Linkovi

HRW: Slab napredak poštovanja ljudskih prava u Srbiji


U 2019. godini bilo je malo poboljšanja u poštovanju ljudskih prava u Srbiji, navodi se u najnovijem izveštaju Hjuman rajts voča (HRW).

Procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima bilo je sporo i bez potrebne političke podrške. Činjenica da je mali broj visokih zvaničnika koje su sudovi procesuirali i osudili, i dalje predstavlja problem.

Naslovna strana izveštaja za 2020. godinu
Naslovna strana izveštaja za 2020. godinu


Situacija za novinare još nije bezbedna, napadi i pretnje se dešavaju kada se izveštava o osetljivim temama, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine organizacije za ljudska prava, sa sedištem u Njujorku.

Migranti i azil

Od januara do kraja avgusta u Srbiji je registrovano 6.156 osoba koje su nameravale da traže azil, za razliku od istog perioda u 2018, kada je bilo 4.715. Najviše je Pakistanaca, slede državljani Avganistana i Bangladeša. Samo je 161 osoba zatražila azil. U istom periodu, Srbija je odobrila izbeglički status za 14 tražilaca azila i zaštitu za 15 osoba.

Do kraja jula, 437 dece bez roditeljske pratnje je registrovano u Srbiji, najviše iz Avganistana. U istom periodu 2018, bilo ih je 257. Srbija nema zakonske procedure za procenu starosti decu bez roditeljske pratnje, što stariju decu izlaže riziku da uđu kategoriju odraslih, umesto da dobiju specijalnu zaštitu.

Sloboda medija

Srpski novinari suočavaju se sa napadima i pretnjama, navodi Hjuman rajts voč. Provladini mediji često vode kampanju protiv nezavisnih medija i novinara, nazivajući ih „izdajnicima“ i „stranim plaćenicima“. Većina medija povezana je sa strankom na vlasti, što ugrožava medijski pluralizam, piše u izveštaju za 2020. godinu.

Između januara i jula, NUNS je registrovao 27 slučajeva nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući osam slučajeva fizičkog napada i 19 pretnji. Srbija je na Svetskom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica, na listi koja broji 180 zemalja, pala sa 76. na 90 mesto.

U julu je kosovska novinarka TV N1 Zana Cimili primila anonimne pretnje smrću putem društvenih mreža, u kojoj se navodi da ta osoba „čitavog života ima želju da ubije Albanca, čak i albansko dete”. Jedna osoba je uhapšena narednog dana, a u trenutku pisanja ovog izveštaja, istraga je i dalje bila u toku.

Slobodan Georgiev, urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za Srbiju, primio je pretnje u aprilu, pošto je na Tviteru, navodno od strane vladinog zvaničnika, plasiran video-snimak u kojem se on i drugi nezavisni novinari i medijske kuće nazivaju izdajnicima. Predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju za slobodu medija Arlem Dezir, osudio je video-snimak, navodeći da prikazivanje novinara kao izdajnika može ugroziti njihovu bezbednost.

Komisija uspostavljena da istraži ubistva troje novinara načinila je određeni napredak. Visoki sud u Beogradu je u aprilu osudio bivše zvaničnike Službe državne bezbednosti Radomira Markovića i Milana Radonjića na zatvorske kazne od 30 godina, a Ratka Romića i Miroslava Kurka na 20 godina zatvora, zbog organizovanja i učešća u ubistvu Slavka Ćuruvije 1999. Ubistva Dade Vujasinović, 1994, i Milana Pantića, 2001. godine, i dalje su nerešena.

Kosovo

Dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda, pod pokroviteljstvom Evropske unije, obustavljen je u novembru 2018. godine, pošto je Srbija blokirala članstvo Kosova u Interpolu. Kosovo je na to odgovorilo uvođenjem takse od 100 odsto na uvoz sve robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Napredak ka uspostavljanju odgovornosti za ozbiljne ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998. do 1999. godine bio je spor.

Specijalni sud i Kancelarija specijalnog tužioca u Hagu, koji vode postupke u vezi sa ozbiljnim ratnim zločinima počinjenim između 1998. i 1999, tokom ove godine pozvali su tri osumnjičena lica na ispitivanje, ali nisu podigli nijednu optužnicu do trenutka pisanja ovog izveštaja. Haško tužilaštvo je u julu pozvalo kosovskog premijera Ramuša Haradinaja na ispitivanje, što je dovelo do toga da on podnese ostavku.

Ujedinjene nacije se tokom ove godine nisu izvinile niti isplatile individualne odštete žrtvama trovanja olovom, koje su bile primorane da žive u kampovima kojima je upravljala Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) na severu Kosova posle rata 1998-1999. Žrtve su raseljeni pripadnici zajednica Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana.

Zajednice Roma, Aškalija i balkanskih Egipćana nastavile su da imaju probleme sa dobijanjem ličnih dokumenata, što im onemogućava pristup zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i obrazovanju.

Međuetničke tenzije bile su prisutne i 2019. godine, posebno na podeljenom severu Kosova.

Policijska istraga ubistva Olivera Ivanovića, političara iz zajednice kosovskih Srba, proširena je u maju na još dva neimenovana osumnjičena lica. U oktobru je policija uhapsila dva osumnjičena, uključujući i policajca etničkog Srbina. Još dva osumnjičena se nalaze u pritvoru od novembra 2018. godine.

Iako je došlo do određenog napretka, nasilje u porodici je ostalo problem na Kosovu, na koji policija ne odgovara na adekvatan način, zbog kog se podiže mali broj optužnica, a sudije zlostavljačima i dalje ne izdaju zabrane prilaska žrtvama.

Proces prijave za sticanje pravnog statusa ratnih žrtava u cilju traženja finansijske kompenzacije od vlasti za žrtve seksualnog nasilja tokom rata, u 2018. godini bio je ograničenog dometa. Do juna se prijavilo oko 800 žrtava seksualnog nasilja, 145 žrtava je dobilo pravni status, 102 prijave su odbijene, a po ostatku prijava nisu donete odluke do trenutka pisanja ovog izveštaja.

Sloboda medija

Pretnje i napadi na novinare su nastavljeni, dok istrage i optužnice u ovim slučajevima sporo napreduju. Pretnje na društvenim medijima ostale su rasprostranjen problem. Udruženje novinara Kosova između januara i septembra registrovalo je 11 slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima i medijima, uključujući četiri fizička napada i sedam pretnji. Policija je vodila istragu u četiri prijavljena slučaja do trenutka pisanja ovog izveštaja.

Vladajuća Demokratska partija Kosova (DPK) u avgustu je izdala saopštenje u kom je internet portal Gazeta Ekspres nazvala „lažnim vestima” (fake news), podstrekujući građane da ne veruju njegovom izveštavanju. Udruženje novinara Kosova izvestilo je da je u maju lider DPK Kadri Veseli vršio pritisak na glavnog urednika Gazeta Ekspresa. Do trenutka pisanja ovog izveštaja, policijska istraga u ovom slučaju bila je u toku.

Novinar TV BESA Gramos Zurnadžiju bio je napadnut i dobijao je pretnje smrću u julu dok je izveštavao o rušenju kompleksa zgrada u Prizrenu. Napadači su navodno radnici kompanije koja je obavljala rušenje, a do trenutka pisanja ovog izveštaja policija je vršila istragu u ovom slučaju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG