Sjedinjene Države su saopštile da rade sa saveznicima na koordinisanom odgovoru na iranske udare dronovima i raketama na izraelsko tlo tokom prošlog vikenda. Istovremeno, SAD nastavljaju da pozivaju Izrael da bude uzdržan i izbegne rasplamsavanje šireg regionalnog sukoba.
Predsednik Džo Bajden "koordinira sa saveznicima i partnerima, uključujući Grupu sedam, i sa liderima dve partije u Kongresu, na sveobuhvatnom odgovoru", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven u saopštenju.
SAD će u narednim danima uvesti nove sankcije protiv Irana, rekao je Saliven, uključujući mere protiv njihovog programa razvoja raketa i bespilotnih letelica i protiv entiteta koji podržavaju Korpus garde islamske revolucije i iransko ministarstvo odbrane.
SAD će ojačati integraciju vazdušne i protivraketne odbrane i sistema ranog upozorenja širom Bliskog istoka, dodao je on.
Bajdenovi pomoćnici su više puta pozivali na deeskalaciju. Predsednik "ne želi da vidi rat sa Iranom. Ne želi da se sukob širi ili produbljuje", rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi novinarima u utorak.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će uzvratiti, ali izraelski zvaničnici nisu rekli kako i kada bi mogli da napadnu.
"Odabraćemo svoj odgovor u skladu sa tim", rekao je general-pukovnik Herci Halevi, načelnik generalštaba izraelske vojske.
Direktni izraelski napad na iransko tlo predstavljao bi još jednu značajnu eskalaciju, a Teheran je već obećao mnogo oštriji odgovor na takav kontranapad.
Teheran je lansirao više od 300 dronova, balističkih projektila i krstarećih raketa, od kojih je većinu presrela izraelska vojska uz pomoć SAD i regionalnih saveznika, nanevši samo manju štetu u jednoj izraelskoj bazi. To navodi na zaključak da je Iran možda odmerio udare tako da ograniči žrtve ili da je poslao unapred obaveštenje o njima, što Bela kuća negira.
Izraelski protivudar će verovatno ciljati iransko tlo bez ubijanja civila, rekao je Džonatan Rinhold, šef Odseka za političke studije na izraelskom Univerzitetu Bar-Ilan.
"I neće ići za tim da javno udare na bilo koje zgrade koje su veoma očigledno javni simboli režima", rekao je on za Glas Amerike. "To bi moglo da osramoti režim i natera ih da osećaju da treba da dodatno eskaliraju situaciju".
Rinhold je rekao da su iranski udari bili "veoma, veoma pažljivo proračunati" i predviđa da će potencijalni izraelski kontranapad biti na sličan način odmeren. Ipak, lako bi mogli da dovedu do opasne pogrešne procene, rekao je on.
Izrael bi mogao da se odluči za tajne operacije protiv iranskih zvaničnika. Ili bi mogao da pokrene sajber napad, rekao je Gregori Hečer iz kompanije Laboratorija belih vitezova (White Knight Labs), konsultantske firme za sajber bezbednost.
"Da sam na mestu Izraela, držao bih se uobičajenog sajber ratovanja koje su primenjivali većim delom poslednjih 15 godina, počevši od Staksneta 2010. godine", rekao je on za Glas Amerike.
U okviru zajedničke operacije, Izrael i SAD su stvorili zlonamerni softver Staksnet i ubacili ga u iransko nuklearno postrojenje koji je "učinio da se centrifuge nekontrolisano vrte, unište milione dolara i uspore nuklearne sposobnosti Irana", rekao je Hečer.
Iran je saopštio da su njegovi udari u subotu bili odmazda za izraelski vazdušni napad ranije ovog meseca na zgradu diplomatskog predstavništva Irana u Damasku u Siriji, kada je ubijeno sedam iranskih vojnih savetnika, uključujući dva generala.
Pritisak na Netanjahua
Netanjahu se suočava sa intenzivnim međunarodnim pritiskom da okonča rat Izraela u Gazi i ogromnim domaćim pritiskom da oslobodi taoce koje drži Hamas.
Rat Izraela protiv Hamasa počeo je kada je ta militantna palestinska grupa napala Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi i zarobivši više od 240 talaca. U izraelskom odgovoru ubijeno je skoro 34.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja u Gazi. Mnoge humanitarne organizacije upozoravaju na glad.
Neki međunarodni lideri optužuju Netanjahua za namernu eskalaciju tenzija sa Iranom. Ovo uključuje Ajmana Safadija, ministra spoljnih poslova Jordana, američkog saveznika koji je pomogao u zaštiti Izraela od napada Teherana.
"Nije tajna da Netanjahuova politika ima za cilj da proširi sukob kako bi ublažila rastući pritisak na njega na globalnom nivou kao rezultat ubistava, rata i razaranja koje čini u Gazi", rekao je Safadi u utorak.
Turska, članica NATO, takođe okrivljuje Izrael.
"Glavni odgovorni za napetost koja je zahvatila naša srca 13. aprila uveče je Netanjahu i njegova krvava administracija", rekao je u utorak turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ponavljajući pozive regionalnih i zapadnih lidera na deeskalaciju.
Izrael nije ni potvrdio, ni negirao napad u Damasku i nije odgovorio na optužbe Jordana i Turske.
Nejasno je da li će Netanjahu poslušati pozive na deeskalaciju dok odmerava odgovor koji će zadovoljiti krajnje desničarske članove njegove vlade i njegove političke instinkte, rekla je Barbara Slavin, istaknuta saradnica Centra Stimson.
"On je oduvek želeo da napadne Iran, posebno da bi krenuo na iranska nuklearna postrojenja. Možda to vidi kao svoju poslednju priliku da porazi sve neprijatelje Izraela — Hezbolah, Iran i tako dalje", rekla je ona za Glas Amerike. "A ko će ga sprečiti? Veoma, veoma sam zabrinuta zbog toga".
Za koju god opciju da se Netanjahu odluči, Bajden mu je rekao da SAD neće učestvovati u protivnapadu Izraela.
