Linkovi

Rat u Ukrajini

Kongres ukinuo trgovinske povlastice Rusiji i zabranio uvoz ruske nafte

ARHIVA - Zgrada američkog Kongresa (Foto: AP/Patrick Semansky)

Američki Kongres u četvrtak je usvojio zakonske predloge o ukidanju povlašćenog trgovinskog statusa Rusije i njenog saveznika Belorusije, i o zabrani uvoza ruske nafte, zbog invazije na Ukrajinu.

Svih 100 članova Senata glasalo je za ukidanje takozvanog Stalnog normalnog trgovinskog statusa Rusije (PNTR), a zatim i za embargo na rusku naftu.

Predlozi su zatim prosleđeni Predstavničkom domu gde su brzo usvojeni - trgovinska mera sa 420 glasova ZA i 3 protiv, a energetska sa 413 glasova ZA i 9 protiv. Očekuje se da predsednik Džo Bajden potpiše oba zakonska predloga.

Predlog o ukidanju trgovinskih povlastica omogućava Bajdenovoj administraciji da podigne tarife na uvoze iz Rusije i Belorusije. Drugom merom, Bajdenova prethodna uredba o zabrani uvoza ruske nafte, gasa i uglja postaje zakon.

Donji dom američkog Kongresa je oba zakonska predloga usvojio ranije, ali je morao ponovo da ih razmotri zbog promena u senatskim verzijama.

Demokrate u Senatu prvobitno nisu bile stavile zakonski predlog o zabrani uvoza ruske nafte na dnevni red, zbog čega su republikanci odbijali da podrže ukidanje povlašćenog trgovinskog statusa Rusije bez garancija o usvajanju naftnog embarga.

Prema zakonu, Kongres mora da odobri promene u trgovinskom statusu Rusije i Belorusije.

Pojedini senatori takođe nisu bili saglasni u pogledu teksta odredbe zakonskog predloga kojom se produžava Magnitski zakon, koji predviđa uvođenje sankcija zbog kršenja ljudskih prava.

Senatori su kasno u sredu objavili kompromis koji je previđao da se prvo razmatra mera o trgovini, a zatim o energetici.

Ostale vesti dana

SAD šalju novu vojnu pomoć Ukrajini, ukljućujući i dronove

ARHIVA - Ukrajinski vojnici ispaljuju hovicer na frontu u regionu Harkova (Foto: REUTERS/Sofiia Gatilova) Image

Sjedinjene Države će Ukrajini poslati novu vojnu pomoć vrednu 775 miliona dolara, u kojoj je između ostalog biti i 15 dronova za praćenje " Scan Eagle", prenose agencije Asošijeted pres i Rojters pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

Neimenovani visoki zvaničnik Pentagona rekao je da će u paketu biti i 16 sistema Hovicer, dodatna municija, 40 vozila otpornih na mine (MaxxPro MRAP) i oko hiljadu protivtenkovskih raketa džavelin koje je ukrajinska vojska efikasno koristila da spreči napredovanje ruskih snaga i vrati teritoriju koju je Moskva osvojila, prenosi Rojters.

Tokom gotovo šest meseci ruskog rata u Ukrajini, SAD već su poslale Kijevu oružane sisteme, municiju i drugu opremu u iznosu od 9 milijardi dolara. To će biti 19. put da Pentagon šalje Ukrajini opremu iz zaliha Sekretarijata za odbranu od avgusta 2021. godine.

U međuvremenu, eksplozije su tokom noći odjeknule blizu vojnih bazi u ukrajinskim područjima koja su okupirali Rusi, kao i u samoj Rusiji, prenosi agencija Rojters.

Na Krimu - koji je Moskva anektirala 2014. godine - eksplozije su odjeknule blizu vazduhoplovne baze u Belbeku, na jugozapadnoj obali blizu Sevastopolja, sedišta ruske Crnomorske flote.

Na drugom kraju poluostrva, nebo u Kerču blizu jednog od velikih mostova do Rusije, obasjano je, kako Moskva tvrdi, vatrom iz ruske protivvazdušne odbrane.

U Rusiji, dva sela su evakuisana nakon eksplozija u skladištu municije u pokrajini Belgorod, blizu ukrajinske granice ali više od 100 kilometara od teritorije koju kontrolišu ukrajinske snage.

Ruski zvaničnici saopštili su da nije bilo povređenih u najnovijim eksplozijama na Krimu i u Belgorodu. Naveli su da su oborili dronove u Belbeku i Kerču i potvrdili da su naložili evakuaciju dva sela u Belgorodu.

U prošlonedeljnim ekplozijama u vazduhoplovnoj bazi na Krimu je prema procenama zapadnih zvaničnika uništena polovina vazdušnih snaga ruske Crnomorske flote.

Kijev nije zvanično komentarisao incidente na Krimu ili u Rusiji, ali je sugerisao da je odgovoran za te napade, upotrebom dugometnog oružja ili sabotažom.

Ukrajina je takođe upozorila da Rusija planira "veliku provokaciju" u nuklearnoj elektrani Zaporožje da bi opravdala njeno skidanje sa ukrajinske elektromreže i povezivanje sa ruskom. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Ukrajinu da granatira kompleks Zaporožja i da postoji rizik od nuklearne katastrofe.

Elektranu kontrolišu ruske snage na jednoj obali rezervoara, dok ukrajinski vojnici kontrolišu drugu obalu.

Moskva je odbacila međunarodne pozive da demilitarizuje Zaporožje, a Putin je u telefonskom razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u petak optužio Kijev da granatira nukearnu elektranu i upozorio na "opasnost od katastrofe koja bi mogla da dovede da radijacije na velikom prostranstvu", navodi se u saopštenju Kremlja posle razgovora.

Kijev to demantuje i optužuje Rusiju da Zaporožje koristi kao štit za snage koje napadaju gradove pod ukrajinskom kontrolom. Rojters nije mogao da iz nezavisnih izvora potvrdi vojnu situaciju u elektrani.

Iz Makronovog kabineta je saopšteno da je Putin pristao na misiju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Zaporožju. Portparol IAEA naveo je da se aktivno konsultuje sa svim stranama o slanju misije "što je pre moguće".

Sekretarka za energetiku za Glas Amerike: Ne sme biti vojnih aktivnosti oko nuklearne elektrane

VOA Interview: US Energy Secretary Jennifer Granholm
please wait

No media source currently available

0:00 0:14:54 0:00

Pre skoro godinu dana, američka sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm predvodila je američku delegaciju u poseti Kijevu povodom proslave 30-godišnjice nezavisnosti Ukrajine. Skoro šest meseci nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, novinarka ukrajinskog servisa Glasa Amerike Julija Jarmolenko razgovarala je sa Grenholom o tome kako je ruski rat u Ukrajini uticao na evropsku energetsku bezbednost, šta SAD mogu da učine da pomognu da se stabilizuje situacija u nuklearnoj elektrani Zaporožje i kakva je budućnost američko-ukrajinske saradnje u sektoru energetike.

Glas Amerike: Hvala vam što ste izdvojili vreme za ovaj intervju. Da krenemo od situacije u nuklearnoj elektrani Zaporožje. Kao što znate, ruski vojnici su preuzeli kontrolu nad ovom elektranom, najvećom nuklearnom elektranom u Evropi, u prvim danima rata. Posle nedavnih izveštaja o granatiranju, Ukrajina poziva da se uspostavi demilitarizovana zona oko nuklearke, i traži nove sankcije protiv Rusije zbog "nuklearne ucene", kako je to rekao predsednik Zelenski. Koliko ste zabrinuti zbog ove situacije i šta SAD mogu da urade da pomognu da se ona stabilizuje?

Grenholm: Prvo, slažemo se sa demilitarizacijom. Ne bi smelo da bude nikakvih vojnih aktivnosti oko bilo koje nuklearne elektrane, ikada. To je izuzetno opasno. Pažljivo pratimo situaciju. Postoje senzori u regionu koje naši naučnici prate. Snažno osuđujemo to što radi Rusija. Želimo da vrate Ukrajincima kontrolu nad nuklearnom elektranom. Veoma smo zahvalni radnicima u elektrani, koji su nastavili da obavljaju svoj posao i trude se da se pridržavaju pravila o bezbednosti. Ali želimo da Međunarodna agencija za atomsku energiju ima pristup, kako bi njeni stručnjaci pomogli u održavanju bezbednosti, posmatrali i vodili računa da se poštuju bezbednosni protokoli. To se još nije dogodilo. Zato pozivamo Rusiju da vrati kontrolu Ukrajincima. I sve vojne aktivnosti oko elektrane moraju da se obustave.

Glas Amerike: Pomenuli ste posmatračku misiju. Kako bi izgledala uspešna misija i da li imate poverenja u njenu nezavisnost?

Grenholm: Imam poverenja u informacije koje dobijamo preko posmatrača da u ovom trenutku nema povećanja radijacije. Međutim, nas naravno brine da ako se nastave vojne aktivnosti oko elektrane, ako dođe do povećanja radijacije... to je ogroman problem. I Rusija to zna - oni su dugo u poslu nuklearnih elektrana - Rusija zna da je to što rade neodgovorno i nepromišljeno. Zato bi uspeh bio da se nuklearka vrati ukrajinskim vlastima, da neprekidno pratimo situaciju i da ne vidimo povišene znake radiološke kontaminacije.

Glas Amerike: Da li postoje bilo kakva sredstava koje međunarodna zajednica može da primeni da bi navela ruske vojnike da napuste elektranu? A ako nuklearna elektrana ostane pod ruskom kontrolom, da li iko može da bude siguran da Evropa neće videti još jednu nuklearnu katastrofu? ​

Grenholm: Jasno je da niko ne želi da se to dogodi. Posledice bi nanele štetu i samoj Rusiji. Zato moraju da razumeju koliko je ozbiljna ova situacija. Sjedinjene Države, očigledno, snažno stoje uz Ukrajinu i nastavićemo da je podržavamo i šaljemo pomoć. Podržavamo demilitarizaciju. Naravno, predsednik Bajden je rekao da neće slati američke vojnike na teren, ali pomoću naših saveznika, i uz naše sopstsvene resurse, nastavićemo da podržavamo Ukrajinu.

Glas Amerike: I pre početka rata, stručnjaci su upozoravali da Rusija koristi energiju kao oružje...

Grenholm: Da.

Glas Amerike: i pozivali su evropske lidere da diverzifikuju izvore energije kako bi smanjili svoju zavisnost od ruskih energenata. Sada se Evropa sprema za tešku zimu. Da li mislite da će evropske zemlje moći da uvezu dovoljno gasa iz drugih izvora, uključujući Sjedinjene Države, da bi nadoknadile taj manjak? ​

Grenholm: Pre svega, mislim da svi moraju da imaju višeslojnu strategiju ... diverzifikacija izvora goriva je jedan od delova. Tako da bi trebalo da diverzifikuju svoje izvore goriva, ali takođe i da se preusmere na čistu energiju, kako bi smanjili otpuštanje ugljen dioksida, koristili čistu energiju, a takođe i smanjili upotrebu energije. I oni rade na sprovođenju svih tih strategija. SAD i predsednik Bajden su obećali da će slati više tečnog prirodnog gasa. Zajedno sa Evropljanima, radimo na razvoju brojnih tehnologija kako bi se smanjila njihova upotreba energije i proizvodila čista energija. Ali iskreno, ova ruska invazija je dobar primer zašto zemlje treba da se udalje od nestabilnosti goriva koje potiče iz zemalja koje ne dele njihove interese. I da se udalje od nestabilnosti fosilnih goriva. Ako želimo da budemo energetski bezbedni i energetski nezavisni, moramo da proizvodimo sopstvenu energiju. Moj kolega u Irskoj, ministar energetike u toj zemlji, rekao je da niko nikada nije mogao da iskoristi pristup suncu kao oružje. Niko nikada nije koristio vetar kao vojni adut. Možda će prelazak na čistu energiju biti najveći mirovni plan u istoriji sveta.

ARHIVA: Postrojenje u okviru gasovoda Severni tok 1 i prenosna stanica u gasoovodu OPAL u Nemačkoj.
ARHIVA: Postrojenje u okviru gasovoda Severni tok 1 i prenosna stanica u gasoovodu OPAL u Nemačkoj.

Glas Amerike: Dakle, u kratkom roku se povećava proizvodnja, a dugoročno - prelazi na obnovljive izvore energije?

Grenholm: Da, da. Nažalost, to se pokazalo pošto vidite kako cene goriva neverovatno skaču u Evropi. Očiglednoj, invazija je dovela do zaustavljanja protoka miliona barela ruske nafte, uz prirodni gas. Zato su cene širom sveta porasle. Sada naš predsednik i drugi poziovaju na povećanu proizvodnju u ovom trenutku, kako bi ljudi mogli da kupuju benzin po nižim cenama. Ovog predsednika definitivno veoma brine kako sve utiče na obične ljude, inflacija i tako dalje. Ali na kraju, moraćemo da se okrenemo čistoj energiji. I to je deo zakona koji je predsednik Bajden potpisao u sredu, za Sjedinjene Države, to je najveće do sada izdvajanje za borbu protiv klimatskih promena od strane bilo koje zemlje sveta. To je ubedljivo najveći zakon koji smo ikada usvojili u Sjedinjenim Državama za borbu protiv klimatskih promena, i to je važno za našu energetsku bezbednost. A znam da evropski saveznici pokušavaju da učine isto.

Glas Amerike: Da li će ovo biti teška zima za Evropu?

Grenholm: Mislim da hoće.

Glas Amerike: Koliko ste uvereni da evropske zemlje neće podleći pod energetskim pritiskom Rusije i da neće ublažiti sankcije Rusiji baš sada kada počinje da se vidi njihov efekat?

Grenholm: Mislim da su naši saveznici, NATO saveznici, Evropljani, tako snažni i jedinstveni u sagledavanju posledica ruske agresije i po njih same, da se neće vratiti nazad, da ćemo morati da se polako oslobodimo zavisnosti od ruskog goriva, ili goriva generalno koje potiče iz zemalja koje ne dele naše vrednosti. Zato mislim da smo jedinstveni. Biće teško, nema sumnje da će ovo biti jedna skupa zima. Znam da evropski lideri razmatraju kako da ublaže probleme običnih ljudi zbog ovog rasta cena. Ali znam da su u krajnjoj liniji rešeni da se odmaknu od ruskog goriva i krenu ka čistoj energiji.

"Ako želimo da budemo energetski bezbedni i nezavisni, moramo da proizvodimo sopstvenu energiju", kaže sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm u razgovoru sa Julijom Jarmolenko, novinarkom ukrajinskog servisa Glasa Amerike.
"Ako želimo da budemo energetski bezbedni i nezavisni, moramo da proizvodimo sopstvenu energiju", kaže sekretarka za energetiku Dženifer Grenholm u razgovoru sa Julijom Jarmolenko, novinarkom ukrajinskog servisa Glasa Amerike.

Glas Amerike: Znači, nema nazad...

Grenholm: Nema nazad.

Glas Amerike: i nećemo videti da Severni tok 2 nastavlja sa radom?

Grenholm: Svi lideri sa kojima sam razgovarala, moje kolege iz Evropske unije, svi su rešeni da ne ponove greške iz prošlosti.

Glas Amerike: Naravno, Ukrajina nastoji da obezbedi uvoz prirodnog gasa kako bi građani imali grejanje ove zime, a jedna od ideja koje su ukrajinski lideri predložili Vašingtonu je takozvani "najam i zajam" gasa. Oni kažu da traže od Sjedinjenih Država da obezbede isporuke tečnog prirodnog gasa kroz Evropu, koji će Ukrajina platiti kasnije. Imate li neki komentar što se tiče te ideje? I da li ima drugih načina da SAD i saveznici pomognu Ukrajini da obezbedi potrebne zalihe ove zime?

Grenholm: Da, ovo je vrlo značajno pitanje o tome kako da povećamo zalihe koje će pomoći da se ublaži pritisak. U ovom trenutku, u smislu terminala koje imamo, svaki molekul prirodnog gasa koji možemo pretvaramo u tečni oblik, na tome se radi u punom kapacitetu. Sa stanovišta infrastrukture, potrebnoj e vreme da se dodaju novi terminali. Znam da i Norveška obećava veće količinče prirodnog gasa, i razgovara se sa drugim zemljama kako bi se povećale zalihe. Znam da Ukrajina želi diverzifikaciju izvora energenata, smanjenje otpuštanja ugljen dioksida i upotrebu čiste energije. Naravno, njoj je značajno teže sada pošto se nalazi u sred krize, zbog čega mislim da sve ideje treba da se nađu na stolu. Nemam odgovor za vas o pozajmici gasa, ali znam da je ova administracija spremna da učini sve što je potrebno da ublaži ukrajinske patnje.

VOA: Pre godinu dana, predvodili ste američku delegaciju u Ukrajini na proslavi 30 godina nezavisnosti. 24. avgusta će se navršiti šest meseci od kada je Rusija pokrenula kompletnu invaziju. Šest meseci kasnije, šta je za vas glavna pouka i zaljučak o zapadnom odgovoru na rat? Da li mislite da svetski lideri treba da nauče izvesne pouke?

Grenholm: Pre svega, još sam pod velikim utiskom toga koliko je lepa Ukrajina. Na proslavi, bila je organizovana parada na kojoj je između ostalog jedna devojčica išla ulicama Kijeva i zastajala kod svakog istorijskog mesta. Bilo je prelepo, svi u publici su bili na ivici suza. Nisam Ukrajinka ali sam osetila ponos zbog Ukrajine i njenog snažno osećanja nezavisnosti. Nisam mogla da sanjam da će se šest meseci događati ovaj užas. I da, ima pouka. Mislim da je jedna od najvećih lekcija za svet da je sada jasno šta su namere Rusije. Ali je takođe jasno da NATO i naši saveznici moraju da ostanu snažni u odbrani zemalja koje žele da zaštite svoju slobodu. Brine me što Rusija vidi ovo kao rascep u svetu, da postoji rascep između zemalja zbog toga što su uradili. To je bilo njihovo delo. Niko nije želeo taj sukob i rascep. Ali to su stvorili. Na sreću, ima mnogo više zemalja koje stoje uz Ukrajinu i koje snažno veruju da moramo da budemo složni kada se napadne suverenitet naših saveznika. To je jedna stvar. A drugo, mislim da je to izuzetno važno, pošto sam ja sekretarka za energetiku, pouka je i koliko brzo moramo da radimo na osiguranju energetske bezbednosti putem čiste energije. ​

Glas Amerike: Da li želite još nešto da poručite ukrajinskom narodu? Neki će imati veoma tešku zimu, već prolaze kroz brojne teškoće. Da li postoji nešto što želite da im poručite kao sekretarka za energetiku Sjedinjenih Država?

Grenholm: Želim da znaju da SAD snažno podržavaju Ukrajinu i da ćemo nastaviti da je podržavamo - bilo kroz energetiku - na primer, radimo na sinhronizaciji sa evropskom energetskom mrežom, i nastavićemo da radimo na tome, zatim kroz praćenje sitaucije u Zaporožnju i preduzimanja svih mogućih koraka da se postaramo da nuklearna elektrana i područje oko nje budu bezbedni, kroz staranje da Ukrajina zna da će imati dovoljno resursa za svoju odbranu u budućnosti. I to je prijateljstvo koje će trajati, mi nikada nećemo okrenuti leđa Ukrajini.

Ukrajinski ministar odbrane za Glas Amerike: Verujem u obnovu granica iz 1991.

Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov na konferenciji za novinare u Kopenhagenu, u Danskoj (Foto: Ritzau Scanpix/Martin Sylvest via Reuters)

Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov rekao je da su potpuna pobeda i obnova ukrajinskih granica iz 1991. godine ciljevi njegove zemlje u sukobu sa Rusijom. Reznikov je u intervjuu za ukrajinski servis Glasa Amerike govorio o razvoju događaja u zemlji od ruske invazije 24. februara.

Glas Amerike: Šta je cilj Ukrajine u ratu sa Rusijom?

Reznikov: Ukrajinski plan je okončanje oslobađanja teritorija koje je okupirala Ruska Federacija i povratak međunarodno priznatim granicama iz 1991. godine. Ne 2014., 2015., ne 24. februara 2022. godine. Konačni cilj je pobeda Ukrajine i njena obnova u okvirima granica iz 1991. To je glavni plan.

Moguće je "hlađenje" vojne situacije. Ne vidim mogućnost "zamrzavanja" - kako ljudi zovu konflikt - zato što ovde nije reč o konfliktu. Ovo je rat. Ovo je otvoren rat dve redovne vojske, i jedna vojska je izvršila invaziju na teritoriju svog suseda bez legitimnog razloga ili prava da to uradi. Zbog toga je ovo rat za opstanak. Branićemo se da preživimo.

Glas Amerike: Prema vašoj proceni, koliko su borbenih trupa ruske snage rasporedile blizu ukrajinskih granica ili na okupiranim teritorijama?

Reznikov: Možda grešim, ali prema najnovijim vojnim izveštajima, ima oko 115 takozvanih bataljonskih taktičkih grupa, od kojih su 105 aktivno angažovane, a 10 se rotira. Ukupno ima do 135.000 ljudi.

Glas Amerike: Koju novu vojnu opremu očekujete od Sjedinjenih Država i drugih zapadnih zemalja?

Reznikov: Svakako očekujemo podršku i pomoć naših partnera. Nadamo se da će biti doneta politička odluka da nam se daju ATACMS (Vojni taktički raketni sistemi) koji bi nam omogućili da gađamo ciljeve na udaljenosti od 300 kilometara. To bi nam takođe omogućilo da spasimo živote više naših vojnika - muškaraca i žena - i da nanesemo veoma uspešnu štetu. Nadamo se da ćemo konačno dobiti zapadne avione što bi nam omogućilo da dominiramo nebom zbog njihovih boljih radara, dometa, pokretnosti i brzine. I naravno, slanje tenkova bi nam dalo prednost. Moderni svet danas može lako da nam pruži tehnologiju da osigura našu pobedu i nadoknadi neravnotežu u snagama (između Rusije i Ukrajine).

Glas Amerike: Da li ste zadovoljni najnovijim paketom američke vojne pomoći Ukrajini od milijardu dolara?

Reznikov: Veoma sam zadovoljan, zato što sadrži municiju za artiljerijske sisteme koje smo dobili ranije. Takođe sadrži značajan broj raketa za HIMARS (visokopokretne artiljerijske raketne sisteme). Takođe, rakete koje omogućavaju našoj vojsci da uništi i onesposobi ruske radare. Pomaže nam da oslabimo njihov sistem protivvazdušne odbrane i da delujemo odlučnije. Zbog toga smo veoma zadovoljni paketom vojne pomoći. To je ogromna pomoć. Ponoviću da se nadam da će uskoro biti doneta politička odluka o raketama ATACMS. HIMARS-i su značajno promenili našu strategiju na ratištu, zbog čega će ATACMS biti od velike koristi Ukrajini i civilizovanom svetu.

Glas Amerike: Da li je Ukrajina izgubila bilo koji od sistema HIMARS koje su SAD poslale?

Reznikov: Mogu sa apsolutnom odgovornošću da potvrdim da nije izgubljen ni jedan. Kada u ruskim masovnim medijima ili na društvenim mrežama čitate o "vojniku Ivanovu sa kalašnjikovim kako ulazi u kamion gde je uništio 12 HIMARS-a" - možete samo da se smejete i kažete: "To je jednostavno njihova propaganda". To je potpuna besmislica.

Glas Amerike: Da li imate bilo kakve sporazume sa SAD da ne gađate ruske vojne objekte na Krimu oružanim sistemima koji su vam poslati?

Reznikov: Imamo sporazum sa Sjedinjenim Državama da ne koristimo oružje koje su nam dali partneri, među kojima i SAD, za napade na teritoriju Ruske Federacije. Međutim, ako govorimo o oslobađanju privremeno okupiranih ukrajinskih teritorija, gde se nalaze naši neprijatelji, onda te restrikcije ne postoje

Glas Amerike: Koje je mere Ukrajina preduzela da prati i kontroliše upotrebu američkih oružanih sistema?

Reznikov: Postoji nekoliko nivoa tih mera zato što je za mene veoma važno da zadržimo i povećamo poverenje. Ključno je održati tu podršku. I u mom prvom apelu gospodinu Lojdu Ostinu (američkom sekretaru za odbranu) i drugim ministrima na konferenciji u Ramštajnu (26. aprila) direktno sam poručio: "Pomognite nam da napravimo sistem maksimalne transparentne kontrole oružja kako bi vi imali otvoren pristup tim informacijama. Dajemo vam puni pristup tim informacijama. Pošaljite svoje izaslanike i kontrolore, čak i ako želite da idu na prve linije fronta. Slobodno kontrolišite u skladu sa vašim sistemima".

I neke zemlje su odmah poslale svoje izaslanike u skladu sa njihovim bezbednosnim propisima. Ponovo ću naglasiti da smo u potpunosti zainteresovani za transparentnost tih pitanja. Ako neki ljudi govore da postoji krijumčarenje, to je sve propagandni narativ čiji cilj je da se oslabi ta podrška i smanji nivo poverenja.

Glas Amerike: Šta je vaša poruka svetu uoči Dana nezavisnosti Ukrajine 24. avgusta?

Reznikov: Želim da sve pozovem da veruju u Ukrajinu. Nastavljamo da plaćamo cenu za našu nezavisnost. Možda smo osvojili nezavisnost malo lakše od drugih zemalja, jer nismo mnogo platili krvlju. Međutim, sada plaćamo mnogo. Želim da dodam da je Dan nezavisnosti Ukrajine danas istovremeno Dan nezavisnosti mnogih evropskih zemalja. Zbog toga od vas tražim da ne podležete zamoru. Ostanite uz nas i zajedno ćemo pobediti. Ukrajina će pobediti.

Gutereš i Erdogan u Ukrajini: Razgovori o bezbednosti Zaporožja i izvozu žita

Sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antniom Guterešom (Foto: Handout / TURKISH PRESIDENTIAL PRESS SERVICE / AFP)

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u četvrtak je pozvao na demilitarizaciju najveće evropske nuklearne elektrane koja je pod ruskom kontrolom u južnom ukrajinskom regionu Zaporožje, i poručio da je ozbiljno zabrinut zbog situacije u tom objektu i oko njega, prenosi agencija Rojters.

Gutereš, koji se obratio novinarima posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu, rekao je da bi vojnici i vojna oprema trebalo da se povuku iz elektrane i zatražio da se osigura da Zaporožje nije meta vojnih operacija.

"Taj objekat se ne može koristiti kao deo vojnih operacija. Umesto toga, hitno je potreban sporazum o ponovnom uspostavljanju isključivo civilne infrastrukture Zaporožja i o bezbednosti tog područja" poručio je Gutereš.

"Moramo uložiti sve napore da osiguramo da objekti elektrane i okolina nisu meta vojnih operacija", naglasio je generalni sekretar UN.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš tokom posete Lavovu (Foto: AP/Evgeniy Maloletka)
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš tokom posete Lavovu (Foto: AP/Evgeniy Maloletka)

Zelenski je na konferenciji za novinare posle sastanka sa Guterešom i Erdoganom rekao da su dogovoreni parametri moguće misije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Zaporožju.

Takođe je poručio da bi Rusija odmah trebalo da povuče snage i obustavi granatiranje nuklearne elektrane. Prethodno je na Telegramu, posle sastanka sa Gutereom, naglasio da UN moraju da osiguraju bezbednost Zaporožja.

"Naročita pažnja bila je usmerena na temu ruske nuklearne ucene u Zaporožju. Namerni teror agresora može da ima globalne katastrofalne posledice za celi svet. Zbog toga, Ujedinjene nacije moraju da osiguraju bezbednost tog strateškog objekta, njegovu demilitarizaciju i potpuno oslobađanje od ruskih trupa", napisao je Zelenski na Telegramu.

Kijev optužuje Moskvu, čije su snage zauzele elektranu u martu, da je koristi kao štit i da iz nje napada ukrajinske ciljeve. Takođe tvrdi da je Rusija granatirala Zaporožje. Međutim, Moskva optužuje Ukrajinu za napad na taj objekat.

Rusija je u četvrtak saopštila da bi mogla da zatvori najveću evropsku nuklearnu elektranu u slučaju novog napada, a Kijev je upozorio da bi taj potez povećao rizik od nuklearne katastrofe. Moskva je takođe odbacila pozive da se uspostavi demilitarizovana zona oko elektrane, uz poruku da je to "neprihvatljivo".

U objavi na Telegramu, ispod dve slike sastanka sa Guterešom, Zelenski je naglasio i da je "dogovoren nastavak koordinacije o primeni inicijative za žitarice".

"Takođe smo razgovarali o mogućim pravcima njenog razvoja, pitanjima nelegalne i prinudne deportacije Ukrajinaca, oslobađanja naših vojnika i zdravstvenih radnika iz zarobljeništva".

Prema dogovoru, koji je 22. jula postignut uz posredovanje Turske i UN, Ukrajina je uspela da početkom avgusta nastavi izvoz iz svojih crnomorskih luka, koji je bio u petomesečnom zastoju zbog ruske invazije.

Gutereš je u četvrtak pozvao i Rusiju i Ukrajini da "u duhu kompromisa" osiguraju dalji uspeh dogovora o izvozu žita. Dodao je da je za manje od mesec 21 brod isplovio iz ukrajinskih luka, a da je 15 brodova iz Istanbula krenula u Ukrajinu da utovari žito i druge prehrambene zalihe.

"Od ruske invazije Ukrajine, bio sam jasan: Nema rešenja za globalnu krizu u snabdevanju hranom bez punog globalnog pristupa ukrajinskim prehrambenim proizvodima i ruskoj hrani i đubrivu. Međutim, to je samo početak. Pozivam obe strane da osiguraju dalji uspeh", naglasio je Gutereš.

Erdogan, koji je boravio u prvoj poseti Ukrajini od izbijanja rata, odvojeno se sastao sa Zelenskim pre nego što im se pridružio generalni sekretar UN.

Turski predsednik je posle trilateralnog sastanka poručio da je razgovarano o mogućim načinima za okončanje rata i o tome da se iskoristi pozitivna atmosfera, posle dogovora o izvozu žita, za uspostavljanje dugotrajnog mira.

Sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Lavovu (Foto: Murat Cetinmuhurdar/Turkish Presidential Press Office/Handout via Reuters)
Sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Lavovu (Foto: Murat Cetinmuhurdar/Turkish Presidential Press Office/Handout via Reuters)

Takođe je dodao da se razgovaralo o razmeni ratnih zarobljenika između Ukrajine i Rusije i naglasio da će kasnije pokrenuti to pitanje u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Smatramo da je to pitanje veoma važno - šta se dogodilo sa razmenom zarobljenika", rekao je Erdogan.

Turska je pristala da pomogne u obnovi ukrajinske infrastrukture, uključujući puteve i mostove, dok je Zelenski od Gutereša zatražio da zahteva da se Ujedinjenim nacijama obezbedi pristup deportovanim ukrajinskim državljanima u Rusiji, navodi se na vebsajtu ukrajinskog predsednika, a prenosi AP.

Međutim, diplomatija je i dalje u senci granatiranja. Najmanje 11 osoba je poginulo a 40 ranjeno u žestokim ruskim raketnim udarima na region Harkov u sredu veče i četvrtak ujutro. U napadu u sredu na Harkov, drugi najveći ukrajinski grad, poginulo je najmanje sedam osoba, 20 je ranjeno, a oštećene su stambene zgrade i civilna infrastruktura, saopštile su vlasti.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da je napadnuta "privremena baza stranih plaćenika" u Harkovu i da je ubijeno 90. Međunarodne tenzije dodatno je povećala i odluka Rusije da pošalje ratne avione sa supersoničnim raketama u region Kalinjingrada, koji okružuju dve NATO članice.

Rusija: Nuklearno oružje samo u "vanrednim okolnostima"

ARHIVA - Ruske balističke rakete na vojnoj paradi u Moskvi (Foto: AP/Alexander Zemlianichenko)

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da će Moskva upotrebiti nuklearni arsenal samo u "vanrednim okolnostima" i da nije zainteresovano za direktan sukob sa NATO i Sjedinjenim Državama, prenosi agencija Rojters.

Ruski ministar odbrane rekao je u utorak da Moskvi "nije potrebno" da koristi nuklearno oružje tokom, kako je naziva, vojne kampanje u Ukrajini, a medijske spekulacije o tome da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno ili hemijsko oružje u konfliktu nazvao je "apsolutnim lažima".

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ivan Nečev rekao je da bi se nuklearno oružje koristilo samo kao mera "odgovora".

"Ruska vojna doktrina dozvoljava nuklearni odgovor samo u odgovoru na pretnju masovnog razaranja ili kada je ugrožen sami opstanak države. To znači da je upotreba nuklearnog arsenala moguća samo kao deo odgovora na napad, u samoodbrani, i samo u vanrednim situacijama", objasnio je Nečev.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG