Linkovi

Vlasti Haitija zatražile slanje trupa SAD i UN kako bi obezbedile infrasktrukturu


Pripadnik policije Haitija traži od žene da se udalji od ograde Ambasade SAD u Port-Prensu, Haiti, 9. jula 2021.

Haiti je zatražio od Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija da rasporede trupe u toj zemljoi radi zaštite ključne infrastrukture nakon atentata na predsednika Žovenela Moiza.

Ministar za izbore Matijas Pijer rekao je medijima, uključujući Reuters i agenciju Frans pres, da je zahtev za pomoć američkih trupa podnet u sredu tokom razgovora privremenog premijera Haitija Kloda Žosefa i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena. Rekao je da je Žozef u četvrtak Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija podneo zahtev za slanje vojnika UN.

"Bili smo u situaciji u kojoj smo verovali da bi infrastruktura zemlje - luka, aerodrom i energetska infrastruktura - mogle biti meta", rekao je Rojtersu ministar za izbore Pijer.

Rojters je citirao anonimnog visokog zvaničnika američke administracije koji je rekao da Sjedinjene Države ne planiraju da pruže vojnu pomoć Haitiju "u ovom trenutku".

Ujedinjene nacije nisu odmah odgovorile na zahtev AFP-a za komentar.

Ranije u petak, Bajdenova administracija saopštila je da šalje visoke zvaničnike Federalnog istražnog biroa (FBI) i Sekretarijata za unutrašnju bezbednost (DHS) u Port-o-Prens na Haitiju, kao odgovor na zahtev haićanske vlade za postizanje bezbednosti i pomoć u istrazi.

Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je novinarima u petak da će američki zvaničnici "proceniti situaciju i kako bismo mogli da pomognemo".

"Sjedinjene Države ostaju angažovane u bliskim konsultacijama sa našim haićanskim i međunarodnim partnerima, kako bi podržale narod Haitija nakon atentata na predsednika", rekla je.

Haiti je u previranjima otkako je Moiz rano u sredu ubijen u svojoj privatnoj rezidenciji. Privremeni premijer Žozef rekao je da je on sada glavni. Haićanski zvaničnici zatražili su pomoć Sjedinjenih Država da održe bezbednost i pruže pomoć u istrazi kako bi se pronašli odgovorni za atentat.

Boči Edmon, ambasador Haitija u SAD, poslao je pismo Blinkenu tražeći sankcije protiv onih koji su umešani u zločin.

"Dalje, tražimo od Bajdenove administracije da nametne sankcije po Globalnom Magnitski aktu prema svim počiniocima koji su direktno odgovorni ili su podržavali izvršenje atentata na predsednika. Radujemo se saradnji sa ambasadom SAD u Port-o-Prensu dok tražimo istinu i pravdu za porodicu predsednika Moiza i narod Haitija", navodi se u pismu.

Haiti će ove godine dobiti američku pomoć u iznosu od 75,5 miliona dolara, rekla je Psaki, za "demokratsko upravljanje, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredni razvoj, jačanje predizbornih aktivnosti, jačanje mira i sprovođenje zakona“. Ona je rekla da jačanje "kapaciteta za sprovođenje zakona" ostaje ključni američki prioritet.

Bajdenova administracija izdvojila je pet miliona dolara za snage Nacionalne policije Haitija (PNH), koje već primaju pomoć Stejt dipartmentovog Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona. Novac će biti upotrebljen za suzbijanje nasilja bandi.

Policija Haitija poslednjih je godina kritikovana zbog kršenja ljudskih prava, korupcije i lošeg upravljanja resursima.

Što se tiče imigracionog fronta, sekretarka za štampu Bele kuće rekla je da su Sjedinjene Države produžile privremeni zaštićeni status (TPS) za Haićane koji ispunjavaju uslove, a koji trenutno žive u SAD. Odluku je u maju najavio sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Maiorkas.

Da bi pomogle Haitiju u suzbijanju naleta Kovida 19, koji je počeo prošlog meseca, Psaki je rekla da SAD planiraju da isporuče vakcine protiv koronavirusa na Haiti "već sledeće nedelje". Aerodromi na Haitiju bili su zatvoreni nekoliko sati nakon atentata na predsednika, pošto je policija želela da preseče puteve za bekstvo mogućim osumnjičenima. Psaki je rekla da će isporuka vakcina zavisiti od statusa aerodroma.

U izjavi novinarima u petak, portparol UN-a Stefan Dužarik izrazio je zabrinutost zbog mogućih humanitarnih implikacija koje bi trenutna kriza mogla imati na narod Haitija.

"Naše kolege nam kažu da su nakon ubistva predsednika napori da se odgovori na nedavni porast slučajeva Kovida 19 u zemlji izloženi riziku“, rekao je Dužarik. "Situacija takođe preti naporima za pružanje humanitarne pomoći, posebno hrane i vode, ljudima koji su interno raseljeni zbog nedavnih napada bandi".

Dužarik je rekao da su otkazani letovi humanitarne pomoći planirani za sredu i četvrtak.

Helen La Lim, specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Haitiju, bila je u kontaktu sa zvaničnicima te zemlje, rekao je portparol novinarima i kazao da se založila za "inkluzivni politički kompromis" da bi se rešila politička kriza i održala stabilnost.

U međuvremenu, u Tabareu, predgrađu Port-o-Prensa, desetine Haićana okupilo se ispred američke ambasade kako bi zatražili politički azil.

"Kad god se dogodi katastrofa na Haitiju, ljudi uvek potraže utočište u ambasadi. Ljudi se ne osećaju bezbedno, zato su ovde", rekao je za servs Glasa Amerike na kreolskom jezku (koji se govori na Haitiju). Rekao je da su neki ljudi stigli u četvrtak uveče.

Upitan da li je neko iz ambasade izašao da razgovara sa grupom, čovek je rekao da nije.

"Ako se nešto dogodi, ostaće ovde i ako imaju priliku da napuste zemlju otići će", rekao je čovek.

Dopisnica Glasa Amerike iz Bele kuće Patsi Vidakusvara, dopisnica iz Ujedinjenih nacija Margaret Bešir i Matiado Vilme iz Port-o-Prensa-a na Haitiju učestvovali su u pisanju ovog izveštaja.
XS
SM
MD
LG