Linkovi

Rat u Ukrajini

Pogoršava se kriza u snabdevanju Evrope gasom

ARHIVA - Gasna stanica gasovoda Jamal u Belorusiji (Foto: AP Photo/Sergei Grits)

Pritisak na evropske zemlje da obezbede alternativne izvore gasa povećao se u četvrtak nakon što je Moskva uvela sankcije evropskim podružnicama ruskog Gasproma, a Ukrajina zatvorila jednu od tranzitnih ruta, što je dovelo do povećanja cena, prenosi agencija Rojters.

Rusija je u sredu veče uvela sankcije uglavnom evropskim filijalama, među kojima je i kompanija "Gasprom Nemačka" - za trgovinu energijom, skladištenje i prenos - nad kojom je Nemačka prošlog meseca preuzela kontrolu da bi obezbedila zalihe.

Ruske sankcije uvedene su i vlasniku poljskog dela gasovoda Jamal - Evropa, kojim se ruski gas dostavlja evropskim zemljama. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se ne može poslovati sa pogođenim kompanijama, niti one mogu da učestvuju u snabdevanju ruskim gasom.

Entiteti koji su na spisku, objavljenom na vebsajtu ruske vlade, uglavnom imaju sedišta u zemljama koje su uvele sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, a većina su članice Evropske unije.

Nemačka, najveći ruski klijent u Evropi, saopštila je da neke filijale "Gasproma Nemačke" ne dobijaju gas zbog sankcija, ali da traže alternative.

Na spisku su najveće nemačko skladište gasa u Donjoj Saksoniji, sa kapacitetom od 4 milijarde kubnih metara, kao i Vingas, koji snabdeva industrijske i lokalne kompanije za gas. Iz Vingasa je saopšteno da će nastaviti da radi, ali da će biti nestašica. U Nemačku i dalje stiže gas iz Rusije preko gasovoda Severni tok 1.

Vlasnik poljskog dela gasovoda Jamal, EuRoPol Gaz, zarađuje profit od tranzita ruskog gasa. U zajedničkom je vlasništvu poljske firme PGNiG i Gasprom. Iako je Poljskoj, uz Bugarsku, prošlog meseca obustavljena isporuka ruskog gasa zato što je odbila da koristi novi platni mehanizam, Varšava je uspevala da dobija isporuke iz Nemačke.

Članice EU su prošle godine uvezle oko 155 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije.

Ostale vesti dana

Neutralna Švajcarska povećava saradnju sa NATO zbog ruske invazije

ARHIVA - Sedište NATO-a u Briselu.

Čuveni neutralni status Švajcarske je na najvećoj probi u poslednjih nekoliko decenija, kako njeno ministarstvo odbrane naginje bliže zapadnim vojnim silama, reagujući na rusku invaziju Ukrajine.

Ministarstvo odbrane radi na izveštaju o bezbednosnim opcijama koje obuhvataju zajedničke vojne vežbe sa NATO zemljama i indirektno slanje municije, izjavio je za Rojters Pelvi Puli, šef bezbednosne službe u švajcarskom ministarstvu odbrane.

"U krajnoj liniji, doći će do promena u načinu interpretacije neutralnosti", rekao je Puli u intervjuu prošle nedelje. Tokom posete Vašingtonu ove nedelje, ministarka odbrane Viola Amherd izjavila je da Švajcarska treba da bliže sarađuje sa zapadnim savezom koji predvode SAD, ali ne i da mu se pridruži, preneli su švajcarski mediji.

Neutralnost, zbog koje Švajcarska nije učestvovala ni u Prvom ni Drugom svetskom ratu nije bila cilj sama po sebi, već je cilj bio da se poveća bezbednost Švajcarske, podsetio je Puli.

Druge opcije uključuju redovne sastanke na visokom nivou između švajcarskih i NATO komandanata i političara, navela je Viola Amherd.

Takvo približavanje NATO savezu označilo bi odstupanje od pažljivo negovane tradicije nezauzimanja strane u sukobima, što je - prema pristalicama neutralnosti - pomoglo Švajcarskoj da prosperira na miran način, i održi specijalnu ulogu posrednika, između ostalog u vreme tenzija između Zapada i Sovjetskog Saveza.

Ideja o punom članstvu u NATO je razmotrena, ali dok su Švedska i Finska - zemlje koje takođe imaju istoriju neutralnosti - na ivici pridruživanja zapadnom savezu, Puli kaže da je malo verovatno da će se u izveštaju švajcarskoj vladi preporučiti takav korak.

Izveštaj će biti završen do kraja septembra, kada će ga razmotriti švajcarski kabinet. Zatim će biti predat parlamentu na raspravu i poslužiće kao osnova za moguće odluke o budućem smeru švajcarske bezbednosne politike. O samom izveštaju se neće glasati.

Ministarstvo odbrane će takođe dati svoj doprinos široj studiji koju priprema ministarstvo spoljnih poslova. U projektu će se razmotriti uvođenje sankcija, izvoz oružja i municije i odnosi sa NATO sa perspektive neutralnosti, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

Oživela debata o neutralnosti Švajcarske

Švajcarska se nije borila ni u jednom od međunarodnih sukoba posle 1815. kada je usvojila neutralnost na Bečkom kongresu posle francuskih revolucionarnih ratova.

Haškom konvencijom iz 1907. uspostavljeno je pravilo da Švajcarska neće učestvovati u međunarodnim oružanim sukobima, pružati vojnu podršku bilo kojoj strani niti dozvoliti bilo kojoj od zaraćenih strana da koriste njenu teritoriju.

Neturalnost, koja je deo Ustava, dozvoljava Švajcarskoj pravo na samoodbranu, i pruža okvir za interpretaciju političkih aspekata tog koncepta, koji nisu obuhvaćeni pravnom definicijom.

Princip neutralnosti je poslednji put dopunjen početkom 1990-ih, posle raspada Sovjetskog Saveza, da bi se dozvolila spoljna politika zasnovana na saradnji sa drugim zemljama u sferama humanitarne pomoći i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa.

Sukob u Ukrajini je oživeo tu debatu koja se sada fokusira na vladinu odluku da uvede sankcije Rusiji ali ne dozvoli novi izvoz švajcarske municije u Ukrajinu.

"Postoji velika nelagoda zbog toga što Švajcarska ne može da preduzme još više da pomogne Ukrajini", rekao je Puli.

ARHIVA - Zbog pandemije kovida, Švajcarska je rasporedila hiljade rezervista da pmognu opterećenim državnim bolnicama, u prvoj mobilizaciji švajcarske vojske od Drugog svetskog rata.
ARHIVA - Zbog pandemije kovida, Švajcarska je rasporedila hiljade rezervista da pmognu opterećenim državnim bolnicama, u prvoj mobilizaciji švajcarske vojske od Drugog svetskog rata.

Još jedna potencijalna mera je slanje švajcarske municije drugim zemljama, da bi se nadomestila municija koju te zemlje šalju Ukrajini, rekao je šef vojno-bezbednosne policije Puli, što je zaokret u odnosu na dosadašnju vladinu politiku, iako bi direktno slanje municije bilo previše krupan korak.

Predsednik Ignacio Kasis isključio je mogućnost slanja oružja trećim zemljama radi podrške Ukrajini, ali je takođe izjavio da neutralnost nije "dogma" i da bi neuspeh da se reaguje sankcijama "išao na ruku agresorima".

Sve veća podrška NATO-u

Švajcarska već ima određene veze sa NATO, dok je prošle godine odlučila da kupi avione F35A od kompanije "Lokhid martin", kakve već koriste ili su kupile neke članice NATO.

Švajcarska "ne može da se pridruži nijednom savezu zbog svoje neutralnosti. Ali možemo da sarađujemo, a sistemi koje kupujemo su dobra osnova za to", izjavila je ministarka odbrane Amherd za kanal SRF.

Mere koje se trenutno razmatraju bi bile značajan korak približavanja NATO-u za zemlju koja se pridružila Ujedinjenim nacijama tek 2002. godine, i koja proizvodi većinu svog oružja.

Vladimir Koklov, portparol ruske ambasade u Bernu, izjavio je da bi takve mere značile radikalnu promenu politike Švajcarske. Moskva "ne bi mogla da ignoriše" eventualno ukidanje principa neutralnosti, koje bi imalo posledice, rekao je Koklov, ali nije precizirao na kakve se posledice misli.

Švajcarska vojska se zalaže za veću saradnju sa NATO-om radi jačanja nacionalne odbrane, dok se javno mnjenje drastično promenilo posle invazije na Ukrajinu.

Više od polovine ispitanika - 56 odsto - podržava jačanje veza sa NATO, pokazala je nedavna anketa, što je značajno više od 37 procenata, koje je takav stav imalo u istraživanjima rađenim proteklih nekoliko godina.

Podrška samom ulasku u NATO je i dalje manjinsko mišljenje, ali je značajno porasla. Anketa agencije Sotomo u aprilu pokazala je da se 33 odsto Švajcaraca zalaže za ulazak u NATO.

"Jasno je da je ruska invazija na Ukrajinu promenila mnoga mišljenja. Ona je viđena kao napad na naše zapadne demokratske vrednosti", izjavio je Majkl Herman iz agencije Sotomo.

Tijeri Burkart, lider Liberalno-demokratske partije desnog centra, koja je deo vladajuće koalicije, opisuje "tektonske promene" u načinu na koji Švajcarci gledaju na neutralnost.

"Neutralnost mora da bude fleksibilna", izjavio je Burkart za Rojters.

"Pre Ukrajine, neki su mislili da se nikada više neće biti konvencionalnog rata u Evropi", rekao je, dodajući da su se neki zalagali za ukidanje vojske. "Ukrajinski konflikt pokazuje da ne možemo da budemo uljuljkani u tom uverenju".

Burkart kaže da podržava veću vojnu potrošnju i bliže odnose sa NATO, ali ne i punopravno članstvo. Međutim, Piter Keler, generalni sekretar ultra-desničarske Švajcarske narodne partije (SVP) rekao je za Rojters da tešnji odnosi sa NATO nisu kompatibilni sa neutralnošću. SVP je takođe deo vladajuće koalicije i najveća stranka u donjem domu švajcarskog parlamenta.

"Nema razloga da menjamo uspešnu spoljnopolitičku maksimu. Ona je donela mir i prosperitet našim građanima", kaže Keler.

Ministarstvo odbrane se ne slaže sa tim. Tokom posete Vašingtonu, Amherd je ocenila da okvir zakona o neutralnosti "dozvoljava bližu saradnju sa NATO i sa evropskim partnerima", preneo je dnevnik Tagesancajger.

Mekdonalds napušta Rusiju posle 30 godina

ARHIVA - Mekdonalds restoran u Sankt Peterburgu, 8. marta 2022. (Foto: Reuters/Anton Vaganov)

Više od tri decenijie pošto je posao prvi američki lanac brze hrane koji se otvorio u Sovjetskom Savezu, Mekdonalds je u ponedeljak započeo proces prodaje u Rusiji, što je još jedan simbol sve veće izolacije Rusije zbog rata u Ukrajini.

Kompanija, koja ima 850 restorana u Rusiji i zapošljava 62.000 ljudi, saopštila je da nastavak poslovanja u Rusiji "više nije održiv, niti u skladu sa vrednostima Mekdonaldsa". Mekdonalds je početkom marta objavio da privremeno zatvara restorane u Rusiji, ali da će nastaviti da plaća svoje zaposlene. Kompanija je dodala da traži ruskog kupca koji bi angažovao njene radnike, te da će oni biti plaćeni dok se ne sklopi ugovor o prodaji.

Direktor Mekdonaldsa Kris Kempšinski izjavio je da je odluka o napuštanju Rusije bila teška zbog "predanosti i lojalnosti Mekdonaldsovih radnika i stotina ruskih snabdevača".

"Neki bi rekli da je pružanje pristupa hrani i nastavak zapošljavanja desetina hiljada običnih građana sigurno ispravna odluka", naveo je Kempšinski u pismu zaposlenima. "Ali nemoguće je ignorisati humanitarnu krizu koju je izazvao rat u Ukrajini".

Iako je velika većina restorana u Rusiji zatvorena, nekoliko franšiza ostalo je otvoreno i ostvarilo ogroman profit. Tokom vikenda, dugo redovi su viđeni ispred jednog od retkih preostalih otvorenih restorana u Moskvi, na Lenjigradskoj stanici.

Dok pokušava da proda svoje restorane, Mekdonalds je rekao da će početi da uklanja zlatne lukove i druge simbole znaka kompanije. Kompanija će zadržati svoj zaštitni znak u Rusiji.

Prvi Mekdonaldsov restoran u Rusiji otvoren je u centru Moskve pre više od tri decenije, ubrzo posle pada Berlinskog zida. Bio je to snažan simbol topljenja tenzija iz hladnog rata između SAD i SSSR-a, koji se raspao 1991. Sada je odlazak kompanije simbol nove ere, kažu analitičari.

"Odlazak Mekdonaldsa predstavlja novu izolaciju Rusije, koja će morati da u samoj zemlji traži investicije i razvoj potrošačkih brendova", kaže Nil Sonders, direktor kompanije za korporativnu analitiku "Global dejta" (Global Data).

On je dodao da je Mekdonalds vlasnik većine svojih restorana u Rusiji, ali da zato što neće prodati i licencu brenda, prodajna cena verovatno neće biti blizu vrednosti kompanije pre invazije. Rusija i Ukrajina zajedno činili su oko 9 procenata Mekdonaldsovog profita pre rata, ističe Sonders.

ARHIVA - Stotine građana Sovjetskog Saveza ispred prvog Mekdonaldsovog restorana u Moskvi, 31. januara 1990. (Foto: Reuters)
ARHIVA - Stotine građana Sovjetskog Saveza ispred prvog Mekdonaldsovog restorana u Moskvi, 31. januara 1990. (Foto: Reuters)

Mekdonaldsovi restorani u Ukrajini su zatvoreni, ali je kompanija najavila da će nastaviti da plaća punu platu svojim zaposlenima.

Mekdonalds ima više od 39.000 restorana u više od stotinu zemalja. Većina je u vlasništvu franšiza - Mekdonalds je vlasnik i vodi samo 5 odsto restorana pod svojim imenom.

Rusija pristala da evakuiše ranjene ukrajinske vojnike iz Azovstala

Pripadnik ukrajinske Oblaske straže čita knjigu unutar bunkera čeličane "Azovstal" u Marijupolju (Foto: Reuters/Press-service of the State Border Guard Service of Ukraine)

Rusija je saopštila da je pristala da evakuiše ranjene ukrajinske vojnike iz bunkera ispod opkoljene čeličane "Azovstal" u Marijupolju, u medicinsku ustanovu u gradu Novoazovsku, koji kontroliše Rusija.

„Postignut je dogovor o premeštanju ranjenih“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije i dodaje:

„Otvoren je humanitarni koridor kojim se ranjeni ukrajinski vojnici odvoze u medicinsku ustanovu u Novoazovsku".

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je ukrajinskoj televiziji da „svaka informacija može da naškodi procesima koji se odvijaju":

"Pošto je proces u toku, ne možemo reći šta se trenutno dešava", dodala je Malijar.

Dok su ruske snage granatirale Marijupolju skoro dva meseca, neki civili i ukrajinski borci potražili su utočište u Azovstalu - ogromnoj fabrici iz sovjetskog perioda, koju je osnovao Josif Staljin, a koja je dizajnirana kao lavirint bunkera i tunela, kako bi izdržala napad.

Većina civila je evakuisana iz fabrike ranije ovog meseca pošto su Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta posredovali u dogovoru sa Rusijom i Ukrajinom. Međutim, ukrajinski borci su i dalje tamo, a na video snimcima i slikama objavljenim na internetu vide se neki sa ozbiljnim povredama.

Ukrajinske snage potisnule ruske iz oblasti Harkova, stigle do ruske granice

Ukrajina je saopštila u ponedeljak da su njene snage potisnule ruske trupe u oblasti Harkova u kontraofanzivi koja je omogućila Ukrajincima da dođu do ruske granice.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je snimak na kojem se vidi kako su njihove trupe na granici, a jedan vojnik je rekao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom:

"Ovde smo".

Nije bilo moguće nezavisno potvrditi ove informacije.

Nakon što su odbile rusko napredovanje na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, ukrajinske snage su povratile teritoriju u regionu i pokušale da potisnu Rusiju iz njenog startnog područja u Izjumu, dok se fokusira na istočni region Donbasa.

"Kremlj je sanjao da zauzme Kijev, Harkov i Odesu, zatim barem regione Donjecka i Luganska", napisao je u ponedeljak savetnik Zelenskog Mihail Podoljak na Tviteru.

"Sada su ruske trupe koncentrisane u regionu Luganska zbog nedostatka snaga. Nastavljamo sa lečenjem imperijalne megalomanije i činimo da se Moskva suoči sa realnošću".

Zelenski je u video obraćanju kasno u nedelju rekao da se Ukrajina priprema za nove ruske napade u Donbasu i južnoj Ukrajini.

"Okupatori i dalje ne žele da priznaju da su u ćorsokaku i da je njihova takozvana 'specijalna operacija' već bankrotirala". rekao je Zelenski.

A u ponedeljak uveče ukrajinske vlasti su saopštile da je u ruskom granatiranju u regionima Donjeck i Lugansk ubijeno 20 civila, među kojima jedno dete. Na svojoj stranici na Fejsbuku, ukrajinska vojska je saopštila da se pucalo na 25 zajednica u regionu, a da su među pogođenim lokacijama 42 stambene zgrade i jedna škola.

Rojters nije mogao da nezavisno potvrdi te vesti, a Rusija nije još reagovala na izveštaj o ubijenim civilima.

Najmanje 10 civila je poginulo u ruskom granatiranju grada Severodonjecka u istočnoj Ukrajini u ponedeljak, saopštio je guverner regiona Lugansk Serhej Gajdaj. On je ranije u ponedeljak izjavio da je zbog žestokog granatiranja došlo do izbijanja požara u stambenim zgradama.

Rusija je u ponedeljak upozorila na "dalekosežne posledice" ako se Finska i Švedska pridruže zapadnom vojnom savezu NATO-a.

Ruske novinske agencije citirale su zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova koji je rekao da će se "opšti nivo vojnih tenzija povećati" i da se bezbednost Finske i Švedske neće poboljšati.

Ukrajinski vojnici odmaraju se u tek oslobođenom selu severno od Harkova, istočna Ukrajina, 15. maja 2022.
Ukrajinski vojnici odmaraju se u tek oslobođenom selu severno od Harkova, istočna Ukrajina, 15. maja 2022.

"Oni ne bi trebalo da gaje iluzije da ćemo mi to samo podneti", rekao je Rjabkov.

Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin objavili su u nedelju u predsedničkoj palati u Helsinkiju kandidaturu za članstvo u NATO.

"Ovo je istorijski dan", rekao je Ninisto. "Nova era počinje".

Očekuje se da će Švedska takođe tražiti ulazak u Alijansu, čime će biti okončana dva veka vojnog nesvrstavanja. Vladajuća stranka Švedske u nedelju je odustala od protivljenja ulasku u NATO.

Prijave za NATO dve nordijske zemlje će se verovatno brzo odvijati, a generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg je poslednjih dana rekao da će biti dobrodošle.

"Finska i Švedska su već najbliži partneri NATO", rekao je zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana u nedelju u Berlinu, gde su se članice sastale da razgovaraju o njihovoj kontinuiranoj podršci Ukrajini protiv ruske invazije i širenja Atlantskog saveza.

Rusija je prekinula struju Finskoj u znak odmazde za njenu kandidaturu za ulazak u NATO. Finska dobija 10 odsto svoje energije iz Rusije, a prazninu sada popunjava Švedska.

Turska je prvobitno izrazila zabrinutost zbog pridruživanja Finske i Švedske bezbednosnom savezu, ali je u subotu rekla da ne zatvara vrata toj mogućnosti. Za svako proširenje NATO potrebna je jednoglasna saglasnost postojećih članica.

"Nisam toliko zabrinut", rekao je Ninisto o stavu Turske.

NATO i Sjedinjene Države saopštile su u nedelju da su uvereni da Turska neće stati na put ulasku Finske i Švedske u NATO. Turski zvaničnici u nedelju su rekli ministrima spoljnih poslova u Berlinu da žele da nordijske zemlje zaustave podršku kurdskim militantnim grupama prisutnim na njihovoj teritoriji i ukinu zabranu prodaje nekog oružja Turskoj.

Najviši diplomati iz SAD i Ukrajine sastali su se u nedelju u Berlinu da razgovaraju o ruskoj invaziji i uticaju koji je ona imala ne samo na Ukrajinu, već i na ostatak sveta.

Američki državni sekretar Antoni Blinken pružio je uveravanja ukrajinskom ministru spoljnih poslova Dmitru Kulebi u podršku koju Ukrajina ima od svojih saveznika i razgovarao o ovonedeljnim sastancima Grupe sedam industrijalizovanih nacija i ministarskih sastanaka ministara spoljnih poslova NATO.

Sindi Sejn učestvovala je u pisanju ovog izveštaa, koji sadrži i neke informacije agencija Asošiejted pres, Frans pres i Rojters.

Švedska zbog NATO šalje diplomate u Tursku, Rusija ponovo upozorava

Ruski carski dvoglavi orao ispred zastave Švedske, na Market skveru u Helsinkiju, 13. maja 2022.

Švedska će poslati diplomate u Tursku kako bi pokušali da prevaziđu primedbe Ankare na njen plan za pridruživanje NATO, rekao je ministar odbrane Peter Hultkvist, a zvanična odluka o predaji aplikacije očekuje se u ponedeljak.

Švedske vladajuće socijaldemokrate su u nedelju odustale od svog 73-godišnjeg protivljenja ulasku u NATO i nadaju se brzom pristupanju, napuštajući decenije vojnog nesvrstavanja nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

Finska je u nedelju takođe potvrdila da će podneti zahtev za pridruživanje atlantskom vojnom savezu.

Međutim, Turska je iznenadila svoje saveznike u NATO rekavši da neće pozitivno gledati na aplikaciju Finske i Švedske, a predsednik Tajip Erdogan je rekao da su "skandinavske zemlje gostionice za terorističke organizacije".

"Poslaćemo grupu diplomata da održe razgovore i dijalog sa Turskom kako bismo videli kako to može da se reši i o čemu se zapravo radi", rekao je ministar odbrane Peter Hultkvist za javni servis SVT.

Turska je rekla da želi da nordijske zemlje zaustave podršku kurdskim militantnim grupama prisutnim na njihovoj teritoriji i ukinu zabranu prodaje nekog oružja Turskoj.

NATO i Sjedinjene Države saopštile su da su uverene da Turska neće zadržati članstvo Finske i Švedske.

Svaka odluka o proširenju NATO zahteva odobrenje svih 30 članica alijanse i njihovih parlamenata, ali diplomate kažu da će Erdogan biti pod pritiskom da popusti jer bi Finska i Švedska u velikoj meri ojačale NATO u Baltičkom moru.

"Uveren sam da ćemo moći da odgovorimo na zabrinutost koju je Turska izrazila na način koji ne odlaže članstvo", rekao je u nedelju generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Švedski parlament će u ponedeljak održati debatu o zahtevu za članstvo Švedske, što je formalnost jer već postoji velika većina za prijavu. Vlada će doneti zvaničnu odluku da se prijavi kasnije u toku dana, rekao je Hultkvist.

Moskva: Greška sa dalekosežnim posledicama

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov rekao je u ponedeljak da Finska i Švedska ne bi trebalo da imaju iluzije da će Moskva jednostavno podneti njihovo pridruživanje vojnom savezu NATO, nazivajući to greškom koja bi imala dalekosežne posledice.

Prelazak sa dve istorijski neutralne sile bio bi jedna od najvećih promena u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi decenijama, što odražava veliku promenu u percepciji u nordijskom regionu otkako je Rusija poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu 24. februara.

"Situacija se, naravno, radikalno menja u svetlu onoga što se dešava", rekao je Rjabkov, a prenosi agencija Interfaks. "Činjenica da bezbednost Švedske i Finske neće biti pojačana kao rezultat ove odluke, nama je vrlo jasna".

"Oni ne bi trebalo da imaju iluzije da ćemo mi to jednostavno podneti", rekao je Rjabkov. "Opšti nivo vojnih tenzija će rasti, predvidljivost u ovoj sferi će se smanjiti. Sramota je da se zdrav razum žrtvuje nekakvoj fantomskoj odredbi o tome šta treba činiti u ovoj situaciji koja se odvija", rekao je Rjabkov.

NATO i Sjedinjene Države saopštile su u nedelju da su uverene da Turska neće zadržati članstvo dve nordijske države u zapadnom vojnom savezu.

Ukrajina: Rusi se povlače iz okoline Harkova

Ukrajinski vojnik u predgrađu Harkova, maj 2022.

KIJEV - Ukrajina je saoptšila da se ruske trupe povlače iz okoline grada Harkova koji su nedeljama unazad bombardovale. Istovremeno se nastavljaju žestoke borbe na istoku zemlje.

Ukrajinska vojska je objavila da se ruske snage povlače iz Harkova i fokusiraju se na napade u istočnoj provinciji Donjeck. Ministar odbrane Oleksi Reznikov rekao je da Ukrajina „ulazi u novu, dugoročnu fazu rata“.

U znak podrške Ukrajini, delegacija američkog Senata predvođena liderom republikanske manjine, Mičom Mekonelom, sastala se u subotu u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Sa Mekonelom su bili senatori Džon Baraso, Džon Kornin i Suzan Kolins.

Senat prethodno nije uspeo da usvoji zakon o novoj pomoći Ukrajini u vrednosti od 40 milijardi dolara, budući da je repulikanac Rend Pol blokirao glasanje i odložio ga za narednu nedelju. Mekonel je u Kijevu rekao da SAD "stoje iza Ukrajine i da će nastaviti da je podržavaju dok ne pobedi u ratu".

Nakon što nije uspeo da zauzme Kijev, ruski predsednik Vladimir Putin je preusmerio fokus na istok, na Donbas, industrijski region u kojem se Ukrajina bori sa separatistima - koje Moskva podržava od 2014. godine. Rusija je zauzela neka sela i gradove u Donbasu.

Ukrajinski predsednik tvrdi da su ukrajinske snage takođe napredovale na istoku i ponovo zauzele šest gradova ili sela. Ipak, kaže da je „situacija u Donbasu i dalje veoma teška“ i da ruske trupe „i dalje pokušavaju da izađu kao pobednici“.

Harkov, grad sa oko 1,4 miliona u kojem se uglavnom govori ruski, bio je ključni vojni cilj Rusije u periodu kada se Moskva nadala da će zauzeti velike gradove.

Regionalni guverner Oleh Sinegubov objavio je na Telegramu da u proteklom danu nije bilo granatiranja Harkova. On je dodao da je Ukrajina pokrenula kontraofanzivu kod Izjuma, grada 125 kilometara južno od Harkova, koji Rusija drži od početka aprila.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG