Linkovi

Vlast neiskreno sprovodi proces promene Ustava


Konferencija "Promena Ustava na putu ka EU: Šta pravosuđu donose predloženi amandmani?" u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, u Aeroklubu u Beogradu, 26. juna 2019.

Ambasador Holandije u Srbiji rekao je da je tokom svog boravka u Srbiji postao oprezniji i da je uvideo da strategije, akcioni planovi i zakoni sami po sebi ne garantuju ništa.

"Da slikovito prikažem, usvajanjem zakona da je vozovima dozvoljeno da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas ne znači da će se vozovi i kretati tom brzinom", rekao je ambasador Hendrik van den Dol, koji uskoro okončava četvorogodišnji mandat u Srbiji, na konferenciji "Promena Ustava na putu ka EU: Šta pravosuđu donose predloženi amandmani?" u Beogradu.

Van den Dol je naglasio da bi obezbeđivanje uslova za nezavisnost sudstva, pored usaglašavanja najvišeg pravnog akta sa evropskim standardima, trebalo da bude jedno od glavnih ciljeva u Srbiji.

"Politički kontrolisano sudstvo glavna je prepreka demokratiji, ekonomskom razvoju i stabilnosti", poručuje van den Dol.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ocenio je da je najveći problem te debate što nikada nije održana na nacionalnoj televiziji i dodao da za ispunjavanje prelaznih merila za članstvo u EU jedan od uslova jeste da postoji javna sveobuhvatna debata na tu temu.

Uz podsećanje da je 14. juna Skupština Srbije posle pola godine pokrenula postupak izmene Ustava, na inicijativu Vlade, Međak je primetio da se kao problem pokazalo to da Vlada nije ovlašćena da predlaže amandmane.

"Akcioni plan je govorio da Skupština pokreće postupak izrade Ustava i to je trebalo da bude uradjeno do kraja 2015. ili početkom 2016. godine, a sve to kako bismo do kraja decembra 2017. godine imali Ustav. Sad je jun 2019. godine i mi smo se nazad i vratili se negde na početak 2016. godine", rekao je on.

Violeta Beširević, profesorka na Pravnom fakuletu Union, ocenila je da će do ustavnih promena izgleda doći, ali da se ne se ne zna šta je sadržaj tih izmena, jer Vlada uz predlog za promenu ustava nije dostavila i amandmane koji su bili predmet javne rasprave, kao i pred Venecijanskom komosijom.

Ona je ocenila da se pripremljenim promenama ne eleminiše uticaj politike, već da se on samo premešta.

Profesorka Beširević podsetila je da politizacija pravosuđa postoji još od vremena vladavine Slobodana Miliševića i da je sudstvo bilo glavni oslonac njegovog režima, što su sve vlasti nakon njega imale zadatak da promene, što se međutim nije dogodilo.

Po mišljenju profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasija Marinkovića dosadašnji postupak promene ustava sprovođen "višestruko neiskreno" - kako u pogledu forme, kako po pitanju suštine.

"Nije bilo nikakvog, ali baš nikakvog dijaloga i nije postojala nikakva spremnost da se sasluša druga strana. Predstavnici civilnog društva izlazili sa predlozima, na koje nikakve odgovore nije dobijali", rekao je Marinković podsećajući da su i najviši predstavnici vlasti vrlo često iznosili čak i uvrede na račun sudija i tužilaca.

"A postoje kodeksi i vlade i skupštine koji zabranjuju komentarisanje sudskih odluka. To je i ustavna norma. Reč je o pravnom standardu koji u razvijenim demokratijama postoji nekoliko vekova", rekao je Marinković.

Ocenio je da je neiskrena bila i namera da se obezbedi nezavisnos sudstva, ka i da se uspostavi veća samostalnost i stručnost tužilaštva. Uvodi se jedinstvo naroda, pokušaj ukidanja svih institucija koje su između naroda i vlasti i sve prepreke neposrednom odnosu, rekao je on.

Sudija Omer Hadžiomerović iz Apelacionog suda u Beogadu složio se da debate nije bilo, već da su vođena dva paralelna monologa, što ne predstavlja dijalog.

On je podsetio da se u nekim društvima neka pravna rešenja podrazumevaju, ali je ocenio da bi u zemlji kakva je Srbija sve moralo da bude jasno propisano, naročito kada se radi o nezavisnosti sudstva.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG