Linkovi

Imigranti prelaze na nove poslove za vreme epidemije


Jelica Esteva radila je kao frizerka a sada pakuje namirnice u mestu Surfsajd na Floridi.

Julisis Garsija bio je kelner a sada radi u praonici veša. Jelica Esteva je nekada radila u kozmetičkom salonu a sada dostavlja namirnice. Maribel Tores je čišćenje kuća zamenila šivenjem maski.

Pandemija koronavirusa je razorila sektore ekonomije u kojima je rad imigranata dominantan. Restorani, hoteli, usluge čišćenja kancelarija, čuvanja dece po kućama, frizerski i kozmetički saloni, između ostalih, nisu bili u kategoriji neopohodnih službi i pretrpeli su ogromne gubitke. Institut za politiku migracije ustanovio je da migranti čine 20% američkih radnika u pogođenim granama privrede, kojima preti gubitak posla, iako čine samo 17% civilne radne snage.

A neki od tih imigranata, koji nemaju broj socijalnog osiguranja (odnosno, nemaju potrebna dokumenta za boravak u zemlji), nemaju pristup paketu finansijske pomoći u iznosu od 2,2 hiljade milijardi dolara koji je usvojio Kongres.

Zbog ekonomskog kolapsa, mnogi imigranti su prisiljeni da pređu na druge poslove i nauče nove veštine da bi zadovoljili novu potražnju izazvanu virusom. Oni koji su uspeli da nađu nove poslove kažu da su nervozni zbog mogućnosti da "zakače" virus.

"Ponekad se pitam da li treba da dam otkaz, jer nije mi prijatno da radim kada je virus svuda oko nas", kaže Garsija, bivši kelner koji sada radi u praonici veša u Bruklinu gde prodaje deterdžente, izbeljivače i omekšivače rublja.

"Problem je što niko ne zna koliko će dugo ovo trajati", dodaje.

Jelica Esteva, imigrantkinja iz Venecuele, nije imala izbora - morala je da radi pošto je izgubila mesečnu platu od 2.100 dolara u jednom frizerskom salonu u Majamiju. Njen suprug je izgubio posao u kompaniji za renoviranje kuća. Pored stanarine i računa, oni šalju novac najmanje sedmoro rođaka u Venecueli.

"Bila sam prestravljena. Ostali smo bez ičega", kaže 51-godišnja imigrantkinja koja ne napustila Venecuelu 2015, da bi zatražila azil u Americi. Esteva i njen suprug sada rade u službi za dostavu namirnica "Instakart" i prosečnu zarađuju oko 150 dolara dnevno, radeći više od 12 sati.

"Jako sam uplašena", priča Esteva, koja stalno nanosi na ruke anti-bakterijski losion dok kupuje po supermarketima. "Ali uzdam se u Boga, koji nas štiti."

Zatvoreni restoran u Majami Biču na Floridi.
Zatvoreni restoran u Majami Biču na Floridi.

Većina ljudi koji imaju zelene karte, odnosno dozvole stalnog boravka, mogu da se prijave za nadoknade za nezaposlene i dobiju pomoć iz paketa za stimulisanje ekonomije. Neki imigranti sa privremenim radnim dozvolama, kao što su oni koji se prijavljuju za azil, takođe mogu da dobiju nadoknade za nezaposlene i ček sa finansijskom pomoći. Međutim, oni imigranti koji su u zemlji ilegalno, nemaju pristup takvoj pomoći čak i ako plaćaju porez. Guverner Kalifornije Gevin Njusom je, ipak, objavio da će njegova država dati keš imigrantima koji žive u zemlji ilegalno i pogođeni su koronavirusom. 150.000 odraslih imigranata dobiće pomoć od 500 dolara.

Neki američki gradovi imaju slične inicijative: Mineapolis i Sent Pol u Minesoti su otvorili privremene fondove za pomoć ugroženim građanima, bez obzira na njihov imigracioni status. Ostin u Teksasu takođe ima fond koji će se, delom, koristiti za pomoć ljudima izostavljenim iz vladinog paketa pomoći.

Diana Mehia, korodinatorka za zdravstvo i bezbednost u organizaciji "Wind of the Spirit" koja pomaže imigrantima, kaže da se godinama, blizu železničke stanice u Moristaunu u Nju Džersiju, okupljaju nadničari koji bivaju angažovani na dnevnim građevinskim i pejzažnim radovima. Sada, kaže da vidi nova lica.

"Mnogi su radili u restoranima, kao i za građevinske kompanije koje su se zatvorile", kaže.

U Njujorku, Maribel Tores, 47-godišnja imigrantkinja iz Meksika čistila je stanove ali su ljudi prestali da je zovu kada je pandemija počela. Njen suprug, kuvar, ostao je bez posla kada se zatvorio restoran u kojem je radio.

Sada, uz podršku "MakerSpace", kolaborativnog radnog prostora punog alata i materijala koje ljudi mogu da nauče da koriste, i neprofitne organizacije "La Colmena", koja pomaže radnicima, Maribel šije maske od kuće. Zajedno sa tri druge imigrantkinje koje rade sa njom, Tores donira neke maske, a prodaje druge. Do sada su preko interneta prodale oko 300. Mladi nadničar koji je ostao bez posla dostavlja njihove maske. "Imam osećaj da pomažemo ljudima a planiramo i da malo zaradimo", kaže Tores.

Sintikja Širki, Peruanka, šije i donira maske u Virdžiniji, za vreme pandemije koronavirusa.
Sintikja Širki, Peruanka, šije i donira maske u Virdžiniji, za vreme pandemije koronavirusa.

Lejmar Navas, bivša pravnica iz Venecuele, radila je na kasi jednog restorana u Majamiju pre izbijanja epidemije. Međutim, suši-restoran se zatvorio u martu, a skoro u isto vreme, njen muž i dvojica sinova ostali su bez posla. Posle očajničke potrage, pronašla je posao u kompaniji za dezinfekciju, koja čisti bankomate.

"Niko nije ovo očekivao", kaže 47-godišnja Venecuelanka koja je tražila azil u SAD. "Ali svaki posao je pristojan sve dok donosite hranu na sto."

Prema studiji koju je istraživački centa Pju sproveo u martu, oko polovine (49%) ispitanih Hispanika kažu da su oni sami ili neko u njihovom domaćinstvu ostao sa smanjenom platom ili bez posla - zbog izbijanja epidemije Kovida-19, u poređenju sa 29% belaca i 36% Afroamerikanaca.

Prema nedavnoj analizi Pjua, zasnovanoj na statistikama iz popisa stanovništva, oko 8 miliona hispanskih radnika bilo je zaposleno u uslužnim sektorima kojima je pretio veći rizik da ostanu bez posla.

Mnogi imigranti sa novim poslovima kažu da su zahvalni što imaju posao za vreme pandemije, čak i ako to znači da ugrožavaju svoje zdravlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG