Linkovi

Eksperti: Amerika i Evropa će ravnopravno odlučivati o budućnosti NATO-a


Jens Stoltenber, generalni sekretar NATO-a ispred zastave Severno-atlantskog saveza i zastava 29 clanica najvećeg odbrambenog saveza na svetu
Jens Stoltenber, generalni sekretar NATO-a ispred zastave Severno-atlantskog saveza i zastava 29 clanica najvećeg odbrambenog saveza na svetu

Vest o dolasku demokrate Džoa Bajdena u Belu kuću - bez obzira na dalja osporovanja pravnih zastupnika predsednika Trampa - većina evropskih prestonica dočekala je sa olakšanjem, ističu mnogi eksperti za Evropu. Po njima, ambivalentna politika Trampove administracije, koju Brisel smatra i neprijateljskom, na putu je da bude zamenjena dugogodišnjom američkom politikom saradnje i podrške evropskom bloku.

Prema nedavno iznetim spoljnpolitičkim prioritetima Džoa Bajdena u odnosu na Evropu, doskorašnje natezanje oko nedovoljnog evropskog doprinosa vojnom budžetu NATO-a i trgovinski sporovi između dve strane neće više biti na listi prioriteta u transatlantskim odnosima.

Umesto toga, kažu neki eksperti, američka strana biće spremna da sledi multilateralne i zelene prioritete svojih evropskih saveznika.

Stiven Sejbo, visoki saradnik Američkog instituta za savremene nemačke studije podseća da su većina dosadašnjih američkih predsednika i administracija podržavali projekat Evropske unije.

To očigledno nije bio slučaj u poslednje četiri godine. Međutim, doći će do ponovnog bliskog angažovanja sa Evropom i to na raznim nivoima. Naravno, današnja Evropa je drugačija, nezavisnija, čak verujem sumnjičavija u pogledu dugotrajnosti američke opredeljenosti i američkog vođstva, ali sve u svemu, Bajden je dobra vest za Evropu.”

Ted Bromund, analitičar fondacije Heritidž, uzroke transatlantskih nesuglasica vidi u nešto drugačijem kontekstu.

“Napetosti u odnosima između SAD i Evrope postoje oduvek. Trenutna situacija je teža nego obično ne samo zbog dramatično pogoršanih ekonomskih prilika izazvanih pandemijom (Kovida 19) i nerazrešenIh transatlantskih trgovinskih sporova, već i spora oko održavanja vojnog budžeta Severnoatlantskog saveza, koji večno traje.”

“Osnovni američki argument, još od predsednika (Dvajta) Ajzenhauera, od 1950-tih pa sve do danas, jeste da će američka politika očuvanja NATO-a ostati neizvesna sve dok Evropljani ne budu srazmerno učestvovali u finansiranju sopstvene odbrane. Amerika, pritom, ne traži nikakvu milostinju od Nemačke, već traži od Nemačke da brine o sopstvenoj zemlji bar onoliko koliko Amerika brine o nemačkoj bezbednosti.”

Pored pitanja budžeta, jedan od glavnih transatlantskih sporova predstavlja i američki poziv Evropi da preuzme ulogu garanta svoje bezbednosti u odnosu na Rusiju, kako bi SAD mogle da posvete veću pažnju sve većem vojnom prisustvu Kine na trgovinskim linijama na Pacifiku.

Po nekim procenama, godišnji međunarodni trgovinski promet na Pacifiku iznosi najmanje sedam hiljada milijardi dolara. Kina je, pritom, bitan trgovinski partner evropskih zemalja, pogotovo Nemačke.

Međutim, i Sejbo i Bromund izražavaju skepsu da bi Evropa mogla da preuzme bezbednost na svojim istočnim granicama. Evropljani, pre svega, ne mogu da zamene američku ulogu u odvraćanja potencijalong nuklearnog napada, kaže Sejbo .

“Nemci se izrazito protive bilo kakvom nuklearnom naoružanju. Odavno su zatvorili svoje energetske nuklearne centrale u skladu sa zelenim prioritetima zemlje. Francuzi zaista ne žele da proširuju svoj nuklearni štit na druge zemlje, dok Britanije više nema u evropskom bloku. Dakle, ostaje samo Amerika. U međuvremenu ističe i rok važenja Novog START-a – sporazuma o uklearnom naoružanju SAD i Rusije. Bez Amerike evropska bezbednost ostaje okrnjena".

"Nezamislivo je da Evropa preuzme ulogu NATO-a po pitanju Rusije. To nije moguće najpre zbog položaja Rusije na mapi. Rusija može da drži snage duž same granice ukupnog baltičkog područja. Ne postoji način na koji Evropljani mogu tome da pariraju”, kaže Bormund.

Sagovornici Glasa Amerike se slažu da EU i Rusija neće moći da prevaziđu svoje nesuglasice u skorije vreme. Međutim, ne isključuju da bi Brisel i Moskva vremenom mogli doći do uzajamno pragmatičnog bezbednosnog rešenja, pa i pragmatičnog evropsko-ruskog bezbednosnog partnerstva.

Po svemu sudeći, odluka da NATO ostane živ i relevantan više ne pripada samo Sjedinjenim Državama. O budućnosti NATO-a odlučivaće se i u Evropi​

XS
SM
MD
LG