Talibani su u ponedeljak obeležili godinu dana otkako su ponovo preuzeli vlast od vlade koju su podržavale SAD u Kabulu, u Avganistanu, tražeći međunarodno partnerstvo u uspostavljanju stabilnosti u zemlji koja je potresena godinama rata.
Borci pobunjeničke grupe koja je postala vladajuća izašla su na ulice u avganistanskim gradovima, uključujući prestonicu, na motociklima i vozilima, uzvikujući pobedničke slogane. Mala grupa njih takođe je prošla pored bivše američke ambasade u Kabulu, podižući transparente.
Talibani su preuzeli vlast 15. avgusta 2021, nekoliko dana pre nego što su se američke i NATO trupe povukle iz Avganistana posle skoro 20 godina.
"Želimo da iskoristimo ovu priliku da imamo dobre i snažne političke i ekonomske odnose sa svim zemljama regiona i sveta", rekao je potpredsednik talibanske vlade Abdul Gani Baradar u saopštenju.
"Stabilan i samodovoljan Avganistan je u interesu svih. Hajde da radimo zajedno na održavanju i jačanju ove stabilnosti", dodao je Baradar.
Ali Ujedinjene nacije i strane vlade, uključujući SAD, obnovile su svoje pozive talibanima da ispoštuju obaveze koje će sprečiti Avganistan da postane utočište za terorističke grupe, da upravljaju zemljom inkluzivno i poštuju ljudska prava, posebno prava žena na rad i da nastave obrazovanje.
"Međunarodna zajednica će nastaviti da očekuje da talibani ispune obaveze koje su dali avganistanskom narodu u ključnim oblastima", rekao je portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs novinarima u Vašingtonu.
Međutim, Prajs je doveo u pitanje antiteroristička uveravanja islamističkih vladara data svetu, pozivajući se na prošlomesečno ubistvo odbeglog vođe Al Kaide Ajmana al Zavahirija u napadu američkog drona na njegovu sigurnu kuću u srcu Kabula.
"Pažljivo razmatramo implikacije toga, jer u smislu nesposobnosti ili nespremnosti Talibana da ispune obaveze koje su dali narodu Avganistana u pogledu prava žena i devojaka, ovo je bila teška kršenje sporazuma između SAD i Talibana", rekao je Prajs.
Talibani su osudili napad, rekavši da nisu bili svesni al-Zavahirijevog prisustva u Kabulu, i obećali da će sprovesti "ozbiljnu" i "sveobuhvatnu" istragu o tom pitanju. Islamistička grupa je takođe osudila akciju SAD kao narušavanje suvereniteta avganistanske teritorije i međunarodnih zakona.
Talibanski ministar inostranih poslova Amir Kan Mutači rekao je na skupu u Kabulu u ponedeljak da je njihova vlada odlučna da ne dozvoli bilo kojoj grupi da preti drugim zemljama, uključujući SAD, sa avganistanskog tla, rekavši da se takav incident nije dogodio otkako su se vratili na vlast pre godinu dana .
Prajs je odbacio medijske izveštaje da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena donela odluku protiv puštanja bilo kog dela stranih sredstava avganistanske centralne banke vredne oko sedam milijardi dolara koja se drže u Sjedinjenim Državama, kao "jednostavno pogrešne i netačne" .
Bajden je u februaru izdao uredbu koja ima za cilj da odmrzne polovinu od sedam milijardi dolara za humanitarnu pomoć u korist avganistanskog naroda. Ostatak bi bio zadržan zbog tekućih tužbi u vezi sa terorizmom pred američkim sudovima protiv Talibana.
"Naš fokus trenutno je na stalnim naporima da omogućimo da se 3,5 milijardi dolara u licenciranim rezervama avganistanske centralne banke koriste upravo za dobrobit avganistanskog naroda", rekao je Prajs.
On je napomenuo da SAD nastavljaju da angažuju tehnokrate avganistanske centralne banke oko mera za unapređenje ekonomske makroekonomske stabilnosti zemlje.
"Zato sada gledamo na mehanizme koji bi mogli da se uspostave kako bi se obezbedilo da ovih 3,5 milijardi dolara u očuvanoj imovini efikasno i efektivno dođu do naroda Avganistana na način koji ih ne čini zrelim za preusmeravanje na terorističke grupe ili negde drugde".
Avganistanska centralna banka zahteva ta zamrznuta sredstva da stabilizuje lokalnu valutu, zaustavi rastuću inflaciju i podstakne aktivnosti vezane za trgovinu u zemlji.
Talibanska vlada, koju čine samo muškarci, zabranila je većini tinejdžerki da pohađaju školu nakon šestog razreda, zabranila ženama većinu državnih poslova i zabranila im da putuju dalje od 72 kilometra osim ako ih prati muški pratilac. Tvrdolinijska grupa brani svoju politiku tvrdeći da je u skladu sa avganistanskom kulturom i šerijatom — islamskim zakonom.
Ograničenje pristupa žena poslu i obrazovanju sprečilo je svet da prizna talibansku vladu.
Osim što su blokirali pristup Kabulu milijardama dolara u imovini avganistanske centralne banke na međunarodnom nivou, Vašington i druge zapadne prestonice uvele su ekonomske sankcije i izolovale avganistanski bankarski sektor.
Mere su gurnule zemlju u ekonomsku krizu i pogoršale ionako loše humanitarne uslove, a milioni Avganistanaca suočeni su sa akutnom glađu.
Prajs je u ponedeljak napomenuo da Sjedinjene Države ostaju najveći pojedinačni donator humanitarne pomoći Avganistanu, obećavši više od 774 miliona dolara tokom prošle godine.
Prošlog petka, rekao je, Vašington je najavio dodatnih 150 miliona dolara finansiranja.
"Pre godinu dana smo rekli da se naša posvećenost narodu Avganistana... neće završiti odlaskom američkih vojnih snaga iz Avganistana. Uspeli smo da to učinimo dobro", rekao je Prajs.
