Višednevni protesti zbog "robovskog" zakona o prekovremenom radu, na čije je usvajanje mađarska vlada bila primorana zbog nedostatka radne snage, predstavljaju do sada najozbiljniju krizu tokom osmogodišnje vladavine premijera Viktora Orbana, pišu svetski mediji.
"Robovlasnički zakon“ podstiče višednevne proteste protiv Orbana
Desničarska vlada Viktora Orbana u Mađarskoj suočava se sa neuobičajenim i ustrajnim talasom protesta u Budimpešti, koji se nastavio u ponedeljak kada su se ljudi okupili ispred sedišta državne televizije nakon što je jedan broj opozicionih poslanika proveo skoro 24 sata unutar zgrade tražeći da njihovi zahtevi budu emitovani na televiziji, piše britanski Gardijan (The Guardian).
"Okidač za proteste bio je zakon koji je označen kao "robovski zakon", koji je prošle srede prošao u Parlamentu, koji dozvoljava poslodavcima da povećaju vreme predviđeno za prekovremeni rad, ali je raspoloženje podstaknuto i generalnom slabošću mađarske državne politike. Na listi od pet zahteva poslanika koje su želeli da se pročitaju na televiziji je ukidanje 'robovskog zakona', nezavisno sudstvo i nezavisna javna glasila.“
Gardijan podseća da Orbanova partija Fides ima dvotrećinsku većinu u parlamentu i široko rasprostranjenu podršku širom zemlje.
"Od dolaska na vlast 2010. godine, vlada je preuzela kontrolu nad nekada nezavisnim institucijama, a većina lokalnih i medijskih kuća su pod kontrolom saveznika države. Ove godine Evropski parlament je glasao za pokretanje disciplinskih postupaka protiv Mađarske po pitanju vladavine prava.“
List navodi i da dok su se narodni poslanici zatvorili u zgradi državne televizije, kanal nije spominjao njihovo prisustvo, nastavljajući sa svojim uobičajenim izveštavanjem o migracijama i nagoveštavajući da su "pro-migracione snage" podstakle proteste širom Evrope.
"Orbanova Vlada preuzela je urođeničku poziciju o imigraciji, predstavljajući sebe kao borca protiv moćnih i "tajnovitih" pro-migracionih snaga koje predvodi finansijer i filantrop rođen u Mađarskoj Džordž Soroš (George Soros).“
Antiimigraciona politika može da rastegne postojeću radnu snagu
Britanski list Tajms (Times) ocenjuje da se Viktor Orban opredelio da se suprotstavi imigraciji, kao i da se mađarski premijer predstavio kao glavni branitelj hrišćanske Evrope i žestok zagovornik mađarskog nacionalizma.
"On je napravio ogradu na južnoj granici kako bi sprečio ulazak stranaca i vodio izbornu kampanju ove godine pod sloganom "Stop Soroš", prikazujući finansijera Džordža Sorosa kao kreatora plana za potop Evrope muslimanskim imigrantima.
Dakle, ironično je da se Orban suočava sa jednim od najjačih izazova tokom svoje osmogodišnje vladavine, jednim delom zbog mera koje su preduzete kao odgovor na nesposobnost Mađarske da privuče migrante.“
Tajms objašnjava i da je premijer Orban morao da uvede tzv. "robovski zakon" kao odgovor na hronične nedostatke radne snage.
"Stopa nezaposlenosti u Mađarskoj je blizu rekordnog nivoa od 3,7 odsto, a zemlja ima 100 hiljada praznih radnih mesta. Multinacionalne kompanije prete da će zaustaviti investicije, osim ako vlada ne da garancije za buduću ponudu radne snage. Međutim, ovi nedostaci su manje odraz ekonomskog uspeha Mađarske, a više kombinacija negativnih faktora.“
List pojašnjava da to uključuje demografske pritiske poput starenja stanovništva, duboke strukturne probleme, uključujući veliki javni sektor, a pre svega veliku emigraciju koju nije nadoknadio priliv kvalifikovanih došljaka.
"Više od 500.000 Mađara napustilo je zemlju u protekloj deceniji, mnogi od kojih su visoko kvalifikovani. Pa ipak, ni dvocifren rast zarada nije bio dovoljan da privuče imigrante u Mađarsku. Tamo radi samo 20.000 Ukrajinaca, u poređenju sa više od milion u Poljskoj. Prisiljavanje Mađara da više rade je Orbanov odgovor.“
Ako ne uspori, Orban bi mogao izgubiti moć
Mađarski premijer Viktor Orban progurao je niz nepopularnih zakona koji su izazvali masovne proteste, i, zloslutno, nasilje. Autokratski vođa povlači radikalne poteze i ako se ne zaustavi, mogao bi izgubiti političku moć, ocena je Blumberga (Bloomberg).
"Pošto je njegova stranka Fides u aprilu dobila ustavnu većinu i postavila ga za premijera u trećem uzastopnom mandatu, Orban je odlučio da pojača vlast u zemlji. Poslednjih nedelja, on je pokrenuo žestoke napade na poslednja ograničenja njegove moći.
Krajem prošlog meseca, više od 400 medija koje su Orbanovi saveznici osnovali ili stekli, konsolidovali su se u neprofitnu organizaciju pod nazivom Central European Press i Media Foundation. Premijer je ovu grupu oslobodio regulatornog preispitivanja, smatrajući ih "strateškim"."
Prošle nedelje parlament je usvojio zakon kojim je Vrhovni sud nadležan za upravne sporove - uključujući i one koji se odnose na izbore, korupciju i policijske zloupotrebe."
Blumberg piše i kako se Orban odnosio sa nepoštovanjem prema opozicionim političarima, novinarima i aktivistima koji su protestovali protiv ovih mera.
"On je već odavno znao da nisu brojni ili dovoljno odlučni da izazovu nevolje. Ali je ovog puta možda napravio taktičku grešku: Prošle nedelje, Fides je uveo nove zakone o radu, dozvoljavajući poslodavcima da zahtevaju čak 400 sati prekovremenog rada godišnje, umesto trenutnih 250, i odloži plaćanje za njih do tri godine, umesto jedne", ističe agencija i nastavlja:
"Naravno, mera je namenjena za ublažavanje nedostatka radne snage u zemlji, a radnici će imati mogućnost odbijanja dodatnih sati. Međutim, sindikati su istakli da poslodavci imaju dovoljno sredstava da primoraju zaposlene da se slože.
Posljednjih godina Mađari su obično bili spori u organizaciji protesta i relativno nenasilni kada to rade. Čak i nakon pada komunizma, zemlja je videla manje protesta od Poljske ili Istočne Nemačke. Međutim, kada su Mađari ljuti, vlast ih teško smiri", stoji u tekstu.
Sumiranje evropske politike
Vašington post (The Washington Post) ocenjuje da su masovne demonstracije koje su u nedelju pogodile dve evropske prestonice ispričale kontinentalnu priču – koja počinje populističkim gnevom i antimigrantskim osećanjem i završava razočaranjem sa sve autoritarnijim statusom quo.
"U Briselu se pet hiljada desničarskih demonstranata protivilo odluci Vlade da potpiše Pakt UN-a o migrantima. Istovremeno, u Budimpešti je oko 15.000 ljudi prkosilo hladnoći u znak protesta protiv novih zakona koje je donela neliberalna vlada mađarskog premijera. Na jednoj strani je nacionalistički bes koji je u najvećoj meri uticao na evropsku politiku. Na drugoj je skup koji dovodi u pitanje duboko nacionalističku vladu - onu koja je koristila populističku retoriku da bi opravdala politike koje su uporno podrivale mađarsku demokratiju."
WP dodaje da ako su scene u Briselu pokazale jačinu antimigrantskih osećaja u delovima Evrope, ono što se događa u Budimpešti pojačava osećaj da većina Evropljana na umu ima mnogo veće probleme.
"Nijedan evropski lider nije bio opsednut antimigrantskom strašću kao što je mađarski Orban. Orban je premijer skoro deceniju i smatra se glavnom figurom u paketu sve jačih nacionalista u istočnoj i Centralnoj Evropi.
Nejasno je šta će se desiti sledeće. Evropski izbori naredne godine će se smatrati lakmus testom za čitav niz pitanja - od imigracije, zadovoljstva nadnacionalnim projektom kao što je Evropska unija, do zabrinutosti javnosti zbog narušene vladavine prava. Orban i zapadni desničarski populisti posmatraju EU i UN kao daleke tvrđave neizabranih birokrata, sklone podrivanju suvereniteta nacionalnih država".
List zaključuje da možda vidimo granice onoga što ovakvo populističko terorisanje može postići politički.
"Za premijera Orbana, koji je uveren da je migracija problem, ironija je da bi to moglo da bude deo rešenja za njegovu zemlju. Mađarska reforma Zakona o radu koja je izazvala takav bes je reakcija na veću demografsku krizu: radna snaga Mađarske pogođena emigracijom u bogatije zemlje Evrope stagnira i premala je. Postoji očigledan pravni lek za to, ali ga verovatno neće razmatrati antimigrantski demagog na vlasti."