Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u četvrtak da je "sada vreme da se i Finska i Švedska potvrde“ kao nove članice saveza.
Stoltenberg je na konferenciji za novinare u Ankari sa turskim ministrom inostranih poslova Mevlutom Čavušogluom rekao da glavno pitanje nije da li će protokoli o pristupanju dve zemlje biti zajedno ratifikovani, već da to bude urađeno "što je pre moguće."
Čavušoglu je rekao da bi Turska mogla da razmotri dve kandidature odvojeno. Turska i Mađarska su jedine članice NATO-a koje nisu ratifikovale protokol o pristupanju Finske i Švedske alijansi.
Dve zemlje su podnele zahtev za pridruživanje posle ruske invazije na Ukrajinu prošle godine.
Ne propustite: Erdogan blokira ulazak Švedske u NATO, Finska za pauzu u razgovorima sa TurskomTurska je izrazila veću neodlučnost u pogledu Švedske, optužujući tamošnju vladu da je previše popustljiva prema grupama koje Turska smatra terorističkim organizacijama.
Stoltenberg je u četvrtak rekao da su i Švedska i Finska sprovele politiku kojom se uzimaju u obzir primedbe Turska i da će terorizam biti glavna tema samita NATO-a u julu.
"To je odluka Turske“, rekao je on. „Turska vlada, turski parlament, odlučuje o pitanju ratifikacije."
U međuvremenu, američki sekretar za odbranu Lojd Ostin poručio je u četvrtak da su Sjedinjene Države spremne da brane baltičke države Estoniju, Letoniju i Litvaniju, ako to bude potrebno, i da će zadržati vojno prisustvo u tom regionu.
"Posvećeni smo Članu 5", rekao je Ostin u Talinu. Članom 5 NATO ugovora predviđeno je da članice brane jedna drugu u slučaju napada.
"Sjedinjene Države i dalje su čvrsto posvećene slobodi i suverenitetu naših baltičkih zaveznika" , rekao je Ostin na konferenciji za novinare posle susreta sa estonskim liderima.
Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur rekao je da njegova zemlja "radi na tome da spreči" da bude napadnuta ako se Rusija ne zaustavi u Ukrajini.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin na konferenciji za novinare sa estonskim ministrom odbrane Hano Pevkurom (Foto: AP/Sergei Grits)
"Odvraćanje je ključna reč. Upravo zbog toga NATO utvrđuje nove regionalne planove odbrane koji će nadam se biti odobreni na samitu u Viljnusu u julu", rekao je estonski ministar.
SAD su od 2019. godine rasporedile rotirajuće grupe od oko 500 vojnika i opremu u Litvaniji, a u decembru su najavile da će u Estoniji rasporediti raketne sisteme HIMARS i pešadijsku jedinicu.
NATO je rasporedio tri multinacionalna bataljona u svakoj od tri baltičke države od 2017. godine, što predstavlja stalno prisustvo vojnika koji bi bili predvodnica većih snaga u slučaju da Rusija izvrši invaziju na članicu NATO-a.