Linkovi

MMF upozorava na povećani rizik od recesije


Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda govori na skupu na Univerzitetu Džordžtatun u Vašingtonu (Foto: AP Photo/J. Scott Applewhite)
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda govori na skupu na Univerzitetu Džordžtatun u Vašingtonu (Foto: AP Photo/J. Scott Applewhite)

Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo je snizio procenu globalnog ekonomskog rasta za 2023. godinu i predvideo da će svetski rast biti niži za 4 hiljade milijardi dolara do 2026.

Kristalina Georgijeva, direktorka MMF-a, rekla je u četvrtak na skupu na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu da će "situacija verovatno da se pogorša pre nego što bude bolja", ističući da je ruska invazija na Ukrajinu - koja je počela u februaru - dramatično promenila ekonomske izglede.

Pandemija kovida 19, rast inflacije i pogoršanje klimatskih uslova takođe utiču na svetske ekonomije i pogoršavaju druge krize kao što su nestabilno snabdevanje hranom i visoka zaduženost zemalja sa niskim prihodima.

"Povećava se rizik od recesije", upozorila je Georgijeva i dodala da MMF procenjuje da će u zemljama, koje čine trećinu svetske ekonomije, biti zabeležen ekonomski pad najmanje dva uzastopna kvartala ove ili naredne godine.

Georgijeva je podsetila da je MMF već tri puta snizio procenu globalnog rasta. Sada očekuje da će on biti 3,2 odsto u 2022. i 2,9 procenata u 2023.

Sumorne ekonomske procene objavljene su u trenutku kada centralne banke širom sveta podižu kamatne stope u nadi da će suzbiti rast inflacije. Američke Federalne reezerve su najagresivnije u upotrebi tog sredstva za borbu protiv inflacije, mada su centralne banke od Azije do Engleske počele da povećavaju kamatne stope ove nedelje.

Georgijeva je ocenila da bi "pooštravanje monetarne politike previše i prebrzo - i to istovremeno u brojnim zemljama - moglo da dovede do duge recesije u mnogim državama".

Mnoge zemlje se već suočavaju sa velikim ekonomskim posledicama invazije na Ukrajinu, a procene MMF-a su u skladu sa ostalima koje predviđaju manji rast.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je prošle nedelje saopštila da će globalna ekononija izgubiti 2,8 hiljade milijardi dolara 2023. zbog rata.

Istovremeno, zemlje članice OPEK-a - organizacije izvoznica nafte - odlučile su da znatno smanje proizvodnju da bi podstakle rast cena na tržištu. To bi globalnoj ekonomiji moglo da zada još jedan udarac i da podigne cene na američkim pumpama, uoči ključnih izbora za Kongres u novembru.

XS
SM
MD
LG