Uoči lokalnih izbora u Srbiji 2. juna uočen je blagi pomak zbog formiranja Radne grupe i promena Zakona o biračkom spisku, ali ključni problemi poput neravnopravnih izbornih uslova, pristrasnog medijskog izveštavanja, pritisaka na birače, kupovine glasova nisu rešeni, izjavio je u intervjuu za Glas Amerike Lamberto Zanijer, šef misije ODIHR-a koja je posmatrala izbore.
ODIHR je dan posle izbora predstavio javnosti preliminarne nalaze o sprovođenju izbora. Između ostalog, rečeno je da su tehnički dobro sprovedeni, da je zakonski okvir dobar, ali da su na izborni proces negativno uticali pritisci na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba državnih resursa i mediji koji su favorizovali vladajuću koaliciju.
Zbog neregularnosti, proces glasanja je negativno ocenjen na 7 odsto biračkih mesta, dok je na 10 od 46 koje je ODIHR posmatrao, brojanje glasova ocenjeno negativno. Kao i na izborima u decembru 2023. godine uočeni su kupovina glasova, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače, a posmatrači ODIHR-a su izneli sumnje i u tačnost biračkog spiska zbog birača koji su umrli.
Šef posmatračke misije ODIHR-a ipak nije želeo da kaže da li sve navedene nepravilnosti kompromituju izborne rezultate. On ističe da posao posmatračke misije koju vodi nije da daje sud o rezultatima, već da registruje probleme. I ovoga puta spisak je "poduži" jer otvorena pitanja sa decembarskih izbora nisu rešena.
"Date su preporuke kako da se poboljša proces, počelo je da se radi na primeni preporuka i promeni zakona. I počelo je dobro, formirana je radna grupa u parlamentu, opozicija je pozvana da učestvuje, kao i civilno društvo, ali to je spor proces. Ako se taj proces ne završi, problemi neće nestati. Videli smo da se i na ovim izborima ponavljaju stari problemi...Sve u svemu, ako pogledate izbore u decembru, sveopšta atmosfera tada je bila vrlo problematična, i sada je velika polarizacija u politčkom spektru, ali nije toliko ozbiljna kao u decembru. Tako da postoji blago poboljšanje, barem kada je reč o atmosferi na izborima, nadam se da se to može protumačiti kao pozitivan pomak zbog dijaloga između dve strane", tvrdi Zanijer.
Glas Amerike: Možete li da pojasnite na šta mislite kada kažete da se desilo blago pobošljanje?
Zanijer: Mislio sam da je bolja aftmosfera, u smislu “temperature” na ulicama, demonstracija. Moramo naravno da vidimo koliki će biti broj žalbi, pratićemo taj proces. Desila se promena Zakona o biračkom spisku, koja je smanjila mogućnost takozvane migracije birača, na šta je bilo mnogo žalbi prošli put. I to je bio politički dogovor vlasti i opozicije. Čini mi se da je to poboljšalo atmosferu ovih izbora. Bilo je nekih koraka napred, ali to nije radikalno rešilo probleme u smislu boljeg nadzora biračkog spiska, sprečavanja zloupotrebe javnih resursa, omogućavanja da mediji izveštavaju nezavisno – sve te stvari se ponavljale.
Glas Amerike: Pomenuli ste u predstavljanju nalaza i nekoliko slučajeva nasilja. Kako komentarišete ovakav nivo naslja na lokalnim izborima i šta vidite kao uzrok tome?
Zanijer: Osuđujemo sve oblike nasilja kao načina za rešavanje situacija koje jesu problematične. U ovom slučaju, nasilje je bilo povezano sa kol centrima, koje su vladajuće stranke koristile kako bi aktivirale birače, kako bi bili sigurni da su glasali. Takva praksa, sama po sebi, nije neobična, videli smo je na mnogim mestima. Ali, moramo znati kako se sve to radi, da li u jednom momentu prelazi u pritisak na glasače ili kupovinu glasova. Potrebna je istraga o tome, i transparentnost.
Glas Amerike: Šta vidite kao glavni razlog zbog kojeg vlasti ne implementiraju ključne preporuke ODIHR-a, poput rešavanja nejednakih izbornih uslova, pritisaka na birače, medijske pristrasnosti, kupovine glasova? To su preporuke koje nisu nove, nego se daju već godinama.
Zanijer: To morate da pitate vlasti, teško je meni da govorim u njihovo ime. Ali, ono što smo videli kao ODIHR je, pošto smo izdali brojne preporuke nakon poslednjih izbora, da je vlada počela formiranje radne grupe u kojoj su bili predstavnici opozicije i međunarodne zajednice...Svi koraci su delovali kao da vlada ima nameru da nastavi da radi na tome. Ali, napredak je spor, dinamika unutar radne grupe je komplikovana, možda treba i ponovo da se razmotri način na koji grupa funkcioniše. Sve to traje dugo i možda bi trebalo stvari raditi brže kako se ne bi ponavljali problemi na izborima.
Glas Amerike: Da li bi, sa ciljem da se stvari malo brže pomeraju napred, međunarodna zajednica možda trebalo jače da pritisne vlasti u Srbiji da primene preporuke ODIHR-a?
Zanijer: Mislim da je, pre svega, u interesu vlasti u Srbiji da radi na tome, zarad stabilnosti u društvu. Srbija ima aktivnu ulogu u međunarodnoj zajednici, učestvuje u rešavanju važnih regionalnih pitanja, i vlada teže ide napred ako se bavi internim kontroverzama. Mi kao međunarodna zajednica treba da podržimo napore vlade da rešava otvorena pitanja, da ponudimo pomoć. Ali, ne mislim da mi treba da preuzmemo “vlasništvo” nad internim problemima, lokalni igrači treba da nađu rešenja. Mi smo tu da pomognemo, ako se to od nas traži.
