Linkovi

Raste sumnja u ispravnost švedskog pristupa pandemiji


Znak o držanju odstojanja u društvu postavljen u šoping centru Galerijan u Stokholmu (Foto: Reuters)

Dok je veći deo Evrope i dalje pod strogim merama zatvaranja zbog pandemije koronavirusa, jedna zemlja se izdvojila po svom veoma drugačijem pristupu. Švedska je odbila da primeni stroge nove zakone i njenim građanima je dozvoljeno da rade i putuju.

U početku je izgledalo da Švedska možda ima dobar pristup, dok je epidemija razarala Italiju, Španiju i Britaniju. Međutim, sada broj zaraženih ubrzano raste u Švedskoj.

Pogled na život u Švedskoj je pogled na svet pre pandemije. Kafići, restorani i noćni klubovi u Švedskoj ostali su otvoreni tokom pandemije, kao i osnovne škole i prodavnice. Umesto strogih novih zakona, švedska vlada je tražila od građana individualnu odgovornost za društveno distanciranje.

Restorani, pabovi i kafići ostali su otvoreni u Švedskoj za vreme epidemije.
Restorani, pabovi i kafići ostali su otvoreni u Švedskoj za vreme epidemije.

Od građana starijih od 70 godina i svih koji se ne osećaju dobro zatraženo je da ostanu kod kuće. Teorija iza švedskog pristupa je – održivost.

"Mislim da se švedska strategija pokazala održivom. Sada dobijamo podatke da se ljudi sve više pridržavaju naših saveta a ne manje. Veoma je teško zaustaviti vrlo stroge mere. To su signali koje dobijamo iz svih tih zemalja. Veoma je teško zaustaviti zatvaranje”, izjavio je vodeći švedski epidemiolog Anders Tegnel.

Pa, da li je strategija bila uspešna?

“Broj smrtnih slučajeva u Švedskoj sada je najviši po glavi stanovnika u Evropi ove nedelje. A iskustvo njihovih suseda nije bilo tako teško. Ako pogledate Dansku, koja je imala sasvim drugačiji pristup I vrlo rano uvela stroge mere zatvaranja, oni su išli ispred epidemije. Obavljali su mnogo više testova nego Šveđani. I brže su mogli da ublaže mere socijalne distance”, kaže Skot Rozenstajn iz Globalnog zdravstvenog programa Evroazijske grupe.

Skoro polovina smrtnih slučajeva u Švedskoj se dogodila u domovima za stare. Ispred švedskog parlamenta, rođaci žrtava napravili su spomenik svojim najdražima za koje kažu da su umrli “bez pomoći.”

“Zašto nisu zaštitili građane zatvaranjem granica, zašto nisu zaštitili ljude od epidemije”, pita Mirej Gauri, rođaka žrtve Kovida 19.

Eksperti kažu da je još prerano reći ko je bio u pravu.

“Oslanjamo se na istorijsko iskustvo, na neke modele, ali sve zemlje u izvesnoj meri eksperimentišu sa različitim metodama bezbednog otvaranja. Mislim da treba da budemo veoma pažljivi pokušavajući da učimo jedni od drugih”, navodi Piter Drobak, profesor na Oksfordskom univerzitetu.

Ekonomska šteta u Švedskoj bi mogla da bude manje ozbiljna ali bi broj žrtava mogao da drastično nadmaši susedne zemlje. Debata oko toga šta je žrtvovano a šta dobijeno verovatno će se pojačavati dok panedmija nastavlja da oduzima živote.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG