Velika Britanija i Sjedinjene Države, dve zemlje-arhitekte savremene globalizacije, od nedavno su počele da se distanciraju od međunarodnog poretka u koji su uložile ogroman ljudski i materijalni kapital, tvrdi Čarls Kapčan, profesor Univerziteta Džordžtaun i ekspert uticajnog Saveta za spoljnopolitičke odnose u Vašingtonu, inače specijalni savetnik za Evropu bivšeg predsednika Obame.
Naš sagovornik tvrdi da bi Bregzit i politika “Amerika prvo” predsednika Donalda Trampa, mogli opasno da poljuljaju političku stabilnost i ekonomski prosperitet Zapada, započet još u drugoj polovini 19. veka, kao posledica globalne ekonomske, političke, kulturne i vojne moći, prvo britanske imperije, a potom Sjedinjenih Američkih Država.
Drugim rečima doba paks Britanike i paks Amerikane (na latinskom doba britanskog i američkog mira), moglo bi da bude na izmaku, tvrdi Kapčan.
“Britanci su prvi uveli koncept građanskih prava, međunarodnog poretka i pojam slobodne trgovine. Amerika je posle pobede u Drugom svetskom ratu nastavila tamo gde je Britanija stala, doduše sa važnom izmenom - ukidanjem kolonijalizma. I posle svega dve zemlje najodgovornije za izgradnju modernog svetskog poretka, nestaju u akciji.”
Predsednik Donald Tramp je na samom početku svog predsedničkog mandata dao do znanja da nije privržen poretku zasnovanom bilo na regionalnim ili globalnim dogovorima, dodaje Kapčan.
“On (Predsednik Tramp) nije naklonjen multilateralnim aranžmanima, bilo da je to Pariski klimatski sporazum, Transpacifički trgovinski sporazum ili nuklearni dogovor sa Iranom. Čak je zapretio da će povući Ameriku iz Svetske trgovinske organizacije, dok zavodi tarife na uvoznu robu u SAD. To da Vašington nastoji da sruši arhitekturu poretka koji je Amerika stvarala, zaista je neočekivan razvoj događaja.”
Kako nastavlja američki analitičar, Tramp želi svet u kojem je “Amerika prva”, “Nemačka prva”, “Kina prva”, “Japan prvi”– svako da radi samo za sebe. "I to je dramatičan pomak od politike koja traje od Perl Harbura do predsednika Obame, gde Amerika svoje interese udružuje sa interesima drugih sličnih država, a ne protiv njih.”
Kapčan oštro osuđuje i Bregzit, za koji kaže da ne predstavlja puki “razvod” Britanije od Evropske unije, već odlazak jedne od ključnih zemalja evropskog bloka. Britanski vojni budžet je najveći u Evropi, britanska diplomatija, njen uticaj i povezanost u svetu smatraju se među najuspešnijim u svetu.
Drugim rečima, odsustvo Britanije ozbiljno slabi geostratešku moć Evrope.
Pojava populističke vlade na čelu Italije, treće po veličini ekonomije evrozone, još jedna je “Ahilova peta” Evrope, ističe Kapčan.
“Izborni rezultat u Italiji vidim kao prekretnicu. Tako velika osnivačka zemlja Unije da održi izbore na kojima je poražen politički centar, nije uopšte zanemarljiva činjenica. U većini drugih zemalja, kao što su Francuska, Nemačka, Švedska, centar se održava, ali na svakim sledećim izborima se i dalje osipa.”
Po Kapčanu, posebnu nevolju po Evropu stvara oslabljena pozicija nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je najavila svoje političko povlačenje posle neuspeha na nedavnim regionalnim izborima.
Francuski predsednik Emanuel Makron, je jedini evropski lider spreman da preduzme mere za opstanak Evropske unije, ali za to mu je neophodna pomoć Angele Merkel.
“Makronu je potreban spreman partner za spasavanje evrozone, rešavanje problema imigracije, jačanje evropskih snaga odbrane. Merkel koja se slaže sa njim, trenutno ne može da mu pomogne, ne samo zbog njenih oslabljenih pozicija, već i neslaganja nemačkih birača sa Makronovim ambicioznim planom za koji veruju da bi preterano finansijski obavezao Nemačku.”
Ukoliko nemačko-francuska koalicija uspe da povrati snagu, uspeće i Evropska unija, smatra Kapčan. U suprotnom, dodaje on, nije isključeno da naredni francuski predsednik bude Marin Le Pen.