Ako će se po nečemu pamtiti ovogodišnji Strateški forum na Bledu, onda je to pre svega po poruci predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da Evropska unija i Zapadni Balkan do 2030. godine treba da budu spremni za proširenje.
Uz ocenu da je vreme da se EU uhvati u koštac sa proširenjem, Mišel je dodao i da je to realan, ali ambiciozan plan:
“Vreme je da se bavimo proširenjem, treba da zemlje Zapadnog Balkana nazovemo budućim članicama”, istakao je Mišel na otvaranju foruma i naglasio da je evropski put na Zapadnom Balkanu počeo pre 25 godina i da je zbog sporosti razočarao mnoge – kako na Zapadnom Balkanu, tako i u EU.
Podsećajući da je svojevremeno i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pominjao 2025. kao moguću godinu prijema u EU za tada najnaprednije zemlje poput Srbije i Crne Gore, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić u razgovoru za Glas Amerike da je danas potpuno drugačija situacija i da se geopolitičko stanje u Evropi totalno promenilo:
“Od februara 2022. godine mi smo u potpuno drugom kontekstu i u tom smislu ovo pitanje proširenja je sada postalo ne samo deo neke evropske agende ili političko-tehničko pitanje, nego mnogo važnije, šire pitanje. Možde se može uporediti sa onim proširenjem devedesetih godina, koje je počelo devedesetih, a završeno 2004. godine”, kaže Lopandić i upozorava na demografski slom Balkana uzrokovan pre svega lošom situacijom i činjenicom da mladi ne vide svoju budućnost u Srbiji i drugim zemljama regiona.
“Jedini način da se prevaziđe ova vrlo teška situacija je da se napravi neki pomak u smislu stabilizacije regiona i posebno razvojnih perspektiva, koje je nemoguće ostvariti bez brže integracije sa EU. Ova glavna poruka koju je izneo Mišel, da dolazi do uozbiljavanja politike proširenja od strane EU je neophodni element da bi se uozbiljio i odnos zemalja kandidata kada se radi o reformama”, naglašava Lopandić i upozorava da kada je reč o Srbiji tema reformi je postala prilično isprazna priča.
Tokom prvog dana foruma na Bledu održan je i panel lidera, na kome su između ostalih nastupili i premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Brnabić je potvrdila reči Šarla Mišela o padu evroentuzijazma u Srbiji upravo zbog dvodecenijskog procesa bez puno rezultata, ali će ta debata ipak ostati upamćena i po potpuno oprečnim izjavama najviših zvaničnika Beograda i Prištine.
Kako je rekla Ana Brnabić, za nju su Srbija i Kosovo jedna, a ne dve zemlje, Kosovo po njenim rečima nije članica Ujedinjenih nacija, a premijerka Srbije je rekla i da sumnja da će postati članica EU, bar dok postoje dva nepriznavača.
Takođe, ona je istakla da je normalizacija počela Briselskim sporazumom pre više od deset godina i da je Priština jedino trebalo da formira Zajednicu srpskih opština, a da je Kurti rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji.
Kurti je na panelu rekao da na Kosovu 98 odsto ljudi podržava ulazak u EU, a u Srbiji 35 odsto, da Srbija ne razmišlja o uvođenju sankcija Rusiji i da se Srbija nije udaljila ni od Miloševića, ni od Putina.
Kurti je istakao da želi da normalizuje odnose i da bi to učinio da mu je sused na primer Češka:
„Normalizacija sa Srbijom je mnogo teža. Moguće je doći do nje. Potrebno je da primenimo sporazum oko kojeg smo se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ja dogovorili u Briselu, ali normalizacija u stvarnosti znači odsustvo konfuzije oko realnosti i fantazije i to je nešto čemu ja ne mogu pomoći“, izjavio je Kurti.
Po mišljenju Duška Lopandića, govori Ane Brnabić i Aljbina Kurtija su ilustracija trenutnog odnosa Beograda i Prištine. On podseća i da je posle pregovora o francusko-nemačkom planu i sastanka u Ohridu nastupio “proces eskalacije tenzija koje su došle do granice otvorenog sukoba”.
“U tom kontekstu nije ni čudo da su odnosi između Prištine i Beograda još uvek tako zategnuti, ali mislim da bi uz međunarodni pritisak trebalo da dođe do nekog popuštanja, normalizacije”, kaže Lopandić.
Pedsednik Francuske Emanuel Makron, istog dana kada je počeo samit na Bledu upozorio je Beograd i Prištinu da će biti preduzete dalje mere protiv obe strane ako se ne budu ponašale odgovorno.
“U ovom slučaju imam utisak da je veća mnogo odgovornost prištinske strane, koja se pokazuje i samom činjenicom da je EU već uvela neke mini sankcije prema Prištini. A ovo je najava eventualno i jačih sankcija, jer koliko znam niko nije zadovoljan sa onim što je do sada Priština uradila”, kaže Lopandić o poruci Makrona.
