Glavni grad Francuske je možda hiljadama kilometara od ratišta u istočnoj Ukrajini, ali ono što se dešava na francuskim biračkim mestima ovog meseca moglo bi da ima posledice i po situaciju u Ukrajini.
Predsednička kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen ima bliske veze sa Rusijom i želi da oslabi Evropsku uniju i NATO, što bi moglo da potkopa napore Zapada da zaustavi ruski rat Ukrajini. Le Penova pokušava da svrgne centrističkog predsednika Emanuela Makrona, koji ima malu prednost u anketama uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj 24. aprila.
Evo nekih od načina na koje bi francuski izbori mogli uticati na rat u Ukrajini:
Naoružavanje Ukrajine
Makronova vlada je poslednjih nedelja poslala Ukrajini oružje u vrednosti od 100 miliona evra i rekla je u sredu da će poslati još kao deo napora Zapadne vojne pomoći. Francuska je glavni izvor vojne podrške Ukrajini od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim od Ukrajine i podržala separatističke borce u istočnoj Ukrajini.
Le Penova je u sredu izrazila rezerve u pogledu snabdevanja Ukrajini dodatnim oružjem. Rekla je da bi, ako bude izabrana za predsednicu, nastavila da pruža odbrambenu i obaveštajnu pomoć, ali bi bila "razborita" u slanju oružja jer misli da bi pošiljke mogle da uvuku druge zemlje u rat sa Rusijom.
Ublažavanje kazni
Kampanja Le Penove uspešno je iskoristila frustraciju francuskih glasova zbog rastuće inflacije, koja se pogoršala kao posledica odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu i zapadnih sankcija koje su usledile protiv Rusije, glavnog snabdevača gasom i trgovinskog partnera za Francusku i Evropu.
Evropska unija je neobično jedinstvena u dogovoru o pet rundi sve strožih sankcija Rusiji. Ako bi postala predsednica Francuske, Le Pen bi mogla da pokuša da osujeti ili ograniči dodatne sankcije EU, jer dalja akcija zahteva jednoglasnu podršku 27 zemalja članica bloka.
Francuska je ekonomija broj dva u EU posle Nemačke i ključna za donošenje odluka u EU. Francuska takođe sada predsedava EU po principu rotacije, dajući sledećem francuskom lideru značajan uticaj.
Le Pen se izrazito protivi sankcijama na ruski gas i naftu. Ona je takođe ranije govorila da će raditi na ukidanju sankcija koje su Rusiji uvedene zbog aneksije Krima, pa čak i da će priznati Krim kao deo Rusije.
Udvaranje Putinu
Ranije u svom prvom mandatu, Makron je pokušavao da dopre do Putina, pozvavši ga u Versaj i predsedničko odmaralište na Mediteranu, u nadi da će rusku politiku ponovo uskladiti sa Zapadom.
Francuski predsednik je svojevremeno takođe nastojao da oživi mirovne pregovore između Moskve i Kijeva o dugotrajnom sukobu u istočnoj Ukrajini između vlade i separatista koje podržava Rusija. Makron je posetio Putina u Kremlju nedeljama pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara i nastavio je da razgovara sa ruskim liderom tokom rata. Istovremeno, Makron je podržao više rundi sankcija EU.
Stranka Le Penove ima duboke veze sa Rusijom. Le Pen se sastala sa Putinom kao francuska predsednička kandidatkinja 2017. godine, a hvalila ga je i ranije. Srdačno je dočekana na događajima ruske ambasade u Parizu, a njena krajnja desničarska stranka je takođe dobila kredit od devet miliona evra od rusko-češke banke, nakon što je saopštila da su francuske banke odbile da pozajme novac stranci.
Le Penova kaže da je rat u Ukrajini delimično promenio njeno mišljenje o Putinu, ali je u sredu rekla da bi Zapad trebalo da pokuša da obnovi odnose sa Rusijom kada se sukob završi. Ona predlaže "strateško približavanje" između NATO i Rusije kako bi se sprečilo da se Moskva previše udruži sa Kinom.
Slabljenje NATO-a i EU
Dok je Makron nepokolebljivi branilac EU i nedavno je pojačao učešće Francuske u operacijama NATO u istočnoj Evropi, Le Pen kaže da Francuska treba da se drži distancirano od međunarodnih saveza i da krene svojim putem.
Ona se zalaže za povlačenje Francuske iz vojne komande NATO, što bi izvuklo francusko vojno osoblje iz tela koje planira operacije i dovelo do toga da zemlja izgubi uticaj unutar zapadnog vojnog saveza.
Francuska se povukla iz komandne strukture NATO-a 1966. godine, kada je francuski predsednik Šarl de Gol želeo da udalji svoju zemlju od organizacije u kojoj dominiraju SAD, a reintegrisala se pod konzervativnim predsednikom Nikolom Sarkozijem 2009. godine.
Da je do nje, Le Penova bi smanjila francusku potrošnju na EU i pokušala da umanji uticaj EU tako što bi se otcepila iz bloka iznutra, a da pritom više ne priznaje da evropski zakon ima primat nad nacionalnim pravom.
