U Beograd je nedavno stiglo million doza vakcine kineske farmaceutske kuće Sinofarm, što Srbiju čini trenutno jedinom zemljom u Evropi koja ima ovu vakcinu. Analitičari za Glas Amerike ocenjuju da je distribucija vakcina i politčko pitanje, te da nedostavak evropskih vakcina iz Kovaks programa na Zapadnom Balkanu popunjavaju drugi.
Preminula 21 osoba, novozaraženih 1.578
U protekla 24 časa, do ponedeljka u 15 sati, od posledica infekcije koronavirusom preminula je 21 osoba, a od 9.040 testiranih uzoraka utvrđeno je prisustvo virusa kod 1.578 osoba, objavljeno je na zvaničnom portalu Ministarstva zdravlja. Na bolničkom lečenju trenutno su 5.214 pacijenta, a 182 ih je na respiratoru.
Kinesku vakcinu na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu sačekala je visoka delegacija na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je i ranije dočekivao pomoć iz Pekinga, a sada najavio da će primiti upravo Sinofarm vakcinu.
Iako postoji nesumnjiv element hitnosti nabavke vakcina, postoje i drugi razlozi za ovakav tretman Kine, ocenjuje za Glas Amerike Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"Ovo je, s jedne strane, dodvoravanje Pekingu koji se nameće kao primarni spoljnopolitički partner Beograda van zapadnog sveta, a verujem da je bilo isto tako i način za Vučića da koristi Kinu kako bi ojačao svoju pregovaračku poziciju naspram Zapada, što po pitanju Kosova, što po drugim pitanjima. Čini mi se da je njegova osnovna logika da veruje da, ako ima veliku silu iza sebe van zapadnog sveta, da će ga Zapad shvatati ozbiljnije. I čini mi se da, sa časnim izuzetkom Kosova, Kina igra tu ulogu sve više i više za njega".
video:
Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi koja ima kinesku vakcinu, a kupovinu je najavila i Mađarska, nezadovoljna tempom distribucije vakcina u EU. Zemlje u regionu se oslanjaju na direktne pregovore uglavnom sa zapadnim proizvođačima, i evropski program distribucije vakcina Kovaks – koji mnogi kritikuju kao neefikasan.
"EU je obezbedila dve milijarde doza, ima oko 450 miliona stanovnika, neka svako primi po dve doze i ostaće više od milijardu doza za treće zemlje, uključujući i Zapadni Balkan. Naravno, svako želi da dobije tu vakcinu što pre i zemlje Zapadnog Balkana sa pravom očekukju da budu deo šireg Kovaks plus programa. Ako je u Uniji počela vakcinacija u decembru, zašto u Srbiji ne počne u januaru", kaže za analitičar iz Brisela Đorđe Bojović.
"Diplomatija vakcina"
Pošto je i dalje neizvesno kada će evropske vakcine stići na Zapadni Balkan, to otvara prostor za druge igrače – jer vakcina, kažu analitičari, nije samo stvar javnog zdravlja.
"Stručnjaci već sada govore o takozvanoj “diplomatiji vakcina” gde se postavlja pitanje koliko političkog uticaja i međunarodnog prestiža izvesna zemlja može da kupi tako što će se predstaviti kao pouzdani snabdevač vakcine...Činjenica da je Srbija evropska zemlja i kandidat za članstvo u EU, a Mađarska članica EU, Kini svakako pomaže u dugoročnom nastojanju da se poveže sa EU koja je za njih jako atraktivno tržište", kaže Vuksanović i ističe da Kina među članicama Inicijative 17+1, koja okuplja zemlje centralne i istočne Evrope, ima dva stoprocentna prijatelja: Mađarsku i Srbiju.
Bojović smatra da EU teži tome da vakcine, makar u simboličnim količinama, što pre stignu do zemalja Zapadnog Balkana, jer želi da "popravi skor u odnosu na epidozu maski".
"Distribucija vakcina je jako politčko pitanje, iako bi to trebalo da bude zapravo samo u domenu zdravlja, ali od distribucije maski, pa respiratora, sada smo stigli do vakcina, to je oblast u kojoj Unija želi da pokaže da ima primat...Unija je shvatila da, ako nije tu, taj prostor će popuniti kineske vakcine, druge vakcine, što automatski znači i uticaj".
Kineska vakcina će, kako je najavljeno, uskoro dobiti upotrebnu dozvolu u Srbiji i početi da se distribuira među populacijom. U upotrebi su i vakcine Fajzer-Bajontek i Sputnjik V. Koliko je koštala kineska vakcina, nije poznato.
