Poslednji konvoj američkih vojnika je danas prešao iz Iraka u Kuvajt, čime je završen gotovo devetogodišnji rat u kojem je svgrnut irački diktator Sadam Husein, a Iračani ostali sa krhkom demokratijom i dalje suočenom sa pobunjenicima i sektaškim podelama.
Poslednja vozila sa nekoliko stotina vojnika, prešla su granicu u 7 i 38 po lokalnom vremenu, ostavivši za sobom nekoliko stotina pripadnika bezbednosnog osoblja u ambasadi Sjedinjenih Država u Bagdadu. Povlačenjem američkih trupa završen je rat u kojem su poginuli oko četiri i po hiljade američkih vojnika i desetine hiljada Iračana i koji je košao stotine milijardi dolara.
Poslednji američki vojni konvoj je krenuo iz baze u Nasiriji na jugu Iraka pod okriljem mraka, da bi se izbegla mogućnost završnog napada duž pustinjskog autoputa do granice. Američki vojnici su slavili prilikom prelaska u Kuvajt i rekli da jedva čekaju da ponovo budu sa svojim porodicama.
Pritajeno povlačenje je bilo u oštroj suprotnosti sa početkom rata 2003, kada su snage pod vođstvom Sjedinjenih Država počele vazdušne napade na Bagdad u okviru kampanje protiv Sadama Huseina. Američke i savezničke kopnene trupe su potom krenule u ofanzivu iz Kuvajta i za nekoliko nedelja zbacile s vlasti sunitskog diktatora koji je vladao većinski šiitskom zemljom i zarobile ga do kraja godine.
Međitim, Sadamov pad s vlasti je podstakao sunitsku pobunu koja se pretvorila u surov sektaški sukob iračke šiitske i sunitske zajednice, u kojem je nasilje dostiglo vrhunac 2006. Nivo sektaških i pobunjeničkih napada je znatno opao 2007, kada su Sjedinjene Države uputile dodatne snage u Irak, a sunitske plemenske milicije se udružile sa američkim snagama protiv sunitskih ekstremista iz Al-kaide.
Na vrhuncu rata, u Iraku je bilo stacionirano više od 170 hiljada američkih vojnika u više od 500 baza. Iračani izražavaju pomešana osećanja u pogledu američkog povlačenja. Mnogi slave završetak – kako kažu – američke okupacije i obnavljanje iračkog suvereniteta, dok drugi izražavaju zahvalnost Sjedinjenim Državama koje su pomogle u svrgavanju Sadama Huseina i uvođenju demokratije.
Mnogi Iračani takođe kažu da njihova izabrana vlada ne čini dovoljno u pogledu obnove razorene infrastrukture u zemlji. Još jedna zajednička strepnja je da bi osetljiva podela vlasti u odsustvu američkih trupa mogla da propadne i ponovo podstakne sektaški sukob. Američki predsednik Barak Obama je rekao da je budućnost Iraka „u rukama iračkog naroda“.