i građani koji se protive Prajdu, ali su oni bili okruženi jakim snagama policije. Protivnici Prajda uzvikivali su "Vučiću, Šiptaru, izdao si Srbiju", "Nemoral i gej sramotu nikad više u javnom životu" i pevali himnu Svetom Savi.
Kuma ovogodišnjeg, jedanaestog po redu beogradskog Prajda bila je pevačica Ida Prester, koja je učesnicima Parade ponosa poklonila venčanicu koju je nosila u nekoliko spotova, aludirajući na zahtev LGBTIQ+ zajednice Srbije da se donese zakon o istopolnim partnerstvima:
“Naš brak ne vredi manje ako nekome drugom damo pravo na ljubav i brak, to ne umanjuje naša prava”, rekla je Prester obraćajući se okupljenima pre same šetnje sa centralne bine u parku Manjež.
Uz podsećanje da se ovogodišnja Parada ponosa održava pod parolom “Nismo ni blizu”, organizator beogradskog Prajda Goran Miletić je rekao da LGBT zajednica u Srbiji nije ni blizu ispunjenja zahteva koji su formulisani pre skoro deset godina.
“Imali smo proteklih godina osećaj da se nešto pomera, 2021. godine je napisan zakon o istopolnim partnerstvima, ali je on prošle godine stavljen ad akta”, rekao je Miletić i ponovio da osim zahteva za donošenje zakona o istopolnim parterstvima LGBTIQ+ zajednica u Srbiji traži i donošenje zakona o rodnom identitetu, procesuiranje slučajeva nasilja i diskriminacije, kao i prepoznavanju važnosti edukacije.
Miletić je rekao da su organizatori Prajda imali dva sastanka sa policijom i jedan tehnički sastanak sa predstavnicima grada, od kojih nisu dobili na korišćenje svečanu salu.
Po procenama koje je izneo Miletić na subotnjem Prajdu bilo je između 10 i 15 hiljada ljudi.
Kao predstavnik vlade u park Manjež je došla ministarka za evropske integracije Tanja Miščević – u kratkoj izjavi ona je izjavila da je zaštita ljudskih prava, zaštita prava manjina i pravo na život koji je potpuno jednak sa pravima svih ostalih građana osnovna poruka koju donosi na Pradu ponosa:
“Radimo na svim onim stvarima koje su važne za zaštitu prava LGBTIQ+ zajednice, koja se pre svega odnose na bolje razumevanje, potrebe zaštite njihovih prava i naravno na konkretnu zaštitu. I svi smo tome posvećeni”, rekla je Miščević.
Učesnike Prajda pozdravio je i američki ambasador Kristofer Hil, koji je u park kod Manježa došao sa suprugom Džuli. Uz poruku da bez obzira na sve probleme kojih je bilo ranijih godina, Hil je rekao i da vidi da je ipak došlo do nekog napretka:
“Možda će neki reći da je pred Srbijom dug put, da još dosta toga treba da uradi, ali to važi i za mnoge druge zemlje, uključujući i moju. Svakako da je moguće učiniti napredak, ali bitno je da smo svi ovde zajedno i da razumemo da su svuda ljudi samo ljudi, da je ljubav jednostavno ljubav i da svi treba da imaju pravo da šetaju gde god žele”, izjavio je Hil i dodao da je dobro što učesnici Prajda imaju i odgovarajući zaštitu i što će to omogućiti da sve prođe bez problema.
U samom parku Manjež mogli su se čuti i brojni evropski jezici, što najbolje govori da su i ove godine na Nedelju ponosa došli i pripadnici LGBTIQ+ zajednice ne samo iz regiona, već i iz cele Evrope. Ipak, uz srpski, najčešće se čuo ruski jezik, s obzirom na veliku rusku zajednicu koja je bežeći iz Rusije potražila spas u Srbiji.
