Linkovi

Rat u Ukrajini

Život pod ruskom okupacijom: Glad, strah i otmice

Demonstranti, od kojih neki nose ukrajinske zastave, skandiraju "idite kući" dok se rusko vojno vozilo okreće na putu, na proukrajinskom mitingu u Hersonu, 20. marta 2022.

Anhelina je sedela i molila se u podrumu svoje kuće u Buči, nakon što su ruske snage zauzele njen gradić severno od Kijeva posle žestokih sukoba. “Nije bilo struje, vode ni gasa. Bilo je nemoguće izaći jer su pucali. Pucali su u ljude blizu kuća, što je užasan zvuk, čak strašniji od bombi", priča majka trogodišnje devojčice.

ARHIVA - Uništene kuće na granici između Buče i Irpina, usred ruske invazije na Ukrajinu u Irpinu 11. marta 2022.
ARHIVA - Uništene kuće na granici između Buče i Irpina, usred ruske invazije na Ukrajinu u Irpinu 11. marta 2022.

Tog dana, ruski vojnici su upali u njenu kuću i tokom pregleda mobilnih telefona njenog oca i supruga pronašli SMS poruke lokalnim jedinicama ukrajinske teritorijalne odbrane. “Odveli su ih na ispitivanje. A ja sam sedela u mraku i molila se da se vrate", napisala je u tekst poruci Glasu Amerike.

Anhelina je imala sreće. Muž i otac su joj se vratili a ruski komandant koji "voli decu" rekao je svojim vojnicima da ne plaše devojčicu. "Doneli su hranu, vodu i slatkiše za malu", ispričala je. To je bio jedini tračak nade u zastrašujućim danima koja je provela pod ruskom okupacijom.

Čečenski borci su jednog dana "nekim čudom prošli našu kuću". Prijateljski raspoloženi komandant rekao joj je da bi je, da su ušli, verovatno ubili iz osvete zbog smrti više njihovih boraca u ukrajinskoj zasedi.

ARHIVA - Ljudi prolaze pored uništenog vozila na putu, u Buči 2. marta 2022.
ARHIVA - Ljudi prolaze pored uništenog vozila na putu, u Buči 2. marta 2022.

Njena priča slična je svedočanstvu drugih ljudi zarobljenih u okupiranim gradovima i selima. Ukrajinci sa prezirom svoje okupatore zovu "orkama", što je ime demonskih, zlih stvorenja nalik na gobline u trilogiji "Gospodar prstenova" Džej R. R. Tolkina.

Otmice, pucnjave, pretnje

Ruski vojnici nisu očekivali takav doček. Rusi - ratni zarobljenici - ispričali su ukrajinskim vojnicima da su im njihovi komandanti rekli da će ih narod dočekati kao oslobodioce. Ali naišli su na građanske proteste i mrzovolju, čak i u regionima u kojima većina stanovnika govori ruski, što ih je iznenadilo.

Okupacione snage su odgovorile strogo - pretnjama, zastrašivanjem i pucanjem. Na punktovima, muškarci su grubo pregledani da bi se videlo da li na leđima imaju tragove koji bi pokazali da su nosili zaštitne prsluke. Čule su se optužbe za mučenja, i do sada nepotvrđeni izveštaji o silovajima. Prošle nedelje, ukrajinska poslanica Lesija Vasilenko rekla je da su žene u nekim od okupiranih gradova blizu Kijeva bile izložene "varvarskim seksualnim napadima."

Ruski vojnici, od kojih su mnogi razočarani i demoralisani, vrše pljačke, pričaju meštani.

“Orci su gladni", izjavila je za Glas Amerike jedna žena u južnom gradu Hersonu.

“U početku bi išli od kuće do kuće i tražili hranu ali sada je samo uzmu, kradu hranu od prolaznika ili iz prodavnica", ispričala je. “Takođe uzimaju automobile i kamione i ispišu slovo Z na njima", dodaje.

Meštani imaju različita mišljenja o razlozima za pljačku. Neki kažu da je to taktika terora, čiji je cilj da se skrši volja za pružanjem otpora, dok drugi misle da je u pitanju obično huliganstvo nedisciplinovanih i gladnih vojnika.

U Buči, Veronika koja je uspela da pobegne iz grada nakon što je tri dana živela pod ruskom okupacijom, izjavila je za Glas Amerike: "Oni koriste tuđe kuće kao da su njihove. Jedu, pune svoje voki-tokije i čiste oružje. A kada odu, ukradu razne stvari, sve pokradu, čak i blendere za hranu, razumete? Čak i blendere, tepihe, sve. Ponesu sve iz naših kuća a nekada ih spale bez razloga."

Ljudi beže od ruske invazije u Buči, 12. marta 2022.
Ljudi beže od ruske invazije u Buči, 12. marta 2022.

"Nekada ubiju ljude. Ne znam zašto", dodaje ona. " U kući jedne prijateljice, kada je muž izašao u poljski toalet, ubili su ga sa tri metka, jednim u leđa, i jednim u stomak. Ne sećam se gde je bio treći metak. Nikada nisu objasnili zašto."

Veronika kaže da se situacija pogoršala sa drugim talasom vojnika koji su ušli u Buču. Prvi talas je delovao profesionalnije i disciplinovanije, ali vojnici koji su došli kasnije, a mnogi su bili iz Čečenije, su "stvarno bili zveri."

"Rusi oružjem rasteruju mirovne demostrante. Kada im se ljudi suprostave, često pucaju", ispričala je žena iz Hersona. "Jednom su pucali u zemlju, što je dovelo do povreda zbog odbijanja metaka. Oko pet osoba je ranjeno", rekla je. "Jedna blogerka, devojka, emitovala je program uživo blizu njih. Ugurali su je u jedan automobil. Do sada se ne zna ništa šta je bilo sa njom", dodaje.

Na satelitskom snimku kompanije Planete Lebs PBC vide se vatra i dim kod međunarodnog aerodroma i vojne baze u Kersonu, 15. marta 2022. U napadu na vazdušnu bazu za koji se veruje da su ga izvršili Ukrajinci oštećeni su ruski helikopteri i vozila.
Na satelitskom snimku kompanije Planete Lebs PBC vide se vatra i dim kod međunarodnog aerodroma i vojne baze u Kersonu, 15. marta 2022. U napadu na vazdušnu bazu za koji se veruje da su ga izvršili Ukrajinci oštećeni su ruski helikopteri i vozila.

Herson je opkoljen 27. februara i na kratko bio pod opsadom dok ga Rusija nije osvojila 3. marta. Bio je to prvi veliki ukrajinski grad koji je pao u ruke ruskim snagama. Gradonačelnik Igor Koljakijev apelovao je na vojnike koji su upali na sastanak gradske skupštine da ne pucaju u civile, a građane savetovao da poštuju pravila o kojima je uspeo da ispregovara sa Rusima. Uspeo je da ubedi okupatore da dozvole da ukrajinska zastava nastavi da se vijori iznad gradske skupštine.

Rusi su možda osvojili Herson, ali im se grad nije priklonio. I dalje postoje slučajevi mirnog građanskog otpora u vidu protesta, na koje ruski vojnici reaguju sa hladnim, ravnodušnim izrazima lica ili pak pucanjem, pretnjama i otmicama.

Slična situacija se odvija u drugim ukrajinskim gradovima dok Rusi postavljaju nove političke gospodare i marionetske administracije, kažu meštani okupiranih gradova u južnoj i istočnoj Ukrajini. U nedelju, hiljade demonstranata su se okupile u Hersonu i okupiranom Enerhodaru, gde su zahtevali puštanje na slobodu zamenika gradonačelnika, koji je otet. Na društvenim mrežama objavljen je video snimak na kome se vide ruski vojnici u Berdjasku, luci na Azovskom moru, kako tuku demonstrante koji leže na zemlji.

Ruski vojnici oteli su gradonačelnika Melitopolja, Ivana Fedorova, 11. marta. Lokalni stanovnici su protestovali. Pušten je prošle nedelje u zamenu za devet Rusa, ratnih zarobljenika. Fedorov je izjavio za televiziju Karent Tajm (Current Time) čiji program zajednički prave novinari Slobodne Evrope i Glasa Amerike: "Teško je kada vas sedam sati vode, sa vrećom na glavi, da ne znate kuda idete i nemate nikakvo poverenje u ljude koji vas vode."

Kaže da ga ljudi koji su ga ispitivali nisu maltretirali, što nije ni bilo potrebno u stalnoj zlokobnoj atmosferi. "Ili bi mučili nekoga u ćeliji pored vas, i čuli ste vriske, što apsolutno vrši psihološki pritisak na vas, tako da se definitivno može porediti sa zastrašivanjem, torturom i tako dalje", rekao je. Gradonačelnik malog južnog ukrajinskog grada Dniprorudne takođe je otet prošle nedelje, saopštile su ukrajinske vlasti. Njegova sudbina je još nepoznata.

Na videu koji je prenošen uživo na internetu po svemu sudeći se vide ruski vojnici sa vozilom označenim slovom Z, dok građani protrestuju zbog ruske invazije na Ukrajinu u Hersonu, 13. marta 2022.
Na videu koji je prenošen uživo na internetu po svemu sudeći se vide ruski vojnici sa vozilom označenim slovom Z, dok građani protrestuju zbog ruske invazije na Ukrajinu u Hersonu, 13. marta 2022.

Protesti

Gradonačelnik Hersona nije na silu odvučen. Međutim, u četvrtak, Rusi su objavili uvođenje nove gradske vlade, koristeći isti naziv kao za druge marionetske administracije - "spasilački komitet za mir i red." U Kersonu, novi ljudi na čelu gradske uprave su proruski političari povezani sa strankom bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koji je smenjen u pobuni na Majdanu. Većina stanovnika grada ne želi da sarađuje sa njima. "Stav Hersona prema ruskom svetu bio je neutralan pre rata", kaže jedna stanovnica tog grada koja nije želela da joj se ime pojavi u medijima.

"Ali posle događaja 24. februara, to se promenilo. Brojne demonstracije to pokazuju. Ljudi ispoljavaju neverovatnu hrabrost za vreme tih protesta", kaže. "Grad je pun (proruskih) separatista. Ali ljudi ih preziru. Većina su korumpirani zvaničnici ranijih gradskih administracija. Pokušavaju da pridobiju ljude. Obećavaju im beneficije, ucenjuju, zastrašuju", dodaje. Druga kaže: "Ne možete da se žalite jer vas stavljaju na listu neprijatelja."

Vrše se racije na kuće onih za koje se sumnja da su politički aktivisti. Svuda po Hersonu su postavljeni punktovi i česte ruske patrole zaustavljaju, pretresaju i ispituju građane, proveravajući njihove mobilne telefone. "To se često događa", kaže jedan stanovnik Hersona.

“Mnogi ljudi obrišu svoje naloge na društvenim mrežama ili obrišu svoje poruke na Viberu ili Telegramu pre nego što izađu iz kuće.

Igor Koljakijev, legalni gradonačelnik Hersona, pokušava da nadzire hitne popravke i uspostavi funkcionisanje nekih rudimentarnih osnovnih službi. Nove gradske vlasti su izgubljene i izdaju nepraktična naređenja, kažu meštani. To podseća na ono što se pre osam godina dogodilo u Donjecku, jednom od dve istočne ukrajinske oblasti koje su 2014. zauzeli proruski separatisti, čemu je svedočio i ovaj dopisnik kada je izveštavao iz grada.

Pobunjenici koje je podržavala Moskva, koji su preuzeli kontrolu nad Donjeckom, nisu poznavali osnovne mehanizme praktične politike. Kada su upali u lokalni gradski sekretarijat za finansije da bi uzeli novac, blagajnik je morao da im objasni da se novac prikupljen od poreza ne nalazi u formi fizičkih novčanica u toj zgradi.

Prema svedočenjima lokalnih stanovnika, apoteke su skoro prazne kao i prodavnice hrane. Uprkos nestašicama, većina ljudi neće da primi rusku humanitarnu pomoć koja stiže u kamionima. "Rusi samo žele lepe slike za svoju propagandu", izjavio je jedan meštanin. Ukrajinskim konvojima sa humanitarnom pomoći se ne dozvoljava pristup.

Pokušaj bekstva od okupacije nije lak. 10. marta Anhelina i njeni rođaci su čuli da je otvoren humanitarni koridor za Buču. Na putovanju iz grada, provela je noć sa rođacima i drugima u jednom podrumu, gde je pukla kanalizaciona cev, "tako da smo dočekali jutro sedeći u smradu, na hladnoći."

"Poneli smo kolica, belu zastavu, minimum stvari, i krenuli na put. Prolazili smo pored leševa civila. Nisam ništa objašnjavala detetu, nisam znala šta da kažem", rekla je.

"Na svakih nekoliko metara Rusi bi nam naredili da stanemo i dignemo ruke uvis. Kasnije smo primetili kako moja trogodišnja ćerka takođe diže ruke. Na jednom punktu, auto nekog civila je brzo prošao i naleteo na minu. "Skoro ništa nije ostalo od njega", kaže Anhelina.

"Ne možete da se vratite, možete samo napred, muškarci idu ispred, ja sa kolicima pozadi. Prošloi smo pored mina, leševa, uništene vojne opreme, i dokopali se slobode."

“Sada smo bezbedni, ali ništa neće biti isto. Pokušavamo da pričamo normalno, čak i da se našalimo, ali kada zatvorim oči, vidim put sa mrtvim ljudima, i vidim nas kako stojimo sa rukama podignutim iznad glave, čekajući da Rusi odluče šta će biti sa nama."

Ostale vesti dana

Ukrajinske snage se povukle iz Lisičanska, Rusija sada kontroliše Lugansk

Čovek prolazi pored bombardovane zgrade u Lisičansku

KIJEV - Ukrajinske snage povukle su se iz grada Lisičanska, čime je Rusija preuzela kontrolu nad celom oblasti Luganska i time ostvarila još jedan ratni cilj.

Ukrajina je saopštila da se povlačenjem čuvaju životi vojnika, te da će se regrupisati i izvesti kontranapad sa zapadnim oružjem dugog dometa.

Prema tvrdnjama Moskve, Lugansk je "oslobođen" posle preuzimanja Lisičanska i ranije Severodonjecka. Lugansk će, prema navodima Rusije, biti pripojen samoproklamovanoj Luganskoj Narodnoj Republici, čiju je nezavisnost Vladimir Putin priznao veče pred rat.

Fokus borbi sada će preći na Donjeck, gde Kijev i kontroliše određene delove teritorije.

Lugansk i Donjeck zajedno čine Donbas, industrijsko jezgro Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da će Kijev u Donbasu uzvratiti oružjem dugog dometa kao što su američki HIMARS raketni bacači.

"Činjenica da štitimo živote naših vojnika i naroda je jednako važna. Vratićemo teritoriju, ali životi su iznad svega".

Borbe se sada intenziviraju u oblasti Donjecka, gde je u gradu Slavjansk u nedelju poginulo bar šest osoba. Prema rečima Zelenskog, žestoko su bombardovani Harkov, Kramatoersk i Slavjansk.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara poginule su hiljade ljudi.

Koje oružje je obećano Ukrajini na samitu NATO?

ARHIVA - Ukrajinski vojnici ispaljuju francusko oružje na ruske snage u Donbasu (Foto: ARIS MESSINIS / AFP).

Ukrajina je na samitu NATO-a u Madridu zatražila novo teško naoružanje kako bi porazila ruske trupe.

Više od 450 ukrajinskih vojnika je ove nedelje u Velikoj Britaniji završilo obuku za novo oružje, među kojima su višecevni raketni sistemi (MLRS) koji se smatraju ključnim za susprostavljanje ruskoj artiljeriji.

“Ti sistemi mogu da prate metu što će im pružiti veću mobilnost i pomoći im da opstanu”, rekao je kapetan britanske armije Džejms Olifant.

Britanija i Sjedinjene Države poslali su nekolko MLRS sistema Ukrajini, pored drugog teškog naoružanja - haubica, oklopnih transportera, dronova kao i sistema za protivvazdušnu i raketnu odbranu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao NATO liderima da mu je hitno potrebno još savremenog naoružanja.

Ako nam date takvo oružje, možete u potpunosti da razbijete rusku taktiku uništenja gradova i terorisanja ukrajinskih civila”, rekao je Zelenski.

Međutim, sam NATO ne šalje teško naoružanje Ukrajini.

NATO kao institucija ne šalje to oružje jer ga nema. Ali saveznice ga imaju. Stoga NATO podržava ideju da članice daju pomoć ako mogu. Takođe je potrebna i pravovremena obuka koja je u toku", rekao je bivši zamenik pomoćnika američkog sekretara za odbranu Džim Taunsend.

Uprkos tim ograničenjima, nekoliko NATO članica je na samitu u Madridu obećalo novo oružje Kijevu.

Predsednik Džo Bajden je rekao da je dodatnih 800 miliona dolara vojne pomoći na putu za Ukrajinu – pored više od sedam milijardi dolara koje je administracija do sada obećala.

“Uključujući nove zapadne sisteme za vazdušnu odbranu za Ukrajinu, više artiljerije i municije, radare, dodatnu municiju za višestruke raketne sisteme HIMARS, koje smo već poslali Ukrajini. I druge zemlje šalju HIMARS”, rekao je Bajden.

Bajden na samitu NATO: Povećali smo prisustvo snaga u Evropi
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:00 0:00

Iz Pentagona je u petak saopšteno da će SAD poslati ukrajini dva raketna sistema NASAMS, četiri dodatna protivartiljerijska radara, i artiljerijsku municiju.

Britanija je obećala dodatnih 1,3 milijardi dolara vojne pomoći, ukupno 2,8 milijardi od početka ruske invazije.

Francuska je saopštila da planira da pošalje šest dodatnih dugometnih raketnih sistema “Cezar” - ukupno je poslala 18. Ukrajina je razmestila te sisteme na obali Crnog mora blizu Zmijskog ostrva- koje su ruske snage napustile u četvrtak.

Nemačka je obećala da će dostaviti 15 protivavionskih tenkova u julu, dok Španija razmatra slanje oko 40 tenkova nemačke proizvodnje – mada u tome Berlin ima poslednju reč.

I dok rat ulazi u 5 mesec, Zapad još uvek nije snabdeo Ukrajinu teškim naoružanjem u meri u kojoj Kijevu to treba.

“Postoji politička računica da bi trebalo da damo malo više, ali ne toliko da bi to izazvalo eskalaciju i otelo se kontroli. Na neki način razumem tu računicu, ali mislim da je pogrešna, jer u suštini to znači da tražimo od Zelenskog da se bori jednom rukom”, ocenio je bivši zvaničnik NATO-a Fabris Potije.

Ukrajina procenjuje da joj je potrebno desetostruko povećanje zaliha oružja da bi se suprostavila ruskom artiljerijskom arsenalu.

Bivši šef Pentagona: Putin ide na spavanje "uplašen"

Bivši američki sekretar za odbranu Džim Matis u petak je oštro kritikovao ruskog predsednika Vladimira Putina, a njegovu invaziju na Ukrajinu nazvao je "nekompetentnom" i "nepromišljenom".

Matis je u govoru u Seulu, Putina uporedio sa paranoičnim likovima iz romana ruskog pisca Fjodora Doostojevskog.

"Putin je lik pravo iz romana Dostojevskog. Ide na spavanje ljut, uplašen, misli da je Rusija okružena noćnim morama", rekao je Matis na skupu u organiziciji Seulskog foruma za međunarodne poslove, Korejskog društva i Centra za strateške i međunarodne studije.

Bivši šef Pentagona nije se mnogo oglašavao u javnosti nakon što je podneo ostavku 2018. godine zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom.

Matis nije direktno govorio o sporu sa Trampom, ističući samo da se bivši predsednik zalagao za netradicionalnu spoljnu politiku koja je dovodila u pitanje američke odnose sa saveznicima.

Matisovi najoštriji komentari bili su o Putinu, za kojeg je naveo da je poremećen i da ne može da donosi pametne odluke zato što pored sebe nema ljude koji bi ga dobro savetovali.

Na pitanje o najvećim poukama iz ruskog rata u Ukrajini, Matis je odgovorio: "Nesposobni generali ne bi trebalo da vam vode operacije". Takođe je ocenio da je ruska invazija "taktički nekompetentna" i "strateški nepromišljena".

Ruski predsednik Vladimir Putin na skupu u Turkmenistanu (Foto: AP)
Ruski predsednik Vladimir Putin na skupu u Turkmenistanu (Foto: AP)

“Rat je dovoljna tragedija bez dodate gluposti", naglasio je bivši američki sekretar za odbranu. Kritikovao je i Kinu zbog sve tešnjih odnosa sa Rusijom i nespremnosti da izrazi protivljenje ratu u Ukrajini.

Jedna zemlja "ne može biti velika ako podržava rusku kriminalnu invaziju na Ukrajinu", poručio je Matis.

Komentarišući svoj mandat pod Trampom, Matis je govorio o "intenzivnom periodu", a Trampa nazvao "neuobičajenim liderom", ali nije direktno kritikovao bivšeg predsednika.

"Demokratije će nekada biti populističke i raskidaće sa tradicijom. U prirodi je demokratija da povremeno isprobavaju ideje", naveo je Matis. Dodao je da bi Amerikanci na to trebalo da odgovore tako što će "i dalje imati poverenja u institucije" i "u one koji s vama nisu saglasni".

Matis je govorio u Južnoj Koreji, američkom savezniku koji je osetio dramatične posledice Trampove netradicionalne spoljne politike.

Na pitanje o Trampovim samitima sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Matis je rekao da nikada nije bio optimista u pogledu tih razgovora, ali da su diplomatski napori bili "ispravan potez".

“Kada je reč o rezultatima, nije ih bilo", ocenio je bivši šef Pentagona. Takođe je pozdravio novog južnokorejskog predsednika Jun Suk-jeola koji želi da njegova zemlja igra veću ulogu u svetu. Jun je ove nedelje prisustvovao NATO samitu u Madridu, kao prvi južnokorejski lider na sličnom skupu.

Matis je međum upozorio protiv nedavnih poziva u Seulu da se Južna Koreja nuklearno naoruža.

“Nije vam potrebno nuklearno naoružanje na poluostrvu da osigurate da postoji dugoročno odvraćanje dok god postoji poverenje između Južne Koreje i SAD", istakao je Matis.

Ankete pokazuju da većina Južnokorejaca podržava nabavku nuklearnog naoružanja naročito dok Severna Koreja nastavlja da razvija svoj arsenal.

Trebalo bi da uradite sve što možete da izbegnete nuklearno naoružavanje. To je užasno oružje", upozorio je Matis.

SAD najavljuju novu vojnu pomoć Ukrajini dok se NATO sprema za dugu borbu

Samit NATO-a u Madridu (Foto: REUTERS/Jonathan Ernst/Pool)

Američki predsednik Džo Bajden rekao je u četvrtak da će Sjedinjene Države poslati Ukrajini novo oružje i vojnu pomoć u vrednosti od 800 miliona dolara, i pozdravio hrabrost Ukrajinaca od početka ruske invazije u februaru.

Bajden je na konferenciji za novinare, na marginama samita NATO-a u Madridu, rekao da su SAD i NATO saveznici ujedinjeni u suprostavljanju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Ne znam kako će se sve završiti, ali Rusija neće poraziti Ukrajinu u Ukrajini. Ukrajina je već zadala težak udarac Rusiji", poručio je Bajden.

Američki lider, koji po svemu sudeći priprema saveznike za dug sukob u Ukrajini, dodao je: "Podržavaćemo Ukrajinu koliko god je potrebno". Međutim, nije izneo više detalja, prenosi agencija Rojters.

Sjedinjene Države su od početka ruske invazije poslale Kijevu vojnu pomoć u iznosu od više milijardi dolara.

Bajden je prethodno obećao više američkih trupa, borbenih aviona i ratnih brodova u Evropi, dok se NATO saglasio da poveća broj snaga u visokom stepenu pripravnosti na 300.000 od sredine naredne godine.

"Sjedinjene Države rade upravo ono što sam rekao da planiraju ako Rusija izvrši invaziju - jačaju prisustvo snaga u Evropi. Sjedinjene Države podstiču svet da bude uz Ukrajinu", rekao je Bajden.

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da će London poslati dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od milijardu funti, a nove isporuke oružja najavio je i francuski predsednik Emanuel Makron.

Džonson je ocenio i da Putin, po svemu sudeći, nije spreman da povuče ili pregovara o uslovima mirovnog sporazuma.

"Nema o čemu da se razgovara. Ne samo što bi bilo veoma teško za ukrajinski narod da pristane na dogovor, nego i Putin ne nudi nikakav sporazum", rekao je Džonson na konferenciji za novinare.

U okviru najveće promene u evropskoj bezbednosti proteklih više decenija, Finska i Švedska će narednog utorka potpisati protokol o pristupanju NATO-u, najavio je generalni sekretar Jens Stoltenberg, mada bi ratifikacija u zemljama članicama mogla da potraje godinu dana.

Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je na konferenciji za novinare da dve zemlje prvo moraju da ispune data obećanja, da bi Turska odustala od veta na njihovo članstvo. Dodao je da je Švedska obećala da će izručiti 73 pojedinca za koje je naveo da su teroristi.

Ruski predsednik je u sredu rekao da će Rusija odgovoriti ako NATO rasporedi trupe ili infrastrukturu u Finskoj ili Švedskoj, čije su odluke da pristupe alijansi podstaknute ruskim ratom u Ukrajini.

Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je da bi Zapad trebalo da bude spreman, naročito kada je reč o mogućim napadima na kompjuterske mreže Finske, Švedske i NATO-a.

"Naravno, moramo da od Putina očekujemo neko iznenađenje, ali sumnjam da će direktno napasti Švedsku ili Finsku", navela je Kalas.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda je dodao: "To je stil ruskog režima, da pokuša da nas zastraši".

Teški gubici mogli bi da ubede Rusiju i Putina da zaustave rat u Ukrajini

ARHIVA - Ukrajinski vojnici ispaljuju artiljerijsku vatru na ruske snage u Donjecku (Foto: AP/Efrem Lukatsky)

Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da odustane od želje da kontroliše celu Ukrajinu, ali izgleda da razume da njegova nekada hvaljena vojska možda neće moći da mu pruži ono što želi, bar za sada.

Najnovija analiza, koju je u sredu podelila najviša američka obaveštajna zvaničnica, dalje sugeriše da bi moglo biti otvorenosti za okončanje trenutnih borbi u Ukrajini, čak i ako Rusija to vidi samo kao šansu da se bolje pozicionira za buduća osvajanja.

"Ocenjujemo u ovoj fazi da su njihove (ruske) kopnene snage degradirane do tačke u kojoj će im trebati godine da se vrate tamo gde su bile", rekla je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns kasno u sredu, tokom diskusije u Vašingtonu u organizaciji Silverado polisi akselerejtor (Silverado Polici Accelerator) i tehničkog giganta Gugla (Google).

"Njihova vojska trenutno nije u stanju da postigne čak ni njihove kratkoročne vojne ciljeve", rekla je Hejns. "Potpuno je uverljivo, iz naše perspektive, da u zavisnosti od toga kako će se stvari razvijati u narednim mesecima i dalje, on (Putin) bude uveren da postoji vrednost u postizanju neke vrste dogovora."

Američki, evropski i NATO lideri u više navrata izražavali su svoju podršku Ukrajini i podržavali je slanjem milijardama dolara vrednih sistema naoružanja i druge bezbednosne pomoći koja je omogućila ukrajinskim snagama da otupe invaziju Rusije, koja se u početku fokusirala na zauzimanje glavnog grada Kijeva.

Ali dok su zapadne zemlje rekle da će Ukrajina odlučiti kako i kada okončati rat, američki zvaničnici su izrazili nadu u konačno rešenje pregovorima.

Čini se da komentari Hensove objašnjavaju razmišljanja da bi dogovor na kraju mogao biti moguć. Ali ona je priznala da Putinovo mirenje sa realnošću njegovog neuspelog "blickriga" nije znak da je bilo kakvo rešenje izvesno.

"Takođe, da budemo jasni, trenutno ne vidimo priliku da obe strane postignu mirovni sporazum", rekla je ona.

Spasioci pokušavaju da evakuišu ranjenog čoveka iz stambene zgrade pogođene u napadu ruske vojske, u Mikolajevu, Ukrajina, 29. juna 2022.
Spasioci pokušavaju da evakuišu ranjenog čoveka iz stambene zgrade pogođene u napadu ruske vojske, u Mikolajevu, Ukrajina, 29. juna 2022.

Umesto toga, Hejns je upozorila da su ruske snage usredsređene na zauzimanje što više teritorije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, dok konsoliduju kontrolu nad teritorijom koju su zauzeli na jugu.

"Rusija smatra da će - ako su u stanju da zaista slome jednu od najsposobnijih i najopremljenijih snaga na istoku Ukrajine - to dovesti do pada ukrajinskog otpora i da će im to dati veće mogućnosti", rekla je ona. .

U komentarima na odvojenoj konferenciji u Vašingtonu ranije u sredu, Hejns je rekla da Rusija kontroliše oko 20 odsto Ukrajine duž linije sukoba koja se proteže na 1.100 kilometara.

"Ukratko, slika je i dalje prilično sumorna, a stav Rusije prema Zapadu se zaoštrava", rekla je ona.

'Rusija plaća visoku cenu za mali deo osvojene teritorije'

Ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je predsedniku SAD Džou Bajdenu i drugim liderima Grupe sedam da bi voleo da se rat završi do kraja ove godine. Zelenski je takođe rekao da želi da vidi oslobođenje cele Ukrajine, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine nakon brze invazije.

U međuvremenu, američki i britanski vojni zvaničnici opisali su ruske dobitke u istočnoj Ukrajini kao sve veće uz upozoravanje zvaničnika da ruske snage plaćaju visoku cenu.

"Ukrajinci ih teraju da plate za veoma mali deo zemlje", rekao je novinarima u ponedeljak visoki zvaničnik američke odbrane.

Takođe postoje indicije da su ukrajinske snage, dok su strateški ustupale teren u mestima poput Severodonjecka, počele da pružaju otpor ruskim okupacionim snagama u gradu Hersonu na jugu zemlje.

"Izveštaji sugerišu da su Ukrajinci bili uspešni u oslobađanju nekoliko malih gradova severozapadno i zapadno od Hersona, pokazujući da uprkos taktičkom uspehu Rusa, oni nastavljaju da se drže", rekao je zvaničnik odbrane.

Prvi izveštaji takođe ukazuju na to da su ukrajinske snage dobro iskoristile četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti koje su obezbedile SAD, poznate kao HIMARS, a da bi još četiri sistema trebalo da uđu u Ukrajinu u narednim nedeljama.

Ali, kao odgovor, Rusija je lansirala sve veći broj projektila protiv Ukrajine.

Rusija je u sredu izvela nove napade, a gradonačelnik Nikolajeva, rečne luke nedaleko od Crnog mora, rekao je da je tamo palo osam projektila, uključujući jednu raketu koja je pogodila stambenu zgradu, ubivši četiri osobe i ranivši pet.

"Svuda se vode borbe", rekao je guverner Luganska Sergej Hajdaj. Rusi zauzimaju grad Lisičansk zgradu po zgradu, rekao je on.

Na fotografiji, napavljenoj od video snimka koju je objavila kancelarija za medije predsednika Ukrajine, vidi se, prema njihovoj tvrnji, trenutak nakon udara rakete u šoping mol i Kremečuku, Ukjraina, 28. juna 2022.
Na fotografiji, napavljenoj od video snimka koju je objavila kancelarija za medije predsednika Ukrajine, vidi se, prema njihovoj tvrnji, trenutak nakon udara rakete u šoping mol i Kremečuku, Ukjraina, 28. juna 2022.

Rusija je u sredu takođe odgovorila na odluku NATO da zvanično pozove Finsku i Švedsku da se pridruže alijansi.

Putin je rekao ruskoj državnoj televiziji da njegov cilj, za ono što je Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini , ostaje da "oslobodi" Donbas.

On je dalje upozorio da će Rusija odgovoriti u naturi na sve pokušaje NATO da postavi trupe i vojnu infrastrukturu u Švedsku ili Finsku.

"Oni žele da se pridruže NATO-u, samo napred", rekao je Putin. "Ali moraju da shvate da ranije nije bilo pretnje, dok sada, ako su vojni kontigenti i infrastruktura tamo raspoređeni, mi ćemo morati da odgovorimo na isti način i stvorimo iste pretnje za teritorije sa kojih se stvaraju pretnje po nas".

Uprkos Putinovim upozorenjima, najviši američka obaveštajna zvaničnica rekla je da nema naznaka da Rusija žudi za još jednom borbom.

"Ne očekujemo da će (širenje NATO) rezultirati nečim što je u velikoj meri konfrontirajuće, jer, iskreno, oni su prilično fokusirani na Ukrajinu", rekao je Hejns, napominjući da se Moskva umesto toga angažovala u tekućim operacijama uticaja i kampanjama dezinformacija koje su usmerene na švedsku i finsku javnost.

"To može dovesti do toga da tokom dugog vremena menjaju svoje držanje", rekla je ona. "Moraćemo samo da vidimo".

U izveštaju su korišćene neke informacije agecnija Rojters i Asošijeted pres.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG