Linkovi

Lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije: "Mali Šengen" otvoren za sve


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (u sredini) sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom (levo) i Zoranom Zaevim (desno) (Foto: official publication)

Upostavljanje zone "malog Šengena" radi boljeg povezivanja tržišta regiona glavna je tema sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa premijerima Albanije i Severne Makedonije - Edijem Ramom i Zoranom Zaevim, koji je jutros počeo u Novom Sadu.

Premijer Albanije poručio je posle trilateralnog sastanka sa zvaničnicima Srbije i Severne Makedonije da je regionu očajnički potrebno da ide napred i da je inicijativa, nazvana "mali Šengen", otvorena za sve na Zapadnom Balkanu.

"Ovo nije sastanak koji se iznenada desio i ja bih želeo da vama pojasnim da on nema za cilj nikakve ekskluzivnosti, naprotiv, to je korak koji je preduzet da bi se obezbedio opšte inkluzivni proces i u deklaraciji možete da pročitate da mi govorimo o šestorki sa Zapadnog Balkana tokom celog teksta", istakao je Rama.

On je rekao da su se predsednici dogovorili da podrže principe zajedničke deklaracije, čiji naslov, kako je rekao, govori sve, a to je sprovođenje četiri fundamentalne slobode EU u regionu Zapadnog Balkana.

Rama je rekao da sve zemlje moraju da urade više radi svojih građana i na dobrobit slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga, kao i kapitala na ovoj teritoriji.

"Dovoljno je samo da vam kažem jedan primer da shvatite koliko nam je očajnički potrebno da idemo napred, a to je 26 milona sati čekanja koje se potroše na graničnim prelazima", istakao je Rama.

Kako prenose mediji, namera je da se na ovom samitu balkanske trilaterale, koja pokriva prostor na kojem živi oko 20 miliona ljudi, napravi korak dalje u odnosu na CEFTA sporazum, koji je doveden u pitanje kada je Priština uvela takse na robu iz Srbije i BiH.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se razgovaralo u korist građana sve tri zemlje, te da je cilj sve trojice da se do kraja 2021. godine "granice naših zemalja prelaze samo uz ličnu kartu".

"Dokument koji ćete videti zasnovan je na slobodi protoka kapitala, robe, usluga i ljudi, jer ljudi u našim zemljama zaslužuju bolji život i manju nezaposlenost", rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare.​

Bećirović: Unapređenje CEFTA

Prema rečima Zijada Bećirovića, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, ovakav potez država u regionu je samo unapređenje CEFTA-e, pre nego znak da ovaj sporazum ne funkcioniše najbolje.

"CEFTA je centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini. Pitanje 'mini Šengena' je pitanje slobodnog i neometanog kretanja ljudi i usko je vezano za bezbednost. Faktički uspostavljanje 'mini Šengena' bi unapredilo i sprovođenje CEFTA sporazuma odnosno slobodne trgovine. To bi u nekom simboličkom i praktičkom smislu bila i 'nadogradnja' CEFTA sporazuma", kaže Bećirović.

S obzirom da Kosovo još nije uključeno u pregovore između zemalja u regionu ostaje pitanje da li će 'mini Šengen' biti potpun bez te države kao potpisnice ovih ugovora.

"Važno je da se te granice i druge barijere otklone i tako omogući bolja saradnja i relaksiraju odnosi među zemljama u regionu. Pojedine političke opcije u svojim programima imaju 'koncept granice/a' na kojima dobijaju podršku jednog dela birača i zbog toga bi uklanjanjem granica odnosno barijera ustvari pao i njihov politički koncept i zbog toga će biti opstrukcija. Ukoliko dođe do realizacije 'mini Šengena', u njega moraju biti uključene sve zemlje regiona, jer bi on tada jedino ima smisao," poručuje Bećirović.

Ćulibrk: CEFT-a ima sistemsku grešku

Glavni urednik nedeljnika NIN-a, Milan Ćulibrk, slaže se sa ocenom da bez Kosova u “mini Šengenu” ovaj sporazum nije potpun.

Kosovo je ostalo tu negde nedefinisano. Što je najgore granica između Kosova i Albanije praktično ne postoji, ali postoji između Kosova i Srbije. Imamo malo jednu šizofrenu situaciju gde razgovarate o “mini Šengenu” a fudbaleri i političari iz Srbije ne mogu da uđu na Kosovo,” podseća Ćulibrk.

Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, Foto: VOA
Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, Foto: VOA


On se ne slaže međutim u oceni da je ovaj sporazum nadogradnja CEFT-e i tvrdi da se u praksi pokazalo da CEFT-a ne radi i da je to jasno od trenutka kada je Kosovo uvelo takse, kao potpisnica CEFT-e, na robu iz BiH i Srbije.

Očito je da ne radi. Vi imate ugovor koji vam garantuje slobodnu trgovinu, bez međusobnih carina i opterećenja, a onda neko uvede takes od 100 odsto i nikom ništa. Unutar same CEFT-e vidi se da postoji ta sistemska greška. Taj problem ne može da se reši dok se ne postigne neki politički dogovor između Beograda i Prištine, “ kaže Ćulibrk.

Još jedna stvar koja upada u oči, prema uredniku NIN-a, je i prisustvo dva premijera i jednog predsednika.

Zašto nisu bila tri premijera? Gde je tu Ana Brnabić i kakva je njena uloga? Predsednik nema ustavna ovlašćenja da razgovara o tim inicijativama. On može da pokrene i da predlog, ali po Ustavu Srbije, unutrašnju i spoljnu politiku treba da vodi Vlada Srbije,” navodi Ćulibrk.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG