Situacija na Kosovu se ne odvija u dobrom smeru, život tamošnjih Srba će biti još teži za tri godine, a politička nestabilnost i pitanja bezbednosti su osnovni problemi sa kojima se srpska manjina suočava - pokazuje poslednje istraživanje NVO Aktiv.
Na predstavljanju istraživanja "Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu" u četvrtak u Beogradu, istaknuto je da ovi nalazi predstavljaju jedan od najpesimističnijih izveštaja koji su se pojavili od kada se meri raspoloženje srpske zajednice na Kosovu.
Istraživanje pokazuje da čak 95,5 odsto ispitanika smatra da situacija iz njihovog ugla ne ide u dobrom smeru, da više od polovine veruje da će im život na Kosovu za tri godine biti gori nego prethodnih godina, da skoro 70 odsto njih smatra da je politička nestabilnost ključni problem na Kosovu, kao i da skoro 80 odsto smatra da se u poslednjih godinu pogoršala bezbednosna situacija.
Istovremeno, 83,5 odsto Srba sa Kosova apsolutno ne veruje nijednoj političkoj partiji niti liderima kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Po tom istraživanju najbolju ocenu su dobili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS, kojima veruje 2,6 odsto ispitanika. Srpskoj listi veruje 1,8 odsto, a SPS-u veruje svega 0,2 odsto ispitanika.
Sa druge strane, vrednujući njihov rad ocenama od jedan do pet, Srbi na Kosovu su kosovskoj vladi dali ocenu 1,61, a kosovskoj policiji 1,79. Kancelarija za Kosovo i Metohiju i vlada Srbije dobile su nešto bolje ocene – 2,46 i 2,53, dok je primera radi UNMIK ocenjen ocenom 2,09, KFOR 2,18, a EULEX 1,99.
Istraživanje pokazuje i pad poverenja u Rusiju kao međunarodnog zaštitnika Srba na Kosovu - 2020. godine u Rusiju je verovalo 70 odsto ispitanika, a prošle godine je taj procenat pao na 56,9. Ipak, To i dalje stavlja Rusiju na prvo mesto na listi međunarodnih faktora koji štite interese Srba na Kosovu. U Kinu kao zaštitnika veruje 11,8 odsto, a interesantno je da je poverenje u Evropsku uniju poraslo sa 7,7 odsto 2020. godine na 15,7 odsto građana srpske nacionalnosti koji su 2023. godine rekli da veruju da EU štiti njihove interese.
Zanimljivo je i da 49,6 odsto ispitanika na severu Kosova ne podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, dok pregovore podržava 12,2 odsto Srba sa severa Kosova.
Takođe, 19 odsto ispitanika veruje da će ZSO biti formirana ove godine, a 47,5 odsto smatra da nikada neće biti formirana. U tom kontekstu 40,5 posto ispitanika misli da je ZSO najprihvatljivije rešenje za Srbe na severu Kosova, dok je 13,4 odsto ispitanika za održavanje trenutnog stanja.
Autor istraživanja i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić je ocenio da je besperspektivnost opšte stanje koje odlikuje život Srba na Kosovu po pitanjima stabilnosti političke situacije, dijaloga Beograda i Prištine, kao i po pitanju daljeg života na Kosovu.
Analitičar Bojan Elek je život srpske zajednice na Kosovu opisao rečju beznađe, a u izjavi za Glas Amerike objašnjava da to zapravo znači da oni misle da su ostavljeni sami sebi i da ne veruju nikome - ni Beogradu, ni Prištini, ni njihovim institucijama, kao da ne veruju ni međunarodnoj zajednici:
„Uz situaciju kakva je sada, kada se osećaju dodatno bezbednosno ugroženi, kada je pojačana emigracija Srba sa Kosova, oni su prepušteni sami sebi i otud beznađe i besperspektivnost. To će svakako voditi sa jedne strane smanjenju broja Srba koji žive na Kosovu, dakle biće ugrožen opstanak srpske zajednice. A to povlači svakako i pitanja kolektivnih prava koje srpska zajednica kao politički faktor na Kosovu ima – od garantovanih mesta u Skupštini Kosova, do učešća srpskih političkih predstavnika u radu vlade Kosova, pa na kraju i u Zajednici srpskih opština koja treba da se formira u nekom trenutku“, kaže Elek.
Po njegovom mišljenju, moglo bi se reći da Srbi na Kosovu ne vide izlaz iz sadašnje situacije, o čemu govori i podatak da skoro 50 odsto njih ne podržavaju dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU.
„U Srbiji makar to postoji – građani u Srbiji veruju da dijalog može da dovede do rešenja, građani na severu Kosova, budući da su se našli na onom debljem kraju dijaloga i žive taj dijalog i rezultate iz njega, ne veruju da ni on ne može da dovede do nekog ključnom napretka. Međutim, rekao bih da je neka vrsta svetla na kraju tunela to što i dalje očekuju to formiranje ZSO, koja bi potencijalno mogla da donekle normalizuje stvari“, ističe Elek u izjavi za Glas Amerike.
Miodrag Milićević iz NVO Aktiv, koja stoji iza danas predstavljenog istraživanja, ističe da zbog ukupne situacije sve više Srba napušta Kosovo, pa čak i u slučaju da se jednog dana postigne pravno obavezujući sporazum između Prištine i Beograda – njega neće imati ko da sprovede na terenu, smatra sagovornik Glasa Amerike:
„Ta tačka je veoma blizu i nismo bili do sada bliže toj tački, jer mnogi od naših sugrađana su već napustili Kosovo, mnogi se spremaju da to učine i koliko je situacija u tom smislu dramatična najbolje govori podatak da samo iz jednog odeljenja u severnom delu Kosovske Mitrovice od 22 učenika, dakle onih maturanata koji završavaju sada u maju, dvadesetoro njih će nastaviti život u centralnoj Srbiji. To je podatak koji je mene frapirao i zbog čega sam zaista bio čitave nedelje u veoma lošoj situaciji“, kaže Milićević za Glas Amerike i objašnjava da se tako budućnost jedne već ionako devastirane zajednice bespovratno dodatno urušava.
