Predsednik Džo Bajden u nedelju je dao nalog federalnim agencijama da preduzmu određene, skromne, korake da olakšaju proces glasanja američkim biračima, dok se u Kongresu vodi velika bitka o glasačkim pravima širom zemlje.
Bajden je vladinim agencijama naredio da omoguće lakše registrovanje birača i pružanje informacija o izborima, dok je šefovima tih agencija rekao da osmisle planove da milionima federalnih radnika daju slobodan dan, da bi sami glasali ili volontirali kao nestranački radnici na biralištima.
Američki lider potpisao je tu uredbu na 56. godišnjicu "krvave nedelje", incidenta iz 1965. godine, kada su policajci države Alabame pretukli oko 600 aktivista za građanska prava, kada su pokušali da marširaju u gradiću Selmi. Napad na aktivistse bio je prekretnica u američkom pokretu za građanska prava i doveo do usvajanja zakona o glasačkim pravima, kasnije te godine.
"Svaki registrovani birač treba da ima mogućnost da glasa, i da se taj glas računa", izjavio je Bajden u unpred snimljenom govoru koji je emitovan na Doručku jedinstva u časts Martina Lutera i Korete King. "Ako imate najbolje ideje, nemate šta da krijete. Pustite ljude da glasaju". rekao je predsednik. Učesnici ovogodišnjeg doručka, održanog na državnom koledžu Valas, sedeli su u svojim automobilima zbog pandemije koronavirusa.
Prošle nedelje, u Predstavničkom domu, koji kontrolišu demokrate, usvojen je niz mera o glasačkim pravima kojima treba da se uspostave nacionalni standardi o načinu sprovođenja izbora u SAD, koji bi imali prednost u odnosu na veoma raznovrsna pravila koja postoje u 50 američkih država.
Zakon je prošao u Predstavničkom domu, skoro po stranačkim linijama sa 220 glasova za i 210 protiv, ali mu se republikanci uglavnom protive. U Senatu, u kome ima 50 demokrata i 50 republikanaca, demokratama koje podržavaju zakon potrebno je najmanje 10 republikanskih glasova da bi okončali potencijalni filibaster - proceduru koja se koristi za blokiranje usvajanja zakona.
Kada je započela pandemija prošle godine, brojne države su olabavile pravila glasanja kako bi građani mogli da glasaju pre dana izbora, ili glasaju poštom a da ne navode razlog za to.
Međutim, posle Bajdenove pobede na izborima, republikanci sada pokušavaju da uvedu zakone koji će, na budućim izborima, postaviti čvršća pravila i ograniči pristup glasanju - kao što je zabrana glasanja na nedelju uči dana izbora. To je dan kada crnačke crkve često, posle redovne službe, podstiču vernike da izađu i glasaju. Prema nekim od predloga, ograničilo bi se glasanje poštom ili rano glasanje. Više od 250 restriktivnih predloga izbornih zakona podneto je u 43 države.
Mera koja je usvojena u Predstavničkom domu, čini upravo suprotno - standardizuje nacionalna pravila, prema kojima bi se tražila automatska registracija birača kada se ljudi registruju za dokumenta koja izdaje vlada, kao što su vozačke dozvole. Rano glasanje bi bilo omogućeno najmanje 15 dana pre samog izbornog dana.
Nezavisne komisije, koje ne bi činili članovi skupština, odredile bi granice glasačkih jedinica i distrikta kako bi se obe stranke sprečile da kroje mape kako im odgovara. Imena političkih donatora bi morala da se otkriju. Predsednički kandidati bi morali da objave svoja poreska dokumenta, što je Bajdenov prethodnik Donald Tramp rekao da će učiniti, ali nikada nije ostvario.
U svom govoru u nedelju, Bajden je rekao: "2020, sama naša demokratija je bila u pitanju, i čak u sred pandemije, glasalo je više Amerikanaca nego ikada ranije", više od 159 miliona ljudi.
Čak i tako, rekao je Bajden, "umesto da se slavi moć glasanja - videli smo upad bez presedana u naš Kapitol i brutalni napad na našu demokratiju 6. januara. Do sada neviđeni napor da se ignoriše, podrije i poništi volja naroda."
Stotine Trampovih pristalica upale su u Kapitol da pokušaju da ponište Bajdenovu pobedu. Razbijali su prozore, upadali u kongresne kancelarije i tukli se sa policijom a u neredima je nastradalo pet osoba, među kojima i jedan policajac Kapitola. Više od 300 izgrednika je uhapšeno a istraga se nastavlja.
