Linkovi

Bolton u intervjuu za Glas Amerike nazvao Trampa čudnim i opasnim


Bivši savetnik za nacionalnu bezvednost SAD tokom intervjua za Glas Amerike, 24. juna 2020.

Bivši savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, u intervjuu za Glas Amerike branio je svoju oštru kritiku spram predsednika Donalda Trampa ocenjujući ga kao "čudnog" lidera, spremnog da potkopa američku bezbednost kako bi unapredio svoje šanse za reizbor.

"Mislim da je način na koji donosi odluke opasan", rekao je Bolton Greti van Sasteren, autorki televizijske emisije Glasa Amerike "Plag in", koja prati američke i inostrane političke teme.

Kompilacija laži

Bolton promoviše svoj nove, veoma kontroverzne memoare, "Soba u kojoj su dešavanja", o svom vremenu u Trampovoj administraciji. U knjizi, Bolton, dugogodišnji "jastreb" spoljne politike koji je napustio Belu kuću u septembru nakon što je proveo gotovo 18 meseci kao savetnik za nacionalnu bezbednost, iznosi oštre optužbe o lošem ponašanju predsednika i neuspesima spoljne politike.

Optužbe su izazvale oštre odgovore predsednika i njegovih bliskih saradnika, koji su ustvrdili da je Bolton ogorčen jer je predsednik odbacio njegove tvrdolinijske političke preporuke. Predsednik Tramp nazvao je knjigu "kompilacijom laži i izmišljenih priča", dok je u isto vreme optužio Boltona da krši zakon otkrivanjem strogo poverljivih informacija.

U intervjuu, Bolton je opisao Trampa kao impulsivnog, nekompetentnog i preterano spremnog da čini ustupke američkim protivnicima, poput Irana i Severne Koreje, sa ciljem poboljšanja svoje sopstvene političke pozicije.

"On je stalno na ivici da podlegne iskušenjima da sedne sa ajatolasima, kao što je želeo da sedne sa Kim Džong Unom", rekao je on govoreći o odnosu administrcije prema Iranu i Severnoj Koreji.

Bolton prepričava unznemirujuće razgovore za koje tvrdi da im je prisustovao, u kojima Tramp pita kineskog predsednika Ši Đinpinga da mu pomogne da pobedi u trci za reizbor, izražavajući spremnost da zaustavi krivične istrage kako bi pružio "lične usluge diktatorima koji mu se odpadaju" i kako se prebacuje iz razmišljanja da bi bilo "kul" da izvrši invaziju na Venecuelu do hvaljenja venecuelantsog autoritarnog lidera Nikolasa Madura kao "pametnog" i "čvrstog".

Takođe kaže da je svedočio kako Tramp vrši pritisak na predsednka Ukrajine zbog štenih informacija po njegove političke rivale kod kuće, što je optužba koja je dovela do Trampovog opoziva prošle godine.

Mnoge slične optužbe pojaljuju se u Boltonovoj knjizi, čije je štampanje Trampova administracija pokušala da spreči. Prošle nedelje, američki okružni sud odbio je zahtev administracije za zabranu ali je sudija takođe izjavio da je "Boltonovo jednostano ponašanje ozbiljno podiglo zabrinutost po pitanju nacionalne bezbednosti".

Državni sekretar Majk Pompeo, u svom sapštenju, opisao je Boltona kao "izdajnika" zbog širenja "potpuno iskrivljenih poluistina i otvorenih neistina" i zbog izigravanja poverenja američkog naroda.

Neprimereno ponašanje

U svojoj knjizi, Bolton tvrdi da je Tramp eksplicitno pitao kineskog predsednika Ši Đinpinga da pomogne njegove napore da bude reizabran kroz povećanje kineskog uvoza američkih poljoprivrednih proizvoda. Takođe kaže da je Tramp odobravao Šijeve planove da izgradi zatvore za više od milion Ujgra i članova drugih velikih musimanskih manjina.

Peter Navaro, glavni trgovinski pregovarač Bele kuće, osporava Boltonovu tvrdnju da je Tramp mekan prema Šiju i brani predsednika zbog uvođenja tarifa na robu iz Kine, zbog nefer trgovine i kršenja ljudskih prava u Hong Kongu.

Ovog meseca, Trampova administracija uvela je sankcije odabranim kineskim zvaničnicima zbog kršenja ljudskih prava u vezi sa masovnim zatvaranjima kineskih Ujgra.

Optužnice tokom opoziva

Bolton je takođe složio sa optužbama u jeku procesa Trampovog opoziva ranije ove godine, da je predsednik nepropisno zatražio pomoć od Ukrajine kako bi povećao šanse za svoj reizbor.

"Fokus na Ukrajinu bio je u potpunosti u vezi sa nanošenjem štete Trampovim političkim protivnicima, i Hilari Klintom, i Džou Bajdenu. To nema nikakve veze sa temom korupcije u Ukrajini", rekao je on u intervjuu.

Tramp je optužen da je zadržavao vojnu pomoć Ukrajini u cilju vršenja pritiska na rukovodstvo u Kijevu kako bi se iskopale štetne informacije o njegovim demokratskim političkim rivalima. Senat, u kome republikanci imaju većinu, očistio je Trampa od optužbi. Bolton je već branio svoje odbijanje da svedoči, rekavši da to ne bi donelo nikakve promene pošto je proces postao visoko politizovana afera.

Politički jastreb

U osnovi kritike Trampovih spoljnopolitičkih nedostataka nalazi se Boltonova beskompromisna pozicija da samo intenzivni ekonomski pritisak i vojna odlčnost mogu da prisile autoritane režine u zemljama poput Irana, Severne Koreje ili Venecuele da se promene. Ali mnogi u diplomatsoj zajednici ne slažu se sa tim "čvrstim" pogledima na svet.

"Džon Bolton je bio uveliko u krivu tokom svoje karijere", kaže Majkl O'Hanlon, profesor spoljne politike i saradnjik Bruking instituta, dodaući da se ekstremistički režimi, dok ne budu saterani u ćošak, obično ne kapituliraju u potpunosti

Bolton se usprotivio odluci predsednika Trampa da se sastane sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom na Singapurskom samitu 2018. Takođe je rekao da je ceo Trampov tim za nacionalni bezbednost zatečen spuštenog garda kada je predsednik objavio da će SAD unilateralno obistaviti zajedničke vojne vežbe sa Južnom Korejom, na tragu severnokorejske suspenzije nuklearnih i proba raketa.

U Singapuru dvojica lidera postigli su istorijski sporazum o mogućoj denuklearizaciji Koreje. Međutim, pregovori koji su usledili bili su blokirani, a drugi samit u Hanoju kasnije prošle godine završen je zbog odbijanja Vašingtona da ublaži oštre ekonomske sankcije u zamenu za obećanje Pjongjanga da će napraviti duboke rezove u svom nuklearnom programu i skladištenju.

Po pitanju Irana, Bolton se usprotivio mogućem sastanku između Trampa i iranskog predsednika Hasana Rohanija za koji je rekao da je bio razmatran u Belij kući, zajedno sa predlogom da se Iranu ublaže sankcije zbog boljeg starta pregovora.

Bolton je takođe bio protiv povlačenja američkih trupa iz Avganistana nakon postizanja sporazuma sa Talibanima i pomogao je da organizuje sastanak na visokom nivou između Trampa i talibana u Kemp Dejvidu u blizini Vašingtona.

Previše otvoren za kompromise

Dok svi američki predsjednici koriste spoljnopolitička postignuća kako bi povećali domaću političku podršku, Bolton je izrazio zabrinutost da mu se čini da je Trump previše spreman da pravi kompromise u vezi sa dugoročnim prioritetima nacionalne bezbednosti da bi mogao da se pohvali diplomatskskim postignućima.

Mark Simakovski, analitičar nacionalne bezbednosti u Evroazijskom centru Atlantskog saveta, deli ovu zabrinutost. "Mislim da ono što izdvaja predsednika Trumpa od njegovih prethodnika je da mnoge odluke koje donose nisu vođene samo njegovim ličnim političkim interesima, već su one izričito navođene u njegovim interakcijama sa liderima", rekao je.

Bolton je napustio Belu kuću prošlog septembra, malo nakon što se nije složio sa Trampovom odlukom da opozove planirane vazdušne udare na Iran u znak odmazde zbog oborene američke osmatračke bespilotne letelice. I dok Bolton kaže da je dao ostavku, Tramp insistira na tom da je otpušten.

Bolton je kasnije odobrio Trampovu narednu u januaru da izvede napad dronom u kojem je ubijen general Kasem Solejmani nakon napada proiranskih grupa u Iraku u kojem je ubijeno jedan američki ugovorac i ranjena četvorica vojnika.

XS
SM
MD
LG