Linkovi

Ostaje li mini Šengen samo na papiru?


Premijer Albanije Edi Rama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Makedonije Zoran Zaev posle potpisivanja deklaracije o mini Šengenu, oktobar 2019.

Da bi mini Šengen zaživeo potrebna je politička volja, rešavanje bilateralnih sporova u zemljama Zapadnog Balkana i sinhronizacija Evropske unije i SAD - koje trenutno deluje da nema po ovom pitanju, saglasili su se učesnici vebinara o mini Šengenu iz Srbije, Crne Gore i BiH.

Inicijativa za formiranje mini Šengena pokrenuta je 10. oktobra 2019. u Novom Sadu, potpisivanjem sporazuma između lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Usledile su deklaracije iz Ohrida i Tirane. Cilj mini Šengena je da se omogući slobodan protok kapitala, roba, usluga i ljudi između tri zemlje, odnosno omogući građanima da žive i rade u drugoj zemlji, lakše prelaze granice, da roba manje čeka na prelazima i slično. Lideri tri zemlje potpisnice su uputili poziv da se priključe i ostale države „balkanske šestorke“ - Crna Gora, BiH i Kosovo.

Pre inicijative za mini Šengen, koji podržavaju SAD, zemlje Zapadnog Balkana već su se povezale trgovinskim sporazumom CEFTA i inicijativom o Regionalnoj ekonomskoj oblasti (MAP REA) - koju predvodi EU.

„Od 1999. neko je pobrojao da ima oko 80 regionalnih inicijativa na Zapadnom Balkanu, jugoistočnoj Evropi. I zaključak je da smo mi u regionu postali potrošači inicijativa koje je neko drugi smislio, nismo vlasnici. Sada imamo šansu da preko mini Šengena postanemo vlasnici“, kazala je Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i istakla da region koristi samo 40 odsto svog izvoznog potencijala što bi se, smatra, moglo povećati kroz mini Šengen.

Vašingtonskim sporazumom od 4. septembra, Kosovo je pristalo da se priključi mini Šengenu, ali Crna Gora i BiH to još nisu učinile.

„Ono što kod mene budi blagi pesimizam je činjenica da, ni posle godinu dana, nemamo apsolutno nikakvu vrstu ni tehničkog papira koji definiše kako će se ideja odvijati“, kaže dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Sead Turčalo i ističe da ne treba zaboraviti i nerešena bilateralna pitanja između zemalja Zapadnog Balkana, za koje je upitno da li mogu biti rešena ovakvom inicijativom.

Napominje i da potrebna jasnija vizija o tome koliko se mini Šengen uklapa sa CEFTA sporazumom i REA inicijativom, da ne bi došlo do „sudaradnja“ tokom implementacije.

„Ovde ne treba da bude konkurencije, već komplementarnosti, treba integrisati inicijative“, kazala je predsednica Crnogorske panevropske unije Gordana Đurović i istakla da je nova vlast u Crnoj Gori regionalno orijentisana, te da veruje da nema razloga da Podgorica ne pristupi mini Šengenu.

Kako oživeti mini Šengen?

Učesnici vebinara su saglasni da je pandemija verovatno usporila praktičnu realizaciju deklaracije o mini Šengenu, ali kažu da nije suština u tome.

„Za svaku inicijativu da bi se ostvarila je potrebna politička volja, to je ključna stvar. Ono što smo do sada mogli da vidimo je nekoliko dobrih primera postojanja političke volje u regionu, kao što je sporazum o romingu“, kaže Tanja Miščević, nekadašnja šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU, a danas članica Saveta za regionalnu saradnju u Sarajevu.

„Za uspeh je najvažnija politička volja, ali treba sprovesti reforme u radnom zakonodavstvu, oblasti imigracije, pravosudne reforme i sve to već piše u deklaraciji iz Tirane, ali treba sprovesti u delo. Ključna prepreka za uspeh su predrasude i nepoverenje, naravno tu je i slon u sobi, nerešena bilateralna pitanja i bez toga se uspeh bilo kakve inicijative nije moguć“, smatra Suzana Grubješić.

Potrebno je i saglasje između dve zapadne sile - EU i SAD.

„Kruna u dosadašnjem razvoju ove inicijative je sporazum iz Vašingtona, koji se u četiri tačke dotiče mini Šengena. SAD podržavaju ovaj koncept, što potvrđuju i izjave zvaničnika, dok je sa druge strane evidentno da EU, pre svega Nemačka, ima uzdržanosti i želi da se razvija pod njihovim monitoringom“, kazao je direktor Centra za spoljnu politiku na FPN Dragan Đukanović.

Nedostaje sinhronizacija EU i SAD kada je reč o mini Šengenu, to je naglašeno i pitanje je da li ćemo moći da se oslonimo na mini Šengen kao neku akciju SAD, imajući u vidu i neizvesnost i kakva će biti situacija nakon izbora“, kaže Sead Turčalo.

Posle američkih izbora u novembru, očekuje se i sastanak balkanskih lidera u okviru Berlinskog procesa, pa učesnici vebinara o mini Šengenu veruju da bi tada moglo biti poznato više informacija o tome hoće li se ova regionalna inicijativa pomeriti sa papira u stvarnost.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG