Sastanak predstavnika vlasti i opozicije na kom se razgovaralo o primeni preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ali i o tri zahteva opozicije za poboljšanje izbornih uslova završen je u sredu u Skupštini Srbije bez dogovora dve strane.
Predstavnici koalicija "Srbija protiv nasilja" i „Nada“ poručili su da je vlast odbila njihov treći zahtev, kojim se traži da beogradski i preostali lokalni izbori koji nisu održani u decembru budu spojeni i da se održe istog dana.
„Mi smo postavili elementarne uslove, vlast nije pristala na njih i to očigledno znači da nemaju iskrenu nameru da unaprede bilo šta oko izbornih uslova, već da i u narednom izbornom procesu nastave sa migracijom birača i pritiscima na birače“, rekao je predsednik poslaničke grupe Narodni pokret Srbije koja je deo koalicije Srbija protiv nasilja Miroslav Aleksić.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je na odvojenoj konferenciji za medije da joj je „izuzetno žao“ što vlast i opozicija nisu postigli dogovor.
Navela je da će raspisati beogradske izbore za 2. jun i istakla da ona kao predsednica Skupštine ne želi da „prvi put u istoriji pravi nedemokratski presedan kako bi se nekome ograničio mandat“.
„Mislim da je to duboko opasan presedan koji zadire u demokratske principe. Oko toga nisam spremna da razgovaram“, rekla je.
Aleksić je istakao da opozicija želi da izađe na izbore, ali da se bez prihvatanja celokupnog paketa opozicionih zahteva oni ne mogu nazivati tim imenom i da to nisu izbori.
„Izbore ili imamo ili nemamo. Vlast je izabrala da na izbore ide bez opozicije“, rekao je Aleksić.
On nije konkretno odgovorio na pitanje da li to znači da se opozicija definitivno opredelila za opciju bojkota izbora jer, kako je rekao, još uvek postoji mogućnost da vlast „promeni svoju odluku“.
„Mislim da postoji još malo vremena za izmenu zakona, 18. april je rok da se promeni zakon i da svi izbori budu 2. juna“, dodao je.
Redovni lokalni izbori trebalo ove godine bi da budu održani u više desetina gradova i opština, među kojima je i 17 gradskih opština u Beogradu, a najraniji termin koji za to predviđa zakon je nedelja 9. jun.
Da bi lokalni izbori bili održani sedam dana ranije, kada i beogradski, morao bi da bude izmenjen član 35 Zakona o lokalnim izborima, koji predviđa da se odluka o raspisivanju izbora donosi najranije 120 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika.
Ukoliko bi izmenom tog člana Zakona bilo predviđeno da se odluka o raspisivanju izbora može doneti najranije 150 umesto sadašnjih 120 dana, redovni lokalni izbori mogli bi da budu održani 2. juna.
Zamenik predsednika poslaničke grupe koalicije „Nada“ iz redova Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS) Vojislav Mihailović rekao je da je zahtev da izbori budu spojeni „jedina brana da se ne ponovi brutalna krađa i imigracija birača“ i ponovio da bez njegovog usvajanja opozicija neće izaći na izbore, ali je „loptu“ prebacio na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Ja sam optimista, mislim da će predsednik države izaći u narednih pet dana i reći da će prihvatiti naše zahteve zarad mira. Ali, tek tada kreće dijalog“, kazao je on.
Predsednik poslaničke grupe Zeleno-levi front Radomir Lazović rekao je da u akcionom planu koji je vlast dostavila opoziciji „nema govora“ ni o ispunjenju suštinskih preporuka ODIHR-a.
„Oni nemaju nameru da ispune ni preporuke ODIHR. Kod ključnih zamerki koje imamo – recimo da se moraju jasno razdvojiti aktivnosti političara stoji prazno polje. Zato je opozicija izašla sa tri minimalna uslova za održavanje izbora“, rekao je on.
Marinika Tepić, predsednica poslaničke grupe „Stranka slobode i pravde – Pokret slobodnih građana“ kazala je da opozicija nije došla na sastanak sa unapred pripremljenom namerom da bojkotuje izbore, a predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je da je neophodno postići društveni konsenzus kako bi se izašlo iz krize.
Brnabić: Ne želim da pravim nedemokratski presedan
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla da nijie spremna da "pravi presedane" oko demokratskih principa.
"Kada neko želi da podnese ostavku on je podnese, a drugo je kada mu vi kao Skupština Srbije skratite mandat. Šta bi onda sprečilo neki drugi parlament da skrati mandat lokalnim samoupravama kada to poželi. To je katastrofalno. Pitanje je i kako bi OEBS na to reagovao", dodala je.
Istakla je da nije došla na sastanak da bi rekla „ne“ opoziciji, već da je od prethodnog sastanka razmišljala o kompromisnom predlogu, dodajući da je vladajuća koalicija dala alternativni predlog koji bi predviđao da se ostali lokalni izbori održe istovremeno.
"Lokalni izbori padaju redovno u julu ili avgustu, da dogovorimo da se naprave privremene uprave kako bi te izbore imali u septembru ili oktobru ili kad god već opozicija grupisana oko Srbije protiv nasilja želi", rekla je dodajući da to smatra „izuzetno konstruktivnim i konkretnim predlogom“koji opozicija nije želela da razmotri.
Inače ona je nakon prethodnog sastanka sa opozicijom koji je održan u ponedeljak navela da vlast prihvata dva od tri zahteva – one koji se tiču formiranja nezavisne komisije za kontrolu biračkog spiska i profesionalnog izveštavanjajavnih medijskih servisa Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine.
Brnabić je rekla i da u politici nije dobro razgovarati „jezikom ultimatuma“, kao i da njena vrata za opoziciju ostaju otvorena.
„Ja sam na svom radnom mestu svaki dan i u svakom trenutku mogu da dođu i da pokušamo da se dogovorimo kako ćemo da radimo zajedno", poručila je ona.
Rekla je da će zakazati sledeći sastanak na kom će se nastaviti na punoj primeni ODIHR preporuka, ali da ništa od toga neće imati značaj ako ne učestvuje opozicija.
Kako su posmatračke misije ocenile izbore?
Parlamentarni i lokalni izbori u 65 opština i gradova, uključujući Beograd, održani su 17. decembra prošle godine u Srbiji.
Od tada u Beogradu protestuje deo opozicije tvrdeći da su bili neregularni, što vlast Srpske napredne stranke negira. Koalicija "Srbija protiv nasilja" zatražila je održavanje novih izbora po fer i demokratskim standardima.
Izveštaji domaćih i međunarodnih posmatračkih organizacija, uključujući misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ukazali su da je na izborima bilo izbornih nepravilnosti.
Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 18. decembra saopštila je da su izbore obeležile neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Posmatračka misija CRTA je objavila da je na dan održavanja izbora došlo do organizovanih migracija koje su uticale na ishod beogradskih izbora.
Deo evroparlamentaraca pozvao je na nezavisnu istragu svih prijavljenih nepravilnosti tokom izbora. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su pozvale nadležne u Srbiji da istraže navode međunarodnih posmatrača.
Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom negira da su postojale veće izborne nepravilnosti, uz ocenu da su ovo bili "najčistiji izbori do sada".
