Posle nedelja napestosti između Srbije i Kosova oko pitanja automobilskih tablica i ličnih dokumenata čini se da stvari konačno krenule u boljem pravcu. Iako nije sve još rešeno i dogovoreno smirivanjem političkih strasti najviše će profitirati obični ljudi, a kako u razgovoru sa Glas Amerike ističe Nikola Lazić, urednik portala Bujanovičke, rešenje celog problema sada deluje prilično jednostavno:
“To je nekome negde odgovaralo prosto da se napravi ta tenzija da bi se verovatno skrenuli problemi sa europrajda i oko formiranja vlade, i oko energenata i oko brojnih tih nekih problema u kojima živimo. Zapravo je rešenje bilo tu na dohvat ruke, prosto negde nije bilo pošteno da mi odavde idemo na Kosovo bez ikakvih problema, a da ti ljudi koji treba da dođu ovde treba da kompletnu tu neku administraciju rešavaju. Do prošle godine u ovo vreme ljudi sa Kosova koji su automobilima sa kosovskim tablicama koji su ulazili u Srbiju su morali da na granici uzimaju probne tablice, plaćaju neke pare – sve je to pravilo neke gužve.”
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove objašnjava da je sporazumom Beograda i Prištine iz 2011. godine bilo predviđeno da će obe strane priznavati i lične karte ove druge strane, ali je takođe dogovoreno i da dve strane mogu da uvedu i dodatna privremena dokumenta. To je Srbija uvela još od početka, dok se Priština nije odmah odlučila na takav korak:
“Kada je došao premijer Aljbin Kurti njegova očigledna želja je bila da zateže odnose i da iz njegove perspektive stavi dve strane na jednaku poziciju, ali iz perspektive Beograda da dodatno komplikuje već vrlo teške i sada već dugotrajne pregovore. Za sada deluje da mu je uspelo, ali bojim se da žaba koja tek treba da se proguta jeste ZSO u Prištini, ali u Beogradu bogami deluje da će se morati progutati i članstvo Kosova u UN”.
Po njegovim rečima, za sada je postignut dogovor o ličnim dokumentima, dok će se sa automobilskim tablicama malo teže naći rešenje, ali kako kaže to nije smetalo ni Vučiću ni Kurtiju da proglase pobedu u pregovorima, iako je pred njima još teži posao poput vrućih tema nestalih lica, imovine ili Zajednice srpskih opština:
“Mislim da je ovo trenutak kada Kurti pokušava na Kosovu da proda i za sada izgleda vrlo uspešno kao svoju pobedu nad “opakim” Vučićem u ovim pregovorima, da je uspeo da izdejstvuje da se dokumenta Republike Kosovo u Srbiji priznaju i da se praksa davanja papirića za uzvrat tih dokumenata na administrativnim prelazima, odnosno granicama ukine. Predsednik Aleksandar Vučić je u svojim medijima koje ozbiljno kontroliše to takođe prodao kao svoju pobedu u kome je naglasio da je Srbija dobila najbolje što je mogla u ovom trenutku i to je najverovatnije tačno”.
Poredeći situaciju na severu Kosova sa situacijom u Preševu i Bujanovcu, Nikola Lazić ističe da će nakon dogovora Beograda i Prištine najviše koristi imati ljudi sa obe strane granice u svakodnevnom životu. Kako kaže Kosovo je na desetak kilometara od Preševske doline i Albanci svakodnevno odlaze na Kosovo što poslom, što iz porodičnih razloga, ili jednostavno hoće tamo da odu u kafanu:
“Tako da bi bio veliki problem kada bi im se uvele ove potvrde, kako je to trebalo da se zove. Sa druge strane Srbi koji žive u kosovskom pomoravlju, to je takođe odavde do Gnjilana taj potez, gde možda čine neku većinu, apsolutno već nekoliko godina unazad imaju sva kosovska dokumenta. Mnogi od njih imaju i srpska, ali uglavnom svi imaju kosovska dokumenta, rade u kosovskim institucijama, primaju platu iz kosovskih institucija, i takođe voze kola sa kosovskim tablicama. Tako da su se oni negde navikli skroz i na takav način života i na režim života.”
Kao i mnogo puta do sada pokazalo se da balkanski lideri niti mogu, niti žele da reše probleme koje sami stvaraju, zbog čega im je potrebna asistencija spolja. Čini se da bez jakog pritiska Evropske unije, uz podršku Vašingtona do dogovora Beograda i Prištine ne bi došlo u skorije vreme:
“Mi izgleda tako funkcionišemo. Ne znam, od Hrvatske, BiH, Dejtona, Rambujea posle bombardovanja 99-te godine. To je izgleda jedini način da se ovde ovi balkanski narodi srede i smire i da dovedu svoja društva u neku normalu”, kaže Lazić, dok Beširi ističe da je više od svega govorio jedan detalj tokom pregovora Beograda i Prištine:
“Da politički lideri u BG i PR još uvek nisu politički zreli da dođu do nekakvog međusobnog dogovora govori i da se premijer Kosova zahvalio gotovo svim prisutnim na tom sastanku osim sagovorniku s kim je dostogao dogovor. Isto važi i predsednika Vučića koji nije ni pomenuo g Kurtija”.
Tenzije su smanjene, ali nove probleme i tešku jesen već sada najavljuju predstavnici vlasti u Srbiji. Šta to znači – videće se vrlo skoro, ali Beširi očekuje da će se obe strane naći pred velikim teškoćama:
“Očekuje nas vrlo burna jesen kao i svake godine, ali je jedno sigurno – da je ova stagnacija od dve godine koja je postojala u odnosima Beograda i Prištine sada prekinuta pre svega dogovorom oko energetike u junu ove godine. Sada se nadovezujemo sa pitanjem tablica i onda nam ostaju još teže i teže teme. Ako pogledamo Briselski sporazum mi ćemo jasno videti da obe strane nisu ispunile svoje dogovore. Ono što je možda tačno jeste da na strani Srbije ima više stavki koje nisu urađene, ali zato na strani Kosova, iako ima manje stavki – deluje da su politički teže. Tu pričamo o formiranju zajednice opština u kojima većinski žive Srbi”.
