U Srbiji je zabeležen i peti slučaj zaraze koronavirusom, a stanje na ulicama Beograda deluje normalno i za sada nema naznaka panike. Na pitanje običnom svetu da li se boje virusa i kako se eventualno štite od zaraze, mnogi odgovaraju da su, po davnašnjem izvornom balkanskom receptu - najbolja zaštita beli luk i rakija.
„Preživeli smo i bombardovanje, šta nama može jedan virus?“, odgovor je starije gospođe na ulici. U zemlji koja je se suočavala i sa zarazama i sa ratovima poslednjih decenija, može se reći da ljudi reaguju tako da održe privid normalne situacije u nenormalnim vremenima.
„Zamislimo reakcije ljudi kao neku iglu na kompasu i da ne bi pogađali, ta igla može da se okrene na kompasu na bilo koju stranu. U svakom trenutku će biti ljudi koji će potpuno negirati da ima bilo kakve opasnosti, do onih koji će biti zaista u velikoj panici. Pitanje je kako će ljudi većinski reagovati, a to zavisi od reagovanja onih na koje se oni ugledaju. To su ovde – vlast i mediji,“ kaže Dragan Popadić, redovni profesor na psihologiji Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U izjavi za Glas Amerike on kaže da poruke koje budu dominatne od strane vlasti i medija, to će biti poruke koje će ljudi većinski prihvatati i da se nada da opasnost, zabrinutost i oprez neće biti kao što su bili, na primer, u vreme epidemije velikih boginja sedamdesetih godina prošlog veka, jer se „tada panika najbrže širi“.
„Ako ljudi ne veruju medijima - to se pokazuje kao najveća opasnost. Potrebno je obezbediti da ljudi veruju medijima, da ne misle da ih lažu i da prećutkuju, da ne zbijaju nesalne šale,“ navodi psiholog.
Postavlja se pitanje koliko građani veruju medijima i onima na vlasti, a prema rečima psihologa to je „zaista problem“:
„Zato što u drugim oblastima veliki broj ljudi je rezervisan u onome što čuje od vlasti, mnogi imaju iz svog iskustva to znanje da su oni skloni da prećutkuju različite afere, različite odgovornosti ljudi koji na vlasti, pa izmisliti lažnu, nije za medije nikakav problem. Siguran sam da će biti jedan broj ljudi biti koji će biti sumnjičav, moram reći sa razlogom, prema onome što mediji budu prenosili, pa makar oni bili najiskreniji“, ističe Popadić.
Na socijalnim mrežama i u komunikaciji između ljudi pojavile su se i razne nezvanične informacije ko je, gde i kako sve zaražen virusom, u kojim delovima grada, a da još nije primljen na lečenje i da se slobodno kreće među ljudima.
U kozmetičko-fizerskom salonu Anđela u Beogradu, stvari od jutros potpuno drugačije stoje.
„Ne mogu da stignem da primim sve žene koje zovu od jutros za sređivanje i tretmane, morala sam mnogo mušterija da odbijem. Telefon ne prestaje da nam zvoni,“ kaže vlasnica Anđela i dodaje da je situacija bila ista i u vreme bombarodvanja 1999. godine.
„Možda zvuči ružno, ali nikada više nisam zaradila i nisam imala više posla nego tada. Mislim da žene samo žele da izgledaju lepo i da se okrenu normalnom životu, umesto suočavanja sa epidemijom. Kao da žele da negiraju postojanje nepredvidljive bolesti,“ kaže ova preduzetnica.
Prema rečima profesora Popadića, ljudske reakcije će zavisiti od toga da li će epidemija poprimiti šire razmere, ili će kao u nekim zamljama ostati na manjem nivou.
„Ljudi su ovde skloni da reaguju, i time se ponose - da to nije opasno, i to je jedan deo imidža koji ljudi vole da imaju, da smo mi jedan hrabar narod kome ne može ništa da se desi. Kako se bude širila epidemija u Srbiji, jer može i da zadrži male razmere, sve može tako i da prođe. Ako epidemija bude veća, tada veoma lako može da se izmakne kontroli, da ljudi kažu – pa mene neko laže, jer panika i glasine se nepredvidivo šire, posebno u uslovima gde nema poverenja u informacije,“ upozorava psiholog.
