Napredak u pregovorima Beograda i Prištine, odnosno primeni evropskog predloga i aneksa dogovorenog u Ohridu, biće praćen kroz Poglavlje 35 u pregovorima Srbije i EU. Od napretka u tom poglavlju zavisiće i napredak Srbije na evropskom putu. Ideja da se dijalog veže za pregovore nije nova, ona je deo pregovaračkog okvira za Srbiju od 2014. godine. Pitanje je, međutim, da li će energičniji angažman EU i SAD sada “osvežiti” tu staru ideju i napraviti neku razliku u ishodu.
Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike, u razgovoru za Glas Amerike podseća da poglavlja 35, 23 i 24 imaju status „blokirajućih“, što praktično znači da bez napretka u dijalogu i vladavini prava - nema napretka ka EU.
"Ono što je sad novina ovde jeste što je ovaj postignut sporazum između Beograda i Prištine, i u aneksu direktno naglašeno, da će Poglavlje 35 za Beograd biti revidirano, odnosno da će uključiti neposredno aneks i sporazum, kako bi se povećao politički pritisak na Beograd, a isto to je komplementarno i za Prištinu. Dakle, pritisak na obe strane da se drže postignutih dogovora. Cela poenta priče je da se ne zaglavimo u situaciji gde ćemo 10 godina da tapkamo u mestu i gde će EU slati prazne pretnje“, kaže Subotić i dodaje da je EU već obema stranama dala „šargarepu“ – Srbiji u vidu odobrenja investicionog projekta za modernizaciju pruge Beograd-Niš, a Kosovu najavu vizne liberalizacije do kraja godine.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, nije optimista. On za Glas Amerike ocenjuje da u posledjih pet godina pregovori EU i Srbije stoje samo jedan korak iznad formalne suspenzije.
"Kada je usvojen sada već istorijski Briselski sporazum, podsećam da su tadašnje vlasti radile isto što i danas – premijer Dačić tada nije potpisao sporazum, nego ga je parafirao, pa se tada u medijima i političkom prostoru govorilo o parafiranju, a ne potpisivanju. Predsednik Vučić danas to radi, slaže se da će primeniti dogovor iz Ohrida ili iz Brisela, ali ga nije potpisao. Sve se to radi sa željom da se minimalizuje značaj dogovora sa Prištinom ili da se prihvati ta realnost koju živimo od 1999. godine, a to je da Kosovo nije pod jurisdikcijom ili ingerencijama Beograda.“
Ono što sada pravi razliku u odnosu na momenat kada je potpisan Briselski sporazum je aktivniji angažman Amerike i njenih predstavnika. Iako SAD nisu formalno uključene u dijalog Srbije i Kosova, američke diplomate su prisutne na sastancima dve strane, aktivni su i ambasadori u Beogradu i Prištini, a od specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara čula se ocena da je moguće postići dogovor do kraja ove godine.
Strahinja Subotić kaže da je zbog takvih aktuelnih okolnosti „oprezno optimističan“ da ovoga puta može da bude razlike u krajnjem ishodu, ali ističe – lopta je trenutno u kosovskom dvorištu.
„Ako se posmatra generalni sporazum, videćemo da je zapravo ključna stvar da li će doći do osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO). Ako Kurti ne pokaže volju za implementaciju tog dela sporazuma, sve tačke padaju u vodu, i to su naglasili i Borelj i Lajčak. Zavisi i od nas da li ćemo se držati dogovora, nas to obavezuje da priznamo dokumentaciju, carinske pečate, lične karte, kao i da ih nećemo blokirati na putu ka EU i drugim međunarodnim organizacijama. Ali, sve to je u drugom planu u odnosu na ZSO“.
Kada se gledaju sveukupne evropske integracije, Kosovo je važna, ali ne i jedina stavka koju Srbija treba da ispuni – upozorava direktor Instituta za evropske poslove.
"Sutra da Srbija prizna Kosovo, da je pitanje Kosova rešeno, hipotetički govoreći, to neće značajno ubrzati Srbiju ka EU jer će onda doći do izražaja drugi problemi o kojima EU i građani godinama traže rešenje – borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, užasno nizak standard opterećen korupcijom na skoro svakom nivou. To je nešto što je kamen spoticanja za članstvo u EU. Iako Kosovo jeste veliko političko pitanje, druga suštinska pitanja u kojima Srbija uopšte nije napredovala, štaviše po poslednjem izveštaju Transparensi internešnal Srbija tone u korupciju u poslednjih nekoliko godina".
Zbog toga, zaključuje Beširi, najnoviji datum za članstvo koji se nezvanično pominje u javnosti – 2030. godina – nije realan.
„Može da prođe i 100 godina, ako vi niste uradili ništa na reformama, nećemo postati članica ni 2100. godine. Ono što treba građane da zabrinjava je zašto naši politički lideri, koje biramo da nas reformišu i uvedu u civilizovan svet, godinama to kažu i ne rade“.
"Vidimo da EU aktivno radi na politici proširenja, pre svega u kontekstu Ukrajine, ali ne mogu da se ne osvrnu i na Zapadni Balkan. Ali, mi nismo u situaciji u kojoj su bile države u prethodnim ciklusima – spoljna politika, pitanje teritorijalnih integriteta, da ne pominjem vladavinu prava, meni je realističnija 2035“, malo je optimističniji Strahinja Subotić.
Žiofre: Vladavina prava i dijalog ključni za napredak
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom, sa kojim je razgovarao o nastavku evrointegracija i dinamici pretpristupnih pregovora, dijalogu Beograda i Prištine, kao i o ukupnim bilateralnim odnosima Srbije i EU, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.
Kako se navodi, Vučić je poručio da Srbija nastavlja da radi na reformama i zalaže se za normalizaciju odnosa sa Prištinom.
Vučić je rekao i da se nada da će članice EU do kraja godine dati zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3 (osam poglavlja u oblasti “Konkurentnost i inkluzivni rast”), kao i da će kroz Poglavlje 35 biti prepoznati svi napori Beograda u dijalogu sa Prištinom.
Žiofre je ponovio punu podršku EU naporima Srbije u sprovođenju reformi i rešavanju svih otvorenih pitanja, naglasivši da dalji napredak u oblasti vladavine prava i dijaloga sa Prištinom ostaje od ključnog značaja za ubrzanje evropskog puta.
Takođe je istakao važnost usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, piše u saopštenju.
Rok za članstvo Srbije u EU je pomeran otkako se govori o učlanjenju.
Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU 2009. godine i dobila je status kandidata 2012. Od ukupno 35 pogavlja, otvorena su 22, a dva su zatvorena. U međuvremenu se promenila metodologija članstva, pa su poglavlja grupisana u klastere. Klaster 4 o životnoj sredini, Srbija je otvorila u decembru 2021. godine – i od tada nije otvoreno ni zatvoreno ništa.
Usklađenost spoljne politike Srbije sa EU je oko 47 odsto. Od početka rata u Ukrajini, EU je uvela devet paketa sankcija Rusiji i Srbija se ni sa jednim nije usaglasila. Evropski parlament je usvojio i neobavezujuće rezolucije u kojima se napredak Srbije u pregovorima uslovljava usklađivanjem spoljne politike, odnosno uvođenjem sankcija Rusiji.
Prema dostupnim istraživanjima javnog mnjenja, podrška građana za ulazak u EU je u padu.
