"Nije pitanje da li je dijalog propao – već šta učiniti kako bi bio uspešan“, ukazuje za Glas Amerike Majkl Kirbi - bivši ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji – tumačeći još jedan diplomatski napor Zapada da privoli Kosovo i Srbiju na dogovor, koji nije imao učinka.
Amerika poziva Kosovo i Srbiju da ispune obaveze iz dijaloga
Sjedinjene Države pozvale su Kosovo i Srbiju da se hitno i ozbiljno posvete ispunjenju obaveza koje proističu iz dijaloga koji vode.
"Pozdravljamo sastanke koji su održani u cilju napretka procesa normalizacije", navedeno je u odgovoru Glasu Amerike - povodom susreta lidera Kosova i Srbije Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića sa predstavnicima Evropske unije i liderima država članica.
"Nastavljamo snažnu podršku dijalogu između Kosova i Srbije, uz posredstvo Evropske unije, kao jedinog načina koji će obezbediti njihove mirne i produktivne odnose i ispuniti aspiracije za članstvom u Uniji", navedeno je u odgovoru portparola Stejt departmenta Glasu Amerike.
Lideri Kosova i Srbije Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić propustili su u četvrtak priliku u Briselu da se usaglase o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom – prema predlogu koji su pet zapadnih diplomatskih predstavnika (Evropske unije, Sjedinjenih Država, Francuske, Italije i Nemačke) prezentovali dvojici državnika prethodne sedmice u Beogradu i Prištini.
„Neuspeh nije opcija za region Zapadnog Balkana“ uverava za Glas Amerike Ilva Tare, viša savetnica u vašingtonskom nevladinom Atlantskom savetu.
„Deluje da pregovori postaju malo kreativniji. Pet izaslanika predalo je nacrt koji je Evropska unija označila modernim modelom statuta za Zajednicu opština sa srpskom većinom. Zapadni partneri su proaktivniji u podsticanju strana da krenu u primenu dogovorenog“, kaže Tare za Glas Amerike.
Podseća i na načelno iskazanu spremnost kosovske strane da ispuni obavezu na koju se čeka nešto duže od decenije.
„Do sada je vršen pritisak na Prištinu, ali ne i Beograd. Ne bi me iznenadilo da, ukoliko Kurti, kao što je rekao, odobri osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom bez uslova potpisivanja sporazuma, više pritisaka bude na Srbiju i predsednika Vučića – iako su tamo stvari u predizbornoj fazi. Prilike i mogućnosti se, manje-više, zatvaraju ovog decembra. Od januara će administracije Evropske unije i Sjedinjenih Država ući u izborni režim. Teško da će biti usredsređene na podršku dijalogu i normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda“, upozorava sagovornica Glasa Amerike.
Aljbin Kurti je u Briselu tražio potpise, a Aleksandar Vučić primenu. Lideri Evropske unije su ih u petak, u zajedničkom zaključku, pozvali da sporazume sprovedu bez odlaganja i preduslova – što je dan ranije učinio i šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Isto su u zajedničkoj izjavi učinili francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanska premijerka Đorđa Meloni.
"Da bi se napredovalo u primeni, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom , kako je propisano nacrtom Statuta, a Srbiju da ispuni svoj deo – priznanjem nezavisnosti Kosova. Formalnosti ne bi trebalo da budu prepreka napretku“, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu nemačke vlade.
Dan posle još jedne neuspele runde pregovora, nemački kancelar Olaf Šolc pokušao je da razveje sumnje da dijalog propada ili se kreće u tom smeru – rekavši da su obe strane iskazale spremnost na postizanje dogovora.
„Kurti i Vučić su izjavili da će primeniti mere iz dokumenata koje smo pripremili: Osnovni sporazum, Ohridski sporazum i koncept konkretnog nacrta za uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom. To je jasno rečeno i to je ispravan korak", rekao je Šolc pred novinarima u Briselu.
Međutim, u slučaju Kosova i Srbije, prečesto nedostaje konkretna primena javno iznetih namera.
„Vučić i Kurti imaju potencijala, ali ne žele da plate cenu. Za Srbiju je to da se saglasi sa kosovskim članstvom u Ujedinjenim nacijama – što bi bio krupan korak. To bi bila potvrda da ne kontroliše teritoriju Kosova. Što je potvrđeno i posle terorističke aktivnosti počinjene na severu Kosova. Za Kurtija, pak, to bi bilo da sa Srbima i Srbijom prihvati da živi u susedstvu i da se prema njima odnosi na taj način“, podvlači penzionisani američki diplomata Kirbi – koji je u Beogradu službovao od 2012. do 2016.
Diplomatske aktivnosti Zapada usmerene ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije intenzivirane su u poslednjih godinu i po dana – od ruske agresije na Ukrajinu. Ravnotežu na globalnom nivou dodatno je poremetio napad Hamasovih ekstremista na Izrael – što je za posledice imalo brojne ljudske žrtve i razaranje.
Na lokalnom nivou, jaz između Kosova i Srbije produbio je napad naoružanih Srba na kosovske policajce, u kom su izgubljena najmanje četiri života: jednog policajca i trojice napadača.
Odgovornost je preuzeo bivši visoki funkcioner najveće srpske političke partije na Kosovu. Srbija negira umešanost, i ne iskazuje nameru da se priključi istrazi koju sprovode kosovske vlasti.
Vlasti Kosova Srbiju direktno optužuju za organizovanje napada i pružanje logistike.
„Očigledno je zabrinutost u vezi sa tim da li Srbija obezbeđuje naoružanje kosovskim Srbima. Toga moramo biti svesni i priznati da je zabrinjavajuća mogućnost. Međutim, s druge strane, međunarodni predstavnici godinama i mesecima pokušavaju da privole kosovskog premijera Aljbina Kurtija da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom – što on jednostavno odbija“, primećuje za Glas Amerike Džejms Ker Lindzi - profesor na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Upravo predlog statuta Zajednice, koji su uputili zapadni partneri, Ker Lindzi vidi kao mogućnost prekretnice.
„To je ono što međunarodna zajednica pokušava da učini. Ukoliko se Kosovo s tim saglasi – stvara argument za lakšu primenu pritiska na Beograd. Ako se obezbede autonomija, zaštita za kosovske Srbe i verske objekte – vreme je za Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova. Jasno je da se to ne može ostvariti preko noći. Reč je o faznom procesu – koji negde mora da počne“, ukazuje sagovornik Glasa Amerike.
Posle još jedne propuštene prilike, koju su im pružili zvaničnici Evropske unije i lideri država članica, međunarodna zajednica i dalje ima zadatak za Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
„Evropska unija i Sjedinjene Države su iskazale spremnost, ali nijedna od dve važne strane u procesu, već neko vreme ne pokazuju volju“, zaključuje za Glas Amerike Majkl Kirbi, penzionisani diplomata i bivši američki ambasador u Srbiji.
