Evropsko nebo se, nakon višednevne krize izazvane vulkanskim oblakom, danas otvara za redovan aviosaobraćaj. Tako će se ponovo uspostaviti redovan saobraćaj na većini linija unutar i van kontinenta, dok ostaje pitanje da li su preduzete mjere bile neophodne i da li je Evropska unija reagovala na pravi način i u pravom trenutku.
Od jutros se postepeno uspostavlja manje više normalan aviosaobraćaj iznad Evrope, saopštavaju zvaničnici Eurokontrola dok se polako otvara prostor i letovi iz Pariza, Amsterdama, Brisela, Frankfurta, kao i letovi na ograničenom prostoru iznad Italije. Bez prekida se letovi umnožavaju i prema evropskim kontrolorima - danas je obavljeno oko polovine kapaciteta letova normalnog dana iznad Evrope.
“Saznali smo od Eurokontrola da danas ima 14 i po hiljada letova, u poredjenju sa 9 hiljada koliko ih je bilo juče, dok je normalan evropski saobraćaj negdje oko 28 hiljada letova”, kaže predstavnica za medije komesarijata za transport Evropske komisije, Helen Kearns.
U Evropskoj komisiji kažu kako će se projekat zajedničkog neba, kakav je nedostajao u ovoj situaciji, kompletirati tek za dvije godine, priznajući tako posredno da je kriza pokazala nedostatak evropske koordinacije, bilo da je riječ o zajedničkoj kontroli neba, bilo da je riječ o transportnoj mreži na zemlji, koja je proteklih nekoliko dana bila pod posebnim opterećenjem jer su putnici pokušavali vozovima i autobusima, umjesto avionima, stići na svoja odredišta.
”Bili smo tri dana blokirani u Londonu. U Brisel smo došli vozom Eurostar, a sada čekamo na autobus za Bugarsku. Upravo su nam rekli da će vožnja do Bugarske trajati 36 sati”, kaže jedan putnik iz Bugarske.
Niko još ne zna stvarne razmjere posljedica blokade aviosaobraćaja, ali svi se slažu da će biti znatne. S tim u vezi i kritike koje stižu od evropskih parlamentaraca, koji su se nekako uspjeli okupiti u Strazburu, da su evropske mjere bile pretjerane i da se mogao naći srednji put.
“Četiri dana je trebalo da se donese odluka o nastavku letova! Da li ste razmislili o tome da su možda primjenjene pretjerano oštre mjere. Slažem se, sigurnost na prvom mjestu, ali kakva je logika npr. zatvoriti belgijski vazdušni prostor u vrijeme kada je vulkanski oblak iznad Norveške? Zašto zabraniti letove malim avionima, koji lete na malim visinama, kada je vulkanski oblak na visinama iznad 8 hiljada metara”, upitao je član Evropskog parlamenta iz Italije, Frančesko Enriko Speroni.
Zvaničnici na ovo odgovaraju ponavljajući kako je briga za sigurnost na prvom mjestu, pozivajući se na sigurnosne protokole, koji su za kritičare zreli za muzej, jer su stari više od trideset godina.
U svakom slučaju, detaljne ocjene krize tek treba očekivati, ali već sada je jasno da je situacija sa vuklanskim oblakom pokazala brojne pukotine u evropskoj gradjevini.
”Reći da je evropski model ovdje potpuno zakazao bilo bi potpuno pogrešno. Ne zaboravite, riječ je o vanrednim okolnostima”, smatra Evropski komesar za transport, Sim Kalas.
