Jermenija i Azerbejdžan saopštili su da je ukupno 155 vojnika dve države poginulo u ovonedeljnim obnovljenim neprijateljstvima.
Jermenski premijer potvrdio je 105 žrtava, dok je azerbejdžanska strana saopštila da je izgubila 50 vojnika.
Dve strane razmenjuju optužbe u vezi sa granatiranjem u njihovim pograničnim područjima.
Jermensko Ministarstvo odbrane tvrdi da su azerbejdžanske snage koristile borbene bespilotne letelice u području grada Jermuk – otpočevši granatiranje i upotrebu minobacača.
Azerbejdžanska vojska uzvtarila je tvrdnjama da su jermenske snage granatirale dva okruga u blizini separatističkog područja Nagorno-Karabah.
Broj žrtava u novom sukobu Jermenije i Azerbejdžana najsmrtonosniji je bilans od rata dve zemlje 2020. godine.
Eskalacija sukoba između Jermenije i Azerbejdžana mogla bi uzrokuje mešanje velikih sila, poput Rusije i Turske, i da destabilizuje važan koridor za transport nafte i gasa, što je već problematično zbog rata u Ukrajini.
Jermensko Ministarstvo odbrane optužilo je Azerbejdžan, koji politički i vojno podržava Turska, za napade.
"Situacija na granici je i dalje napeta", saopštilo je ministarstvo.
Sa druge strane, Azerbejdžan optužuje Jermeniju, koju podržava Rusija, da ispaljuje granate i artiljeriju na azerbejdžanske vojne položaje.
"Naše jedinice su pod napadom, preduzimamo sve neophodne mere kako bismo na to odgovorili", navodi azerbejdžansko Ministarstvo odbrane.
Azerbejdžan i Jermenija u sukobu su zbog planinskog područja Nagorno Karabaha još od devedesetih godina prošlog veka i raspada Sovjetskog Saveza.
Nagorno Karabah je međunarodno priznat kao azerbejdžanska teritorija, ali ga kontrolišu jermenske snage usko povezane sa Jerevanom.
Dve države ratovale su do 1994. u sukobima u kojima je poginulo oko 30.000 ljudi.
Rusija, Francuska i Sjedinjene Države kopredsedavaju takozvanom Minsk grupom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je predvodila mirovne pregovore od ranih devedesetih godina prošlog veka.
