Linkovi

Fridom haus: Srbija beleži najveći pad u Evropi, u Crnoj Gori najveće poboljšanje


Mapa Fridom hausa o slobodama u svetu (Courtesy photo)
Mapa Fridom hausa o slobodama u svetu (Courtesy photo)

"Pad Srbije u 2023. u ovogodišnjem izveštaju bio je najveći pad u Evropi u celini. Dakle, ne samo na Zapadnom Balkanu i ne samo globalno gledano, već u Evropi, bila je lider, nažalost, u smanjenju prava i građanskih sloboda građana", rekla je za Glas Amerike ekspertkinja Fridom hausa za Balkan, Aleksandra Karpi.

Slobode u Srbiji opadaju uzastopno 10 godina, te je ove godine Srbija na 114. mestu po listi Fridom hausa, organizacije sa sedištem u Njujorku. I ove godine pala je za tri poena, što je sveukupno stavlja u prvu polovinu zemalja u kojima je demokratija u konstantnom padu tokom poslednje decenije.

Glas Amerike: Budući da izveštaj Fridom hausa navodi da je manipulacija izborima bila jedan od vodećih uzroka globalnog pada slobode pre 2023. godine, što je smanjilo rezultate u 26 zemalja, da li je Srbija među tim zemljama i da li su izbori doprineli padu sloboda u Srbiji?

Karpi: Izbori su deo priče. Znate, videli smo pad u toj kategoriji zbog pokradenih izbora i mogućnosti da su uticali na rezultate u ključnim izbornim trkama kao što je Beograd. Ali zaista, imajte na umu da je cena ovakvih manipulacija to što je ugrožena sposobnost građana da izraze svoje probleme i učestvuju u demokratskim procesima. I to je bio jedan od razloga za pad, ali je Srbija izgubila ukupno tri boda, što je prilično značajno.

Intervju sa Aleksandrom Karpi iz Fridom hausa
please wait

No media source currently available

0:00 0:08:00 0:00

Karpi: Neki od drugih faktora uključuju opadajuću transparentnost u poslednjih nekoliko godina. Dakle, javnost sve više nije u mogućnosti da pristupi informacijama o nabavkama, infrastrukturnim projektima i drugim politikama ekonomskog razvoja. Čak i relevantnim zainteresovanim stranama je sve teže da dođu do informacija o donošenju odluka vlade u ovom pogledu. I na kraju, kao treću tačku samo ću pomenuti pad indikatora privatnih debata, koji je bio rezultat brutalnog omalovažavanja opozicionih političara kao i drugih kritičara režima, otkrića o praćenju opozicionih ličnosti i to ukazuje na zaoštravanje situacije za ljude iz raznih sektora, pa čak i obične građane, kojima je sve teže da otvoreno učestvuju u javnim raspravama, privatnim diskusijama o vladi i njenom donošenju odluka, i da zaista učestvuju u slobodnom i otvorenom demokratskom diskursu. Znate, sada postoji stvarni strah da li će doći do neke vrste odmazde, ako se oštro suprotstavite ovoj vlasti. Dakle, generalno, slika koja se pogoršava, zar ne? I zaista se rapidno pogoršava situacija za politička prava, građanske slobode i slobode u Srbiji.

Najveći pad sloboda u poslednjih 10 godina, prema izveštaju Fridom hausa
Najveći pad sloboda u poslednjih 10 godina, prema izveštaju Fridom hausa

Glas Amerike: Dakle, kada kažete Srbija ima najgori pad u Evropi u ovoj godini, a takođe je u prvoj polovini zemalja koje su imale najveći pad u prethodnih deset godina, možemo li reći da Srbija prelazi iz delimično slobodnih u neslobodne zemlje pošto je 2019. prešla iz za slobodih u delimično slobodne?

Karpi: Još nismo tamo.Kada pogledate naše indekse, još ima prostora pre nego što uopšte uđemo u tu kategoriju. I znate, ne želim da spekulišem o tempu kojim će se u Srbiji nastaviti pad. Prerano je reći. Ali, razmišljam o široj globalnoj slici, mislim da je 2023. bila 18. uzastopni pad globalne slobode. Dakle, kada pogledate svet u celini, kada sagledate širi region o kome govorimo i svuda imamo pogoršanje situacije za građanske slobode i politička prava, govorimo o ozbiljnim pretnjama pluralizmu svuda. Izbori su deo toga. Ali takođe vidimo, porast oružanih sukoba i autoritarnih pretnji koje direktno utiču na bezbednost građana. I takođe, stvaranje uslova za demokratski razvoj, sa druge strane i za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Dakle, gledano šire, kada pogledate sve slobodne, delimično slobodne i neslobodne zemlje, mislim da je uvođenje Srbije u kategoriju sa tim neslobodnim zemljama definitivno preuranjeno.

Glas Amerike: Ranijih godina smo imali situaciju da članovi Vlade Srbije ili premijerka negiraju navode u izveštaju. Mislite li da Srbija zapravo vodi računa o kredibilitetu sopstvenog statusa u ovom izveštaju, dok zvaničnici pokušavaju da demantuju stvari o kojima vi trenutno govorite.

Karpi: Mislim da je važna stvar koju treba imati na umu, posebno u ovom izveštaju da smo zaista zabrinuti za iskustvo građana sa demokratijom. Ne bih želela da spekulišem o tome kakva je odluka vlade u ovom trenutku, jer ono što naš izveštaj dokumentuje jeste stvarni uticaj koji ona ima na građane u Srbiji. Oni se sve više bore da se njihov glas čuje, bore se da učestvuju u osnovnim demokratskim procesima. I dodala bih da se bore da dobiju informacije od ove vlade o njenom donošenju odluka. Kada sve ovo saberete, postavlja se pravo pitanje da li će njihova politička prava i slobode biti dodatno ograničene. Ne želim previše da spekulišem o tome kakav će biti odgovor vlade na sve ovo, jer mislim da je prava priča ovde uticaj na građane i njihova svakodnevna iskustva u zemlji u kojoj sve više vidimo da se prostor za zaštitu ljudskih prava sve više smanjuje, a takođe i slabi funkcionisanje demokratskih institucija. Tako da je ukupna slika, rekla bih, negativna i mi imamo dokaze o tome u izveštaju. Ali da zadržimo fokus na građanima koji zaista snose najveći teret ovih posledica.

Glas Amerike: Da pređemo na Crnu Goru (koja se nalazi na 81. mestu). Da li je zabeležen uspon ili pad u Crnoj Gori i koji su izazovi sa kojima se suočava?

Karpi: Crna Gora je zanimljiva, zapravo je jedna od zemalja sa najvećim poboljšanjima u Evropi ove godine, uz Češku, i dobila je dva dodatna poena. Videli smo poboljšanje u kapacitetu opozicije da skine sa vlasti DPS, koja je decenijama vladala, kao i njen lider Milo Đukanović. Ne treba da zaboravimo da se to desilo na početku i primetno je jer pomera zemlju ka demokratičnijem okruženju. Uočili smo i pokušaje nove vlade da se izvuče iz ustavne krize u kojoj se nalazila godinu-dve, Ustavni sud ponovo funkcioniše i to je dovelo do poboljšanja kada je reč o procesima koji se vode, pomaže da manji broj sudskih slučajeva ostaje zaglavljen i da građani brže stižu do pravde. Iako ima još prostora da se napreduje, kada je reč o mogućnosti građana da učestvuju u demokratskom procesu i imaju funkcionalnu vladu – definitivno smo na putu poboljšanja. Mislim da, barem kada je reč o iskustvima građana u ovoj zemlji, vidimo razvoj u pozitivnom smeru u 2023.

Glas Amerike: Čini se da nije bilo promena u 2023. kada je reč o Kosovu, u kojim oblastima Kosovo pokazuje nazadovanje ili napredovanje?

Karpi: Kosovo je u jedinstvenoj situaciji u regionu. I ranije sam o tome govorila za Glas Amerike, uvek postoji jedinstvena dinamika između Srbije i Kosova koja otežava da o razvoju u toj zemlji govorimo u vakuumu. Ono što možemo da kažemo je da, iako je Kosovo napredovalo u proteklim godinama, što pokazuju i rezultati kada je reč o zaštiti ljudskih prava i sloboda, efikasnijim političkim procesima koji podstiču učešće građana, pomoći civilnom društvu da bude aktivnije – sve to se definitivno poboljšalo u prethodnim godinama, ali ova godina je bila zaista teška. Videli smo povećano nasilje u opštinama na severu što mnoge procese dovodi u pitanje, i stavlja dodatni pritisak na vladu da pruži zaštitu svim građanima Kosova, a sve ovo su dugogodišnji procesi, dugoročne situacije. Iako postoje zabrinutosti u vezi sa slobodnom medija, bezbednošću novinara, ima mnogo napretka po pitanju poštovanja prava manjina, verskih prava i Kosovo je u tom smislu lider na Zapadnom Balkanu, po pitanju tih važnih demokratskih tendencija.

Najveći pad i rast u prošloj godini, po izveštaju Fridom hausa
Najveći pad i rast u prošloj godini, po izveštaju Fridom hausa

Crna Gora napredovala, ali korupcija je i dalje problem

Crna Gora je poboljšala skor u kategoriji politički pluralizam i participacija zato što, kako ocenjuje američka organizacija, rezultati predsedničkih i parlamentarnih izbora održavaju značajno poboljšane šanse za opoziciju da poveća podršku i stekne vlast kroz izbore.

Ističe se da su političke stranke uglavnom delovale bez direktnog mešanja, te da su se nedavne vlade - za razliku od "režima DPS-a" - uzdržavale od pokušaja da delegitimizuju politiku kritiku i opozicionu aktivnost izjednačavanjem sa pretnjama po državu ili javni red, "mada je (bivši crnogorski premijer Dritan) Abazović koristio takvu retoriku".

Fridom haus u izveštaju navodi da su birači mogli da slobodno izražavaju svoj politički izbor, ali da je DPS razvijao velike mreže uticaja u državnim preduzećima i privatnim kompanijama povezanim sa državom. Naglašava se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima uticaj na stranke koje zastupaju Srbe u Crnoj Gori, a da su izjave nekih američkih zvaničnika i američke ambasade imale za cilj uticaj na formiranje vlade prošle godine, i da je to doprinelo odlaganjima u postizbornom procesu.

U izveštaju se navodi i da su nedavne vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića bile više odgovorne poslanicima, zbog tesne podrške koju su imale u parlamentu, i da je skupština zbog toga imala jači nadzor.

Poboljšanje je zabeleženo i u kategoriji vladavine prava, zato što su popunjena upražnjena mjesta u Ustavnom sudu, što je "omogućilo da se nastavi napredak u rešavanju velikog broja zaostalih slučajeva".

Ukazuje se međutim na problem korupcije u pravosuđu, kao i selektivne pravde, a prema Fridom hausu postoje ozbiljni nedostaci kada je reč o transparentnosti, otvorenosti, profesionalizmu i odgovornosti u pravosudnom sistemu.

Američka organizacija navodi da ssu prošle godine nastavljeni napori da se poboljša nezavisnost pravosuđa, ali da je ono i bilo dalje podložno uticajnim strukturama DPS-a, kao i Abazovićeve vlade.

Prema izveštaju, medijski i civilni sektor je dinamičan, a građanske i političke slobode su se generalno poštovali, uprkost stalnim problemima u pravosuđu.

Ukazuje se da su mediji u Crnoj Gori uglavnom u stranom vlasništvu, često "grupa povezanih sa biznisima iz Srbije".

U izveštaju se upozorava da su porodično nasilje i femicid sve teži problem.

Situacija u svetu

Kako se navodi u izveštaju, globalna sloboda je opala 18. godinu zaredom 2023. Obim i razmera pogoršanja bili su veliki, pogađajući jednu petinu svjetske populacije. Skoro svuda je pad prava bio nastao usled napada na pluralizam – mirnu koegzistenciju ljudi različitih političkih ideja, religija ili etničkih identiteta – koji su štetili izborima i izazivali nasilje. Ovi sve intenzivniji napadi na suštinsko obeležje demokratije pojačavaju hitnu potrebu da se podrže grupe i pojedinci, uključujući aktiviste ljudskih prava i novinare, koji su na prvim linijama borbe za slobodu širom sveta. Ukupno 52 zemlje pretrpele su pad tokom prošle godine, dok se samo 21 poboljšala. Manipulacija izborima bila je među vodećim uzrocima globalne erozije slobode. Pored nefer izbora, oružani sukobi doprineli su padu slobode, ugrožavajući slobodu i izazivajući teške ljudske patnje, navodi Fridom haus.

U izveštaju se napominje kako je invazija Kremlja na Ukrajinu nastavljena drugu godinu, dodatno degradirajući osnovna prava u okupiranim oblastima i izazivajući intenzivniju represiju u samoj Rusiji. Civili su takođe podneli najveći teret sukoba između Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, zatim građanskog rata koji je proistekao iz vojnog udara u Mjanmaru 2021. i brutalnih borbi između rivalskih vojnih i paravojnih frakcija u Sudanu, navodi Fridom haus.

Više od 50 država na svetu ima ključne izbore 2024.
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:46 0:00

"Manipulacija izborima bila je jedan od vodećih uzroka globalnog pada slobode 2023. godine, pada rezultata u 26 zemalja. Daleko je češći slučaj da vlade prave nepravedne prednosti pre samog dana glasanja. Iako će se to najverovatnije dogoditi u zemljama gde je demokratija već degradirana, predizborna manipulacija se može naći u slobodnim, delimično slobodnim i neslobodnim zemljama. Ima tri glavna oblika: kontrola ko se pojavljuje na glasačkom listiću, promena izbornih pravila i korišćenje državnih resursa u korist vladajuće stranke", navodi se u izveštaju.

Ova organizacija dodaje da ako demokratije ne odgovore na ove izazove, većem broju ljudi u svetu biće uskraćene osnovne slobode 2025.

"Prepoznajući da se pretnje izborima mogu pojaviti pre, tokom, pa čak i nakon dana glasanja, demokratske vlade bi trebalo da udvostruče posvećenost održavanju slobodnih i poštenih izbora i podržavanju istih u inostranstvu. Namešteno glasanje, vojni udari i političke kampanje ili kampanje dezinformacija koje promovišu isključenost treba brzo i naširoko osuditi. Oni koji tvrde ili dolaze na vlast na ovaj način ne bi trebalo da budu priznati kao legitimni lideri".

Na međunarodnoj sceni, demokratije treba da izgrade široka partnerstva zasnovana na zajedničkim principima i da reafirmišu norme suvereniteta i samoopredeljenja koje potkopava autoritarna agresija Kine, Irana, Rusije i drugih. Kao i decenijama, Sjedinjene Države mogu igrati vitalnu ulogu u širenju globalne slobode. Ali mnogo zavisi od toga da li će predsednički izbori u novembru 2024. ojačati ili oslabiti američke demokratske vrednosti, procese i institucije, zajedno sa njenom voljom da podrži demokratije širom sveta, upozorava Fridom haus.

"U Sjedinjenim Državama, uznemiravanje i zastrašivanje federalnih, državnih i lokalnih političara, izbornih zvaničnika i sudija predstavljaju ozbiljan izazov za sprovođenje predsedničkih izbora u novembru. Pretnje nasiljem mogu imati dalekosežne, štetne efekte, potencijalno potkopavajući poštovanje izbornih pravila ili u potpunosti odvraćajući od učešća. Aktovi nasilja povezani sa političkim sporovima mogu i koštali su ljude života. Još pod senkom napada na Kapitol u januaru 2021. i sudskim sporovima u vezi sa tim, Amerikanci potpuno podeljeni idu u odlučujuće izbore, a neki dovode u pitanje samu svrhu osnovnih demokratskih institucija", navodu se u izveštaju.

Dodaje se da će se u junu će održati izbori za Evropski parlament u 27 država članica, a biraće se novi predstavnici u EP, kao i predsednik Evropske komisije. Sadašnja predsednica Ursula fon der Lajen snažno podržava napore Ukrajine u ratu. Velika Britanija će verovatno imati svoje prve opšte izbore od kraja Bregzita, odlaska iz Evropske unije 2020.

Kao preporuke da se spreči dalje opadanje demokratije, Fridom haus napominje da je potrebno da se obezbedi stalna podrška i fleksibilno finansiranje onima na prvim linijama borbe protiv tiranije, da se zaštitite slobodni i pošteni izbori u 2024. godini, da ljudi odgovaraju dosledno na pokušaje rušenja propisno izabrane vlade, da autokrate odgovaraju za kršenje ljudskih prava i korupciju, i da se ograniči njihova sposobnost da izbegnu vladavinu zakona i potkopaju demokratske institucije, kao da i da se zaštite aktivisti za ljudska prava u egzilu i olakša njihov rad

XS
SM
MD
LG