Na međunarodnoj konferenciji u Londonu prikupljeno je četiri miliona funti (4,9 miliona dolara) za podršku Međunarodnom krivičnom sudu u istragama navodnih ratnih zločina u Ukrajini, i radu na utvrđivanju odgovornosti Rusije, saopštili su zvaničnici u ponedeljak.
Ministri pravosuđa više od 40 zemalja sastali su se u Londonu na konferenciji o ratnim zločinima nekoliko dana pošto je tribunal u Hagu izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optužujući ga za ličnu odgovornost za otmicu dece iz Ukrajine.
To je prvi put da je međunarodni sud izdao poternicu za liderom neke od pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Zajednički verujemo da predsednik Putin i drugi lideri moraju da budu pozvani na odgovornost", izjavio je britanski sekretar za pravosuđe i zamenik premijera Dominik Rab na otvaranju konferencije.
"Treba da se postaramo da sa reči pređemo na dela, da svoju moralnu podršku pretvorimo u praktična sredstva da bi se efikasno istražili ti užasni zločini", kazao je Rab.
Karim Kan, tužilac Međunarodnog krivičnog suda izjavio je da poternica za Putinom nije trenutak trijumfa nego "sumorna situacija", podsećajući svet da je zajednička, međunarodna akcija ključ da bi se postigla pravda za Ukrajinu.
"Ako se u ovom trenutku svetske politike ne budemo držali zakona, ako ne razmotrimo šta radimo i zapitamo se kako možemo da budemo bolji... ne samo da ćemo propustiti tu šansu već možda nećemo imati sledeću priliku", poručio je Kan.
Na konferenciji su prikupljena dodatna sredstva finansiranja MSK-a iz međunarodnih fondova, kao i druge vrste resursa iz evropskih zemalja, uključujući podršku istrazi i forenzičarsku ekspertizu, rekao je Rab.
Međunarodni sud u petak je takođe izdao nalog za hapšenje Marije Lavove-Belove, komesarke za dečija prava u kabinetu predsednika Ruske Federacije.
Andrej Kostin, glavni tužilac Ukrajine, opisao je otmicu i transport hiljada ukrajinske dece u Rusiju, kako bi bila usvojena i podizana kao Rusi, kao deo "jasnog plana" Rusije da "uništi Ukrajinu i ukrajinski identitet."
Njegova kancelarija je već pokrenula istragu više od 72.000 incidenata ratnih zločina u zemlji, rekao je, dodajući da ne prođe nijedan dan bez "rasprostranjenih i sistematskih" zverstva počinjenih nad civilima.
Iako je fokus konferencije bio na podršci radu MKS, Kostin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe su zatražili međunarodnu podršku formiranju specijalnog tribunala za istragu i podizanje optužnica protiv ruskih lidera zbog širih zločina agresije.
U snimljenoj video poruci koja je emitovana na kraju konferencije, Zelenski je učesnicima poručio da bi novi tribunal bio dopuna Međunarodnog krivičnog suda, i "značajano ojačao međunarodno pravosuđe."
Zelenski se već dugo zalaže za otvaranje tribunala koji bi sudio ruskim liderima zbog odluke da napadnu Ukrajinu. Evropska unija je, između ostalih, podržala tu ideju ali su razgovori u ranoj fazi i do sada još nema međunarodne saglasnosti o tom pitanju. Neke brine da bi takav tribunal mogao da podrije mandat MKS.
Poternica za Putinom mogla bi da nanese štetu njegovoj reputaciji u svetu, ali su praktične implikacije verovatno ograničene, i to ne samo zato što Moskva ne priznaje nadležnost suda i ne izručuje svoje građane. Ruski zvaničnici su odbacili potez MKS kao "pravno ništavan".
Na pitanje da li veruje da će Putin jednog dana biti izveden pred sud, Kan je odgovorio da učinak MKS nije savršen - ali da je uspešno sudio nekim liderima, među kojima je predsednik Liberije Čarls Tejlor, osuđen zbog zločina u Sijera Leoneu.
"Oni koji misle da je sve dozvoljeno ili da neće snositi posledice treba da shvate da postoji zakon", rekao je tužilac za televiziju Skaj njuz.
