Rad iz skloništa postao je norma za Ukrajince poput Romana Osadčuka.
"Na početku je bilo mnogo vazdušnih napada. Danas ih ima možda dva nedeljno", rekao je Osadčuk. "Mislim, bio sam danas u skloništu", rekao je spontano tokom razgovora za Glas Amerike iz Kijeva.
U većini slučajeva Osadčuk još uvek ima "čvrstu internet vezu", a ponekad ima vaj-faj (Wi-Fi) u skloništu, tako da još može da radi, "samo - pod zemljom".
Taj rad je deo digitalnog fronta u ratu u Ukrajini. Sa sedištem u glavnom gradu Ukrajine, Osadčuk prati ruske dezinformacije za Laboratoriju za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta.
Njegov rad je deo šireg međunarodnog napora "open sors" istraživača, analitičara i novinara da proučavaju ruske dezinformacije, razotkrvaju lažne tvrdnje i dokumentuju kršenja prava.
Rusija je godinama širila propagandu o Ukrajini, a s početkom pune invazije u februaru 2022. godine, predsednik Vladimir Putin lažno je tvrdio da je rat neophodan za "denacifikovanje" Ukrajine i sprečavanje genocida.
Neki od tih lažnih narativa i taktika su se promenili u proteklih 12 meseci, ali je sveprisutnost ruske propagande ostala konstantna, kažu analitičari.
"Ovo je najveći digitalni sukob koji se ikada dogodio", a kada je reč o digitalnom frontu, Rusija je u zaostatku, rekla je Nina Jankovič, potpredsednica američke nezavisne neprofitne organizacije u Londonu, Centra za otpornost na informacije.
"Mislim da su očekivali, baš kao i na kinetičkoj strani rata, da budu zaista bez premca na digitalnoj strani rata, a to apsolutno nije bio slučaj", rekla je Jankovič za Glas Amerike.
"Open sors" istraživači rade na tome da "puste hladan tuš na laži koje dolaze iz Rusije", rekla je Jankovič. "I to je ono što smo uradili".
Centar za informacionu otpornost pokrenuo je projekat "Oči na Rusiji" početkom 2022. godine, dok su se ruske trupe gomilale duž granice sa Ukrajinom.
Kada su trupe prešle u Ukrajinu, projekat je radio na verifikaciji i geolociranju incidenata i napada na civilnu infrastrukturu.
Poput detektiva, istraživači koriste sve, od satelitskih snimaka i senki do uličnih znakova i registarskih tablica kako bi pomogli u verifikaciji događaja, rekla je ona.
Te veštine su pomogle timu da razotkrije laži i razotkrije "sve - od 'Ukrajina je puna neonacista' do 'Ukrajina napada sopstvene građane'", rekla je Jankovič.
Propaganda se uglavnom deli po društvenim medijima, platformama za razmenu poruka poput Telegrama, sajtovima sa vestima i preko TV-a.
U početku je fokus propagande bio na tome da se opravda invazija, prema Ruslanu Dejničenku sa ukrajinskog sajta za proveru činjenica StopFejk (StopFake.org) i novinara koji je ranije radio za ukrajinsku službu Glasa Amerike.
Kreirali su priče o denacifikaciji i oslobođenju, nuklearnim programima i tajnim laboratorijama u kojima su Ukrajinci i Amerikanci navodno razvijali "borbene komarce" i drugo biološko oružje, rekao je Dejničenko. Ali oko šest meseci posle invazije, Dejničenko je primetio da se retorika na ruskim mrežama promenila.
"Oni otvoreno priznaju da se bore protiv Ukrajine i Ukrajinaca, a ne da oslobađaju Ukrajince od neonacističkog režima", rekao je Dejničenko za Glas Amerike iz Kijeva. "Oni u suštini pokušavaju da opravdaju napore Rusije da ubija Ukrajince, da bombarduje ukrajinske gradove".
Ambasada Rusije u Vašingtonu nije odgovorila na imejl Glasa Amerike sa zahtevom za komentar.
"Toksično, kada previše uzimate"
Intenzitet rada je izazov, nastavljaju istraživači.
"Postalo je teže otkriti koji je slučaj relevantniji", rekla je Nika Aleksejeva, koja istražuje ruske dezinformacije o Ukrajini u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta.
Ono što je bilo vredno pažnje pre rata danas nije toliko važno, rekla je ona. "Osnovna linija se pomerila".
Njen kolega Osadčuk se slože: "To je nekako toksično, kada ste toliko tome izloženi", rekao je Osadčuk o obimu dezinformacija koje je analizirao tokom prošle godine.
Za Tomu Istominu, zamenicu glavnog urednika onlajn novina na engleskom jeziku "Kijev independent", tačno izveštavanje o ratu je jedan od najboljih načina za borbu protiv dezinformacija.
"Informacije su verovatno jednako veliko oruđe u ovom ratu kao i tradicionalno oružje koje se koristi na terenu", rekla je Istomina za Glas Amerike iz Vinice, grada jugozapadno od Kijeva.
"Rusija je neko vreme zaista koristila informacije protiv Ukrajine", dodala je, ali "Ukrajina je uradila veoma dobar posao tokom ovog rata", razoktivajući ruske izmišljotine.
Kijev independent ističe da ne izveštava o svakoj laži koju Rusija izgovori, rekla je Istomina, delimično zato što ih ima toliko. Ali drugi razlog je taj što bi previše izveštavanja o ruskoj propagandi moglo da rizikuje da joj da legitimitet.
Putin verovatno smatra da je ruska publika - unutar zemlje i dijaspore - najvažnija meta za dezinformacije, ali i Ukrajinci su mu na nišanu, kaže Osadčuk. Globalni jug (slabo razvijene zemlje Južne Amerike, Afrike, Azije i Okeanije) takođe postaje sve važnija meta, rekao je on.
Uvek je izazov izmeriti koliko su dezinformacije efikasne u uticaju na javno mnjenje, rekla je Aleksejeva, ali propaganda verovatno pomaže ruskoj domaćoj publici da "izdrži sa tako neprijatnom realnošću, da u suštini nekako od nje pobegne".
Što se Zapada tiče, rekla je, "bilo je mnogo teže dobiti ovu bitku od samog početka".
Borba protiv propagande ima dodatnu važnost za ukrajinske istraživače. Razotkrivanje dezinformacija i dokumentovanje kršenja je način da oni doprinesu ratnim naporima.
"Svaki Ukrajinac je 24. februara 2022. osetio da postoji potreba da se na neki način odupre, tamo gde imaš neke veštine", rekao je Osadčuk.
Za Dejničenka iz StopFejka, on svoj rad vidi kao način za prikupljanje dokaza koji bi se mogli koristiti za krivično gonjenje ljudi "koji su koristili medije kao moćno oružje" u ratu. "Smatramo da ti ljudi treba da snose odgovornost", rekao je on.
A za Kijev indipendent, Istomina kaže da u njemu važi mentalitet "kada radimo, mi nismo žrtve – mi smo borci".
