Ujedinjene nacije su u ponedeljak apelovale za dobijanje 4,2 milijarde dolara za pružanje humanitarne pomoći ljudima koji se bore sa posledicama skoro dvogodišnjeg rata u Ukrajini, kao i milionima izbeglica koje su pobegle od rata u druge zemlje u regionu.
U zajedničkoj izjavi, humanitarna agencija UN i Agencija za izbeglice istakle su nedavne ruske vazdušne napade velikih razmera, rekavši da nasilje pokazuje "razornu cenu rata po civile", a takođe su skrenuli pažnju na teške zimske uslove zbog kojih je isporuka humanitarnih pomoć hitnija.
"Stotine hiljada dece živi u zajednicama na prvim linijama rata, prestravljene, traumatizovane i lišene svojih osnovnih potreba", rekao je šef UN za pomoć Martin Grifits. "Kuće, škole i bolnice su više puta pogođene, kao i sistemi za vodu, gas i električnu energiju. Sama struktura društva je napadnuta sa razornim posledicama. Naš plan reagovanja, koji sprovodimo sa nacionalnim nevladinim organizacijama i volonterima, uključuje čitav niz pomoći".
Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, više od 5,9 miliona Ukrajinaca je pobeglo u druge zemlje u Evropi, prema podacima Ujedinjenih nacija, Nemačka i Poljska udomili su najviše ukrajinskih izbeglica, oko milion svaka, sa skoro 400.000 u Češkoj i više od 100.000 u Moldaviji, Slovačkoj, Irskoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Britaniji.
UN saopštava da su zemlje domaćini velikodušno primile ukrajinske izbeglice, ali im je potrebna veća podrška međunarodne zajednice.
"Zemlje domaćini nastavljaju da proširuju zaštitu i uključuju ih u društvo, ali mnogim ugroženim izbeglicama je i dalje potrebna pomoć", rekao je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. "Ne bi trebalo da se osećaju pritisnutim da se vrate jer ne mogu da sastave kraj s krajem u egzilu. Svim izbeglicama se mora pomoći i mora im se dati prilika da iskoriste i izgrade svoje talente kako bi se pripremili za eventualni dobrovoljni povratak kada situacija to dozvoli.”
Razgovori u Davosu
Savetnici za nacionalnu bezbednost iz 83 zemlje okupili su se u nedelju u švajcarskom gradu Davosu, uoči Svetskog ekonomskog foruma, kako bi razgovarali o ukrajinskom mirovnom planu od 10 tačaka koji ocrtava uslove Kijeva za okončanje rata sa Rusijom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je važnost ovakvih međunarodnih skupova, rekavši da "red zasnovan na pravilima svakako mora biti obnovljen - za sve širom sveta bez izuzetka".
On je rekao da ruski lideri "veruju da svojim nasiljem i terorom mogu da nametnu neku drugu vrstu poretka, predatorskog, bez ikakvih pravila ili bezbednosnih garancija".
Osamdeset i tri delegacije, uključujući 18 iz Azije i 12 iz Afrike, koje su učestvovale na sastanku, predstavljale su znatno veći broj od 65 koje su prisustvovale poslednjoj rundi pregovora na Malti prošlog oktobra.
U razgovorima su učestvovali predstavnici nacionalnih bezbednosti iz zemalja u razvoju kao što su Brazil, Indija, Saudijska Arabija i Južna Afrika. Ove zemlje, zajedno sa Kinom i Rusijom, deo su alijanse BRIKS.
Švajcarski ministar inostranih poslova Ignacio Kasis, koji je ko-domaćin razgovora u Davosu, pozdravio je učesnike, dodajući da bi oni mogli da igraju važnu ulogu u razgovorima.
"Učešće alijanse BRIKS je veoma važno jer ove zemlje imaju odnos prema Rusiji... Sve ovo može da stvori ovaj kolektivni pokret da dovede zemlje koje su daleko od sukoba, ali mogu da igraju ulogu u uticaju na Kinu i Rusiju", rekao je Kasis.
Kasis je, međutim, primetio odsustvo Kine iz pregovora.
"Kina igra značajnu ulogu. Moramo pronaći načine da sarađujemo sa Kinom na ovome", dodao je on, govoreći novinarima tokom pregovora.
Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak pohvalio je sve veće učešće zemalja Globalnog juga u mirovnim naporima Ukrajine. On je ponovio Kasisove komentare da je važno da Kina bude deo diskusija o procesu "formule mira".
Nije jasno da li se učesnici BRIKS-a slažu sa mirovnim planom Zelenskog koji poziva na potpuno povlačenje Rusije sa ukrajinskih teritorija, odgovornost Rusije za ratne zločine i povratak hiljada ukrajinske dece koju je Rusija otela.
Rusija, koja nije pozvana na sastanak, kontroliše nešto manje od jedne petine ukrajinske teritorije. Odbacila je "formulu mira" Kijeva kao apsurdnu, jer Ukrajina teži da pronađe mir bez učešća Moskve.
Ruski tajkun Oleg Deripaska rekao je u nedelju da je malo verovatno da će mir između Ukrajine i Rusije biti postignut pre maja 2025.
"Šteta što se neće desiti konstruktivan razgovor o situaciji u Ukrajini — neće biti ruske delegacije", rekao je Deripaska u objavi u aplikaciji Telegram.
Jermak je na konferenciji za novinare rekao da za Ukrajinu ne bi bilo prihvatljivo ništa osim potpunog povlačenja Rusije sa svih ukrajinskih teritorija.
"Za sve Ukrajince najvažnije (stvar) je pobediti u ovom ratu", rekao je on.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencija Asošijeted pres, Roters i Agencije Frans pres.
