Kada govorimo o sadašnjem stanju u pregovorima moramo da imamo u vidu i celokupno političko stanje u Beogradu, kao i u Prištini, ističe Kesić, i dodaje da je svima jasno da su i u Srbiji i na Kosovu u toku pripreme za nove izbore:
„U Beogradu već imamo najavu da će vlada da se rekonstruiše – samo šest meseci nakon što je formirana. Znači da već postoji problem u kredibilitetu i legitimitetu same vlade. Ne može da se kaže da su birači dali jasan mandat za politiku sadašnje vlade na Kosovu. Oni koji su glasali za SNS i SPS nisu glasali za produžetak politike Demokratske stranke u pogledu pregovora, već za preokret u pregovorima. Dakle, znak pitanja oko kredibiliteta i legitimiteta vlasti u Beogradu u procesu rešavanja pitanja Kosova je vrlo problematičan. Isti slučaj postoji i sa kredibilitetom i legitimitetom vlade Hašima Tačija. Otkako je oslobodjen Ramuš Haradinaj postojalo je očekivanje i postojao je okvirni dogovor o nekoj vrsti podele vlasti izmedju te dvojice kosovskih političara. Sada je došlo do pat pozicije izmedju njih - niti mogu da sprovedu okvirni dogovor niti to žele. Pre svega, Haradinaj to ne želi jer njemu odgovara da Tači završi sve oko pregovora i da sve kritike idu na njegov račun, a da se zatim ide na nove izbore. Slična situacija je i u odnosu Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Vučiću odgovara da Dačić završi taj 'prljavi posao', ako to možemo tako da nazovemo, a da se onda ide u nove izbore. Zbog toga mislim da u Evropskoj uniji postoji svest da nema previše vremena da se implementira dogovor oko severa i da im je stalo da se što pre barem dodje do nekog verbalnog dogovora, a da se zatim čeka na sprovodjenje tog dogovora.“
Obrad Kesić medjutim smatra da je trenutna pozicija Beograda vrlo slaba pošto je nova vlast u Beogradu na pregovorima ponudila tri ključne stvari, ali za uzvrat nije dobila ustupke. Radi se, ističe Kesić o garanciji da će se sprovesti svi dogovori koje je postigla prethodna vlada, zatim o podizanju pregovora na viši, premijerski nivo i, najzad, o priznanju da postoje paralelne institucije:
„To je dakle promena u stavu Beograda, i to je bilo ključno pitanje za Evropsku uniju i za Prištinu – da Beograd konačno prizna to. A, kada je to uradjeno – sav pritisak je fokusiran na Beograd da se reši to pitanje tako što bi se ukinule te paralelne institucije.“
Kesić medjutim veruje da postoje veliki izgledi da Beograd dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom čak i bez postizanja sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom...
„...baš zbog toga što se Evropska unija plaši da bi ulazak u neku vrstu predizborne kampanje značio da bi se sve zamrzlo što se tiče pregovora i da se pregovori ne bi vodili dok se ne formira nova vlada u Beogradu, a možda i na Kosovu. Zbog toga ne mogu da rizikuju da ne poguraju ovaj proces i da ne ohrabre pogotovo Beograd da napravi neki ključan ustupak s tim što bi smanjili očekivanja što se tiče nadležnosti srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji i na taj način spasili ceo proces. Sada znamo da je Hašim Tači svestan da se pripremaju novi izbori i da ne može da izadje na te izbore kao čovek koji je prihvatio neki vid plana „Ahtisari plus“. To bi značilo da je on napravio veliki i krupan ustupak i, na neki način u percepciji albanske javnosti na Kosovu, to bi značilo da je on naneo štetu suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova. Mislim da je zbog toga nerealno očekivati da on bude ta strana koja će da popusti pošto se do sada pokazalo da su Brisel i Vašington usmeravali pritisak samo u jednom pravcu, to jest prema Beogradu.“
Komentarišući nedavno upozorenje zvaničnog Vašingtona i Berlina albanskom premijeru Saljiju Beriši da ublaži retoriku u pogledu ujedinjavanja svih Albanaca u Evropi i da vodi računa o delikatnoj poziciji Srbije u pregovorima sa Kosovom, Kesić kaže da ne veruje da to znači bitniju promenu u politici Sjedinjenih Država i Evropske unije na Balkanu, ali da možda daje malo jaču poziciji Srbiji u kontekstu pregovora sa Kosovom. Kesić, medjutim, ističe da bi jedino dosledna i odlučna politika Srbije u zaštiti svojih interesa mogla da dovede i do eventualne promene politike ključnih medjunarodnih aktera prema Balkanu i Kosovu.
„U Beogradu već imamo najavu da će vlada da se rekonstruiše – samo šest meseci nakon što je formirana. Znači da već postoji problem u kredibilitetu i legitimitetu same vlade. Ne može da se kaže da su birači dali jasan mandat za politiku sadašnje vlade na Kosovu. Oni koji su glasali za SNS i SPS nisu glasali za produžetak politike Demokratske stranke u pogledu pregovora, već za preokret u pregovorima. Dakle, znak pitanja oko kredibiliteta i legitimiteta vlasti u Beogradu u procesu rešavanja pitanja Kosova je vrlo problematičan. Isti slučaj postoji i sa kredibilitetom i legitimitetom vlade Hašima Tačija. Otkako je oslobodjen Ramuš Haradinaj postojalo je očekivanje i postojao je okvirni dogovor o nekoj vrsti podele vlasti izmedju te dvojice kosovskih političara. Sada je došlo do pat pozicije izmedju njih - niti mogu da sprovedu okvirni dogovor niti to žele. Pre svega, Haradinaj to ne želi jer njemu odgovara da Tači završi sve oko pregovora i da sve kritike idu na njegov račun, a da se zatim ide na nove izbore. Slična situacija je i u odnosu Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Vučiću odgovara da Dačić završi taj 'prljavi posao', ako to možemo tako da nazovemo, a da se onda ide u nove izbore. Zbog toga mislim da u Evropskoj uniji postoji svest da nema previše vremena da se implementira dogovor oko severa i da im je stalo da se što pre barem dodje do nekog verbalnog dogovora, a da se zatim čeka na sprovodjenje tog dogovora.“
Obrad Kesić medjutim smatra da je trenutna pozicija Beograda vrlo slaba pošto je nova vlast u Beogradu na pregovorima ponudila tri ključne stvari, ali za uzvrat nije dobila ustupke. Radi se, ističe Kesić o garanciji da će se sprovesti svi dogovori koje je postigla prethodna vlada, zatim o podizanju pregovora na viši, premijerski nivo i, najzad, o priznanju da postoje paralelne institucije:
„To je dakle promena u stavu Beograda, i to je bilo ključno pitanje za Evropsku uniju i za Prištinu – da Beograd konačno prizna to. A, kada je to uradjeno – sav pritisak je fokusiran na Beograd da se reši to pitanje tako što bi se ukinule te paralelne institucije.“
Kesić medjutim veruje da postoje veliki izgledi da Beograd dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom čak i bez postizanja sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom...
„...baš zbog toga što se Evropska unija plaši da bi ulazak u neku vrstu predizborne kampanje značio da bi se sve zamrzlo što se tiče pregovora i da se pregovori ne bi vodili dok se ne formira nova vlada u Beogradu, a možda i na Kosovu. Zbog toga ne mogu da rizikuju da ne poguraju ovaj proces i da ne ohrabre pogotovo Beograd da napravi neki ključan ustupak s tim što bi smanjili očekivanja što se tiče nadležnosti srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji i na taj način spasili ceo proces. Sada znamo da je Hašim Tači svestan da se pripremaju novi izbori i da ne može da izadje na te izbore kao čovek koji je prihvatio neki vid plana „Ahtisari plus“. To bi značilo da je on napravio veliki i krupan ustupak i, na neki način u percepciji albanske javnosti na Kosovu, to bi značilo da je on naneo štetu suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova. Mislim da je zbog toga nerealno očekivati da on bude ta strana koja će da popusti pošto se do sada pokazalo da su Brisel i Vašington usmeravali pritisak samo u jednom pravcu, to jest prema Beogradu.“
Komentarišući nedavno upozorenje zvaničnog Vašingtona i Berlina albanskom premijeru Saljiju Beriši da ublaži retoriku u pogledu ujedinjavanja svih Albanaca u Evropi i da vodi računa o delikatnoj poziciji Srbije u pregovorima sa Kosovom, Kesić kaže da ne veruje da to znači bitniju promenu u politici Sjedinjenih Država i Evropske unije na Balkanu, ali da možda daje malo jaču poziciji Srbiji u kontekstu pregovora sa Kosovom. Kesić, medjutim, ističe da bi jedino dosledna i odlučna politika Srbije u zaštiti svojih interesa mogla da dovede i do eventualne promene politike ključnih medjunarodnih aktera prema Balkanu i Kosovu.
