Novinari u Avganistanu žive u strahu i kažu da ih frustrira spor i komplikovan proces traženja utočišta u nekoj drugoj zemlji.
"Veoma sam razočarana. Ne znam šta će mi se desiti i bojim se za svoj život", rekla je za Glas Amerike novinarka koja radi za internacionalnu medijsku kuću.
Nije želela da otkrije identitet iz bezbednosnih razloga. Kaže da je sa porodicom pobegla iz Herata dan pre nego što su taj grad osvojili talibani, i došla u Kabul, koji je takođe ubrzo pao.
Prethodno su joj talibani pretili i uživo, i telefonom. Pretnje je dobijala i u Kabulu, kada su talibani došli u kraj gde je odsela sa porodicom.
"Umrla sam od straha kada sam čula da su talibani u komšiluku...Sedimo u sobi kao zatvorenici, ne smemo napolje. Samo želim da se evakuišemo negde gde je bezbedno", rekla je novinarka za Glas Amerike.
Talibani su, po preuzimanju vlasti u Kabulu, rekli da su novinari slobodni da rade svoj posao dokle god su fer, promovišu nacionalno jedinstvo i ne izveštavaju protiv islamskih zakona.
Ali, zbog učestalih pretnji i nasilja, mediji traže način da stotine avganistanskih novinara prebace na sigurno. Podsećaju i da su 6. avgusta talibani ubili portparola bivše vlade, koji je prethodno radio za avganistanski servis Radija Slobodna Evropa.
Nemački medij Dojče vele izvestio je da su talibani ubili rođaka jednog od njihovih novinara. Ostatak porodice tog novinara, koji trenutno radi u Nemačkoj, se krije.
Talibani su pretražili kuće barem četvoro novinara, a Komitet za zaštitu novinara (CPJ) navodi da su talibani prebili dvoje reportera koji su izveštavali sa protesta u Džalalabadu.
Novinar koji je radio za brojne inostrane medije iz Avganistana kaže za Glas Amerike da sumnja u nameru talibana da obezbede slobodu izražavanja.
"Neće više biti moguće obavljati posao novinara. Situacija se pogoršava iz dana u dan".
Od prethodnog pada talibana sa vlasti, medijska scena u Avganistanu se izgradila, a centralnu ulogu su imale novinarke. Prema listi Reportera bez granica, Avganistan je bio 122. od 180 zemalja po slobodi medija.
Ipak, pretnje i ubistva su se pojačali prethodnih meseci, a povlačenje SAD je dodatno pogoršalo situaciju.
Novinar Dojče velea kaže za Glas Amerike da se sa porodicom preselio u Kabul, ali da želi da pobegne.
"Mi izveštavamo fer i izbalansirano, ali neki talibani ne znaju šta je profesionalno novinarstvo. Oni mogu da mi naprave problem".
Zapadne medijske kuće pritiskaju američku i druge vlade da omoguće izmeštanje stotina avganistanskih novinara koji su sarađivali sa njima.
Dojče vele je saopštio da je "činjenica da su novinari radili za zapadne medije dovoljna da ih neko muči i ubije", kao i da su talibani već pretraživali neke kuće u potrazi za njihovim novinarima.
Članovi kokusa za slobodu medija u Kongresu SAD pozvali su predsednika Džoa Bajdena da pomogne u evakuaciji novinara zbog "ekstremnog rizika koji su preuzeli u izveštavanju".
Novinari koji su sarađivali sa američkim medijima mogu da se prijave za program P2, koji im daje šansu da se sa porodicama presele u Ameriku.
Ali, kako kaže avganistanska novinarka koja nije želela da bude imenovana, uslovi za to su veoma strogi.
"Morate da odete u treću zemlju i tamo ostanete od 12 do 14 meseci, o svom trošku. Novinari u Avganistanu žive od prvog do prvog i ne mogu sebi da priušte da mesecima žive u drugoj zemlji".
Ova novinarka veruje da joj je život u opasnosti i gleda kako da pobegne iz zemlje.
"Nisam pisala ništa protiv talibana, ali sam branila republiku, demokratiju, i to je dovoljno da budete meta. U opasnosti smo", kaže ona.
Stiven Batler iz Komiteta za zaštitu novinara priznaje da P2 program nije "praktična opcija" za mnoge i predlaže da SAD iskoriste "humanitarnu opciju", koja omogućava ulazak u Ameriku pojedincima iz hitnih ili humanitarnih razloga.
"Nadamo se da će određen broj novinara moći to da iskoristi", kaže Batler za Glas Amerike i dodaje da je mali broj novinara do sada evakuisan.
CPJ radi na prikupljanju podataka o najugroženijim novinarima u Avganistanu i prosleđuje informacije vladi SAD kako bi ubrzala njihovu evakuaciju.
I drugi mediji i nevladine organizacije pokušavaju da podrže avganistanske novinare, pa je Fond za otvoreno društvo najavio formiranje fonda od 10 miliona dolara za bezbednost novinara i radnika u nevladinom sektoru.
