Bivši američki predsednik Džimi Karter 1. oktobra puni 95 godina, a nedavno je prevazišao Džordža Buša starijeg kao najdugovečniji predsednik u američkoj istoriji. Dok slavi taj istorijski trenutak, Karter je i dalje angažovan u društvu, sa novom, mlađom generacijom, i nastavlja da radi na ostvarenju svojih životnih ciljeva.
Četiri godine pošto je pobedio rak i četiri meseca pošto je pao i slomio kuk, pa su usledile nedelje fizikalne terapije, bivši američki predsednik Džimi Karter ne pokazuje znake umora niti bola, dok stoji, bez pomoći, i odgovara na brojna pitanja studenata na panel raspravi na Emori univerzitetu, u kojoj učestvuje svake godine, već 38 godina.
Na panelu je, prvi put, učestvovao student Đan-Luiđi Zanineli, koji kaže:
“Mislim da je problematično kada previše veličamo političare ali osećam veliko poštovanje prema Džimiju Karteru”.
Dodaje da je došao bez predrasuda, da čuje demokratskog predsednika koji je služio samo jedan mandat.
“Čuo sam veliki broj konzervativaca koji su bili neverovatno kritični prema Džimiju Karteru”.
Zanineli, međutim, kaže da takva mišljenja potiču iz vremena Karterovog burnog mandata u Beloj kući, pre četiri decenije, mnogo pre njegovog rođenja.
“Zbog njegovog sjajnog rada u proteklih trideset ili više godina, imamo visoko mišljenje o njemu kao čoveku, jer je neosporno da je Džimiju Karteru stalo do drugih ljudi i da je posvećen službi drugima”.
Džimi Karter preneo je studentima savet koji je dobio pre mnogo decenija.
“Rekao bih da se još pridržavam saveta koji mi je dao direktor u mojoj školi - “Morate se prilagoditi promenama - a ovo je zaista vreme promena - ali se čvrsto držite principa koji se nikada ne menjaju. Ja verujem u te principe, kao što su da govorite istinu i pomažete drugima”.
U ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike, 95-godišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir kaže da ga, možda, ipak stižu godine.
“Nekada sam putovao u Afriku tri ili četiri puta godišnje. I uvek u Kinu i tako dalje, ali sam sada smanjio putovanja u inostranstvo mada sam još angažovan u radu Karter centra”.
Taj centar, koji vodi zajedno sa suprugom Rozalin, “donosi mir, bori se protiv bolesti i gradi nadu” širom sveta, preko programa u koje spadaju praćenje izbora i iskorenjivanje bolesti kao što je “gvinejski crv”.
Međutim, postoje nove prepreke, parazit je počeo da se prenosi među psima, pa nije sigurno da li će se ostvariti Karterova želja da bolest bude iskorenjena za njegovog života.
“Mislimo da smo sprečili da možda 80 miliona ljudi dobije gvinejskog crva, što znači da smo ostvarili veoma dobar napredak, ali imamo još posla”.
“Predsednik Karter je neka vrsta sekularnog sveca u Americi danas“, ističe Džozef Krespino, profesor istorije na Univerzitetu Emori. On dodaje da je Karter postavio visoke standarde za ono što se očekuje od američkih predsednika kada završe predsednički mandat.
“Njegova dugovečnost, njegova predanost da učini što je moguće više dobrih dela tokom ostatka života je zaista neverovatan uzor, ne samo za njegove sunarodnike, Amerikance, već i za ljude širom planete”.
Planete, koja je već delimično izmenjena zahvaljujući radu koji će, kako predsednik Karter kaže, on i njegova supruga nastavljati da obavljaju, sve dok mogu.
