Da li biste živeli u nekadašnjem pogrebnom zavodu? Ili u bivšoj psihijatrijskoj bolnici? Šta mislite o terminalu podzemne železnice, nekadašnjem bioskopu ili stadionu?
Takve institucije i lokacije, zajedno sa napuštenim fabrikama, sudnicama, crkvama, skladištima, tržnim centrima i vojnim instalacijama, uglavnom su sačuvane od rušenja i pretvorene u savremene stambene komplekse.
“To su bile izuzetne građevine, i umesto da budu srušene da bi se izgradila neka standardna betonska struktura, ideja je bila da se deo poreskih olakšica koje su bile na raspolaganju u to vreme iskoristi da se stvore prelepi prostori za život", priča Lin Bats, koordinatorka za marketing bivše fabrike čokolade pretvorene u stambeni kompleks u Filadelfiji.
Bivša kompanija čokolade Vilbur u Filadelfije sada je dom stambenog kompleksa Chocolate Works, sa jednosobnim i dvosobnim stanovima. Deo privlačnosti starih zgrada su sačuvani arhitektonski detalji.
“Kada smo renovirali, sačuvali smo strukturu unutrašnjeg dvorišta, tako da možete da vidite velike metalne grede preko dvorišta", kaže Bats.
U proteklih 70 godina, više od 240.000 stanova došlo je na tržište upravo na ovaj način, a 65% renovacija bilo je namenjeno stanarima sa srednjim i nižim primanjima, prema podacima internet službe za stambene podatke RentCafe.
U izveštaju je ustanovljeno da je stopa pretvaranja zgrada drugačije namene u stanove dostigla vrhunac 2010-ih. Osam stotina starih zgrada je u protekloj deceniji pretvoreno u stanove. Skoro polovina - 44% - je namenjeno ljudima sa srednjim i niskim primanjima.
“Sa sve većim zahtevom za novim smeštajem, posebno od strane milenijalaca, mnoge od tih starih zgrada su pretvorene u priuštivi smeštaj - što je savršen spoj sa milenijalcima koji cene održivi, ekološki životni stil bez preteranog trošenja resursa, i ne vole da budu finansijski vezani za neko određeno mesto", navodi u imejlu Glasu Amerike Aleksandra Siuntu, pisac i istraživački analitičar RENTCafe-a, koja je takođe autorka studije.
Hoteli, fabrike i škole su među najčešćim strukturama koje se pretvaraju u stanove za Amerikance sa nižim i srednjim primanjima. "Jedan od glavnih razloga što projekti adaptacije mogu da dovedu do pristupačnijih stanova je što je regulatorni proces za promenu namena postojećih zgrada lakši od onoga za novu gradnju, posebno ako nema potrebe da se promeni sama površina na kojoj se nalazi projekat", navodi Siuntu. "To pomaže da se smanji ukupno vreme za izradu nove zgrade što, u krajnjoj liniji, može da dovede do nižih troškova izgradnje."
Lin Bats, koordinatorka za marketing u bivšoj fabrici čokolade u Filadelfiji, radi za kompaniju koja je pretvorila nekoliko starih zgrada - uključujući jedan izložbeni prostor za automobile, fabriku mlečnih proizvoda, prodavnicu alata, bivši hotel i jedan opštinski centar za rekreaciju (YMCA) - u stambene zgrade.
“Ljudi uvek traže nešto što je pomalo drugačije. Naši stanovi su obični znatno prostraniji, imaju visoke plafone, nisu ona tipična bela kockasta kutija", kaže Bats. "I zato u mnogim od stanova možete da naiđete na zid od cigle ili grade na plafonu. Neke od karakteristika iz prošlog života te građevine ostaju netaknute."
Osim što imaju svoj šarm i ekološku prednost, zdanja kojima je promenjena namena takođe zadovoljavaju povećanu potražnju za smeštajem koja je rezultat rasta američke populacije, kaže Siuntu. Takođe, one mogu da ožive zajednice u kojima se nalaze.
"Renoviranje i davanje nove namene starim zgradima može da oživi kraj u kome se nalaze tako što čuvaju njihov jedinstveni identitet i prikazuju njihovu istoriju", dodaje Siuntu. "Renoviranjem starih zgrada se takođe smanjuje potrošnja energije, količina građevinskog materijala a, na kraju, i troškovi rušenja i izgradnje nove zgrade."
Vrste zgrada koje se pretvaraju u stanove se menjaju u zavisnosti od ekonomskih okolnosti i trendova vremenskog perioda, prema izveštaju. Od 1950-ih do 1990-ih, hoteli su bili najčešće zgrade pretvarane u stambene. 2000-ih su to bile fabrike. U drugoj deceniji 21. veka, poslovne zgrade su najčešće bile pretvarane u stambene.
