Amerikanci su tapšali iranskoj nacionalnoj himni. Iranci su aplaudirali američkoj. Bilo je malo rukovanja pre, a mnogo više posle utakmice. Tokom dva sata, odvijala se košarkaška diplomatija, prenosi agencija Asošijeted pres.
Prilično je neubičajeno za SAD i Iran - dve zemlje koje nemaju diplomatske odnose više od četiri decenije i često zauzimaju veoma različite političke stavove - da se sastanu bilo gde, od sportskih događaja do nuklearnih razgovora.
Međutim, to se dogodilo u sredu na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde su SAD lako savladale Iran, 120-66. Rezultat će možda biti uskoro zaboravljen, ali će se prizori na utakmici možda dugo pamtiti.
"Mislim da se ljudi u različitim zemljama generalno slažu mnogo bolje od njihovih vlada", rekao je trener američke reprezentacije Greg Popovič.
To je, po svemu sudeći, slučaj bio i u sredu.
Popovič se rukovao sa iranskim trenerom Mehranom Šahintabom i članovima stručnog tima pre i posle utakmice i hvalio način na koji su Iranci igrali. Za njega, nije bilo ničeg neubičajenog u razmeni uljudnih gestova.
"Ljudi su različiti, odvojeni od politike", rekao je Šahintab.
SAD i Iran su prekinuli diplomatske odnose pre 41 godinu, nekoliko meseci nakon što su Iranci zauzeli američku ambasadu u Teheranu 4. novembra 1979. godine što je izazvao talačku krizu koja je trajala 444 dana.
Vašington je uveo oštre ekonomske sankcije Teheranu, a bivši predsednik Donald Tramp je povukao SAD iz nuklearnog sporazuma Irana i svetskih sila.
Američke zastave često se pale na skupovima i protestima na ulicama Teherana, dok su se proteklih sedmica razmenjivale optužbe da je Iran odložio predloženu razmenu zatvorenika da bi primorao brzu obnovu indirektnih nuklearnih razgovora.
"I dalje verujemo da je Iran loš akter u regionu. Oni su učestvovali i podržavali ekstremno problematično ponašanje", rekla je prošlog meseca portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Međutim, sport često ujedinjuje.
Možda najpoznatiji primer je takozvana "ping pong diplomatija" - kada su početkom 1970-tih igrali stonoteniseri SAD i Kine čime je u suštini počelo značajno poboljšanje odnosa dve zemlje.
Na Olimpijskim igrama takođe ima momenata koji se verovatno ne bi dogodili u političkom svetu. Ranije ove sedmice, Šahintab se rukovao sa trenerom Češke posle utakmice. Trener Ronen Ginzburg je iz Izraela - kojeg Iran ne priznaje.
Da su se rukovali politički lideri Irana i Izraela, to bi bila udarna vest. Na Olimpijskim igrama, to se dogodilo bez mnogo pompe.
"Ovde smo samo da bi igrali košarku", rekao je iranski centar Hamed Hadadi.
Uprkos višedesenijskoj oštroj političkoj retorici, SAD i Iran pokazali su da sportisti mogu da sarađuju. Američki rvači otišli su u Iran 1998. godine, gde su bili okruženi na ulicama - ali na pozitivan način. Rvanje je veoma popularno u Iranu zbog čega su se mnogi rukovali i slikali sa rvačima iz SAD.
"Kada je reč o političarima, stvari postaju komplikovanije: pojedinačni interesi, ideologije i lične agende. Međutim, ljudi se uglavno slažu, cene jedni druge bez obzira na to o kojoj zemlji je reč. Zaista to verujem. Uvek sam u to verovao", rekao je Popovič.
Pojedini američki košarkaši takođe su poznavali Hadadija, koji ima iskustvo sa NBA. Mnogi igrači međutim nisu poznavali druge u protivničkom timu i Amerikanci nisu previše razmatrali pitanje o tome kako bi utakmica mogla da bude posmatrana u diplomatskim krugovima.
"To je političko pitanje, zar ne? Mi se držimo podalje od toga", rekao je Kevin Durent.
"Olimpijske ugre su događaj i vreme kada sport nadmašuje sve te gluposti između vlada. Nije iznenađenje što su treneri uživali u susretu i razgovoru, i što su sportisti pokazali sportski duh. Samo bi voleli da se to dogodilo u stvarnom životu", zaključio je Popovič.
