Sjedinjene Države i druge članice NATO saopštile su u sredu da će nastaviti da pomažu Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, a da istovremeno prilagođavaju sopstvenu bezbednost Alijanse "novoj realnosti" koju je uveo rat.
Diplomate i vojni analitičari procenjuju da su saveznici iz NATO poslali više od 20.000 komada protivtenkovskog i drugog oružja u Ukrajinu od početka invazije 24. februara.
"Ostajemo ujedinjeni u našoj podršci Ukrajini", rekao je američki sekretar odbrane Lojd Ostin po dolasku na hitan sastanak ministara odbrane NATO u Briselu. "Podržavamo njihovu sposobnost da se brane i nastavićemo da ih podržavamo".
Zemlje NATO će nastaviti da isporučuju oružje Ukrajini čak iako bi te isporuke mogle da postanu meta ruskih napada, rekla je novinarima holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren, dodajući: "Ukrajina ima pravo da se brani".
Ukrajina nije članica NATO. Iako je više puta ponavljao da želi da se pridruži kako bi imao koristi od njegove zaštite, Kijev je u utorak rekao da razume da nema otvorena vrata za članstvo u NATO-u i da traži druge vrste bezbednosnih garancija.
Ministri će takođe razgovarati sa svojim ukrajinskim kolegom Aleksijem Reznikovom, za kojeg se očekuje da će se zalagati za dodatno slanje oružja iz pojedinih zemalja NATO, dok se nastavljaju ruski napadi na ukrajinske gradove i dok ruska vojska pokušava da dobije kontrolu nad Kijevom.
Uoči samita lidera NATO 24. marta, ministri odbrane Alijanse takođe će na sastanku u sredu naložiti vojnim komandantima da izrade planove za nove načine odvraćanja Rusije, uključujući povećanje trupa i protivraketne odbrane u istočnoj Evropi.
Istočno krilo
Dok je najmanje 10 najvećih država članica NATO-a, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju i Francusku, rasporedilo više trupa, brodova i ratnih aviona na svom istočnom krilu i stavilo ih u pripravnost, Alijansa još uvek mora da razmisli kako da se suoči sa nova bezbednosna situacija u Evropi na srednji rok.
"Moramo da resetujemo naš vojni stav za ovu novu realnost", rekao je u utorak generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. "Ministri će započeti važnu raspravu o konkretnim merama za jačanje naše bezbednosti na duži rok, u svim domenima".
Ruske rakete su 13. marta pogodile ukrajinsku bazu u blizini njene granice sa članicom NATO-a Poljskom, dovodeći invaziju do samog praga NATO-a.
Te rakete su ispaljene iz Rusije, saopštile su Sjedinjene Države, naglašavajući sposobnost Moskve da pogodi istočne saveznike NATO. Sjedinjene Države su takođe upozorile na nedefinisane posledice po Moskvu ako Rusija izvrši hemijski napad na Ukrajinu.
NATO, osnovan 1949. sa ciljem obuzdavanja vojnue pretnje od Sovjetskog Saveza, nije ugovorom vezan za odbranu Ukrajine, ali mora da brani svojih 30 saveznika.
Međutim, diplomate kažu da NATO želi da izbegne direktno iznošenje svojih planova ili onoga što bi pokrenulo njegovo obećanje o kolektivnoj odbrani "član 5", rekavši da je "strateška nedorečenost" takođe odbrambeni instrument protiv bilo kakve ruske agresije.
"Iznenađenje za (ruskog predsednika Vladimira) Putina je bilo da je Zapad bio toliko ujedinjen. On nije verovao u to. Ima pogrešnu sliku o zapadnim zemljama", rekao je estonski ministar odbrane Kale Lanet po dolasku na sastanak NATO-a.
"Ne možemo da se plašimo, moramo da ostanemo mirni, jer bi Putin želeo da vidi da se svi plaše".
