Američki predsednik Džo Bajden i lideri savezničkih zemalja u utorak su razgovarali o nametanju dodatnih ekonomskih posledica Rusiji i obećali više oružja - posebno ariteljerijskog - i pomoći za Ukrajinu, saopštila je Bela kuća nakon što je Moskva pokrenula veliku ofanzivu u istočnoj Ukrajini.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je novinarima da su lideri ponovili rešenost da Ukrajini pruže bezbednosnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć. Takođe je najavila da SAD pripremaju novu rundu sankcija Moskvi koje će biti uvedene narednih dana.
Tokom 90-minutnog razgovora, putem video linka, Bajden i saveznici razgovarali su o svom diplomatskom angažmanu i naporima da nastave da nameću "teške ekonomske posledice da bi osigurali da Rusija odgovara", rekla je Psaki i dodala da će se koordinisati kroz G7, Evropsku uniju i NATO.
Psaki je rekla da je planirana i dodatna vojna pomoć Ukrajini, a Bajden je u odgovoru na pitanje novinara rekao da planira da pošalje više artiljerijskog oružja.
Rusija je osvojila prvi grad na istoku Ukrajine, u okviru ofanzive čiji cilj je da zauzme regione Lugansk i Donjeck. SAD su saopštile da su ruski potezi "uvod" u veće operacije u istočnoj Ukrajini.
Bajden je putem video linka razgovarao sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, britanskim premijerom Borisom Džonsonom, italijanskim premijerom Marijom Dragijem i sa liderima Poljske, Rumunije i Japana.
U saopštenju italijanske vlade posle sastanka navodi se da su se zapadni lideri saglasili da izvrše veći pritisak na Rusiju i povećaju izolaciju Moskve.
Lideri su, kako se navodi u saopštenju, izrazili "duboku zabrinutost" zbog produženih neprijateljstava i poručili da je neophodno brzo primirje.
"Postojao je široki konsenzus o potrebi da se pojača pritisak na Kremlj, između ostalog i uvođenjem dodatnih sankcija, i da se poveća izolacija Moskve", saopšteno je u Rimu, uz napomenu da je ponovljena rešenost da se diversifiikuju zalihe energije da bi se smanjila zavisnost od Rusije.
Nemački kancelar je posle razgovora najavio da će Berlin nastaviti da podržava Ukrajinu vojno i finansijski, ali da je u suštini iscrpila svoje zalihe oružja koje može da isporuči i da umesto toga sarađuje sa prozvođačima oružja.
Šolc je rekao da bi proizvođači oružja, između ostalog, mogli da brzo isporuče Ukrajini protivtenkovsko i protivvazdušno naoružanje, a da će Nemačka to finansirati.
Takođe je naglasio da su se saveznici saglasili da Rusija ne sme da pobedi i da nametnuti mir, na način na koji to zamišlja ruski predsednk Vladimir Putin, nije prihvatljiv.
U Parizu, zvaničnik francuskog predsedništva rekao je da su SAD, Francuska i drugi saveznici razgovarali o načinima da se Ukrajini pruže bezbednosne garancije tokom i posle rata sa Rusijom.
"Naša zemlja je spremna da pruži bezbednosne garancije. To bi bile vojne zalihe kako bi mogla da se suoči sa novim napadom, ili moguće, garancije da ćemo se uključiti ako Ukrajina bude napadnuta na način koji bi omogućio da procenimo kako da joj pomognemo", rekao je neimenovani francuski zvaničnik.
U Londonu, britanska vlada saopštila je da britanski premijer naglasio da je ključno poslati dodatnu vojnu podršku Ukrajini, i da je razgovarano o potrebi da se poveća pritisak na Rusiju, dodatnim sankcijama protiv "Putinove ratne mašine" i većom diplomatskom izolacijom.
Džonson je u parlamentu poručio: "Ovo će postati artiljerijski konflikt, potrebno im je više artiljerije, to ćemo im dati uz druge vidove podrške".
Kanadski premijer takođe je najavio da će Ukrajini poslati tešku artiljeriju.
