Ko je bliži Beogradu – Moskva ili Peking

Bilbordi sa porukama zahvalnosti predsedniku Kine Ši Đinpingu bili su postavljeni u Beogradu

Da li je Moskva i dalje blizak prijatelj Beograda ili je bliži postao Peking? Zbog čega premijerka Ana Brnabić kaže da Srbija ide ka EU istovremeno sarađujući sa Kinom, dok je ranije u toj rečenici umesto Kine uglavnom stajala Rusija? Da li je zbog rastućeg uticaja Pekinga uticaj Moskve samo manje vidljiv ili je stvarno umanjen?

"U poslednje vreme je bilo vidljivo da je Kina prisutnija...To je naravno u kontekstu pandemije koronavirusa, ali i činjenice što je Kina u toj pandemiji pokazala da je velika sila i da ima mehanizme i kapacitet da deluje na globalnom planu“, kaže za Glas Amerike diplomata Zoran Milivojević i ističe da Rusija nije pokazala takav globalni kapacitet.

"Nema spora da poslednjih pola godine nema toliko Rusije u javnosti, medijima, naša politička elita ne insistira toliko na ruskom uticaju i značaju ruskog uticaja u ovom momentu. Svakako da je Kina tu mnogo agresivnija, ali na jedan drugačiji način primeren kineskom vođenju spoljne politike i tom metodu njenog uticaja“, ističe za Glas Amerike bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak.

Your browser doesn’t support HTML5

Ko je bliži Beogradu - Moskva ili Peking

Kina je druga svetska ekonomija. Pomoć Srbiji tokom pandemije, investicije u RTB Bor, železaru u Smedervu, infrastrukturne projekte, najava novih ulaganja – sve se to podudarilo sa aktuelnim političkim kursom Srbije, ocenjuje Milivojević.

"Srpski program, filozofija, kako hoćete, da Srbija ojača, se zasniva na jačanju ekonomije i Kina ima posebnu fuknciju, pogotovu što odnose ne uslovljava politikom...Ja neću da kažem da Rusija uslovljava poziciju Srbije, ali ima u vidu položaj Srbije u pogledu vojne neutralnosti i političke nezavisnosti i to odgovara geopolitičkim interesima Rusije tamo gde se NATO širi i gde je NATO prisutan...Rusija je svakako politički prisutna, ali u ovoj ekonomskoj sferi ona ne može da bude takmac Kini i zadovoljni one srpske interese koji su sada izuzetno izraženi.“

Ne propustite: Vučić uskoro u Moskvi, Kina mu zahvaljuje na podršci za očuvanje suvereniteta

"Prisustvo Rusije u Srbiji je konstanta"

Ali, ekonomska dominacija Pekinga i veća medijska vidljivost ne znače smanjen ruski uticaj u Srbiji, smatra bivša ambasdorka u Moskvi. Kaže da je prisustvo Rusije u Srbiji konstanta – zbog slovenstva, istorije, crkve.

„Crkva je tu veoma važan faktor i to je taj drugi momenat, da Rusija sada toliko politički nije eksponirana niti je naše rukovodstvo koristi politički, ali je Rusija prisutna na drugi način – a to je crkva. Dakle, njen uticaj preko crkve je ostao defakto politčki uticaj. Crkva se sada bavi i jednim pitanjem u odnosu dveju bivših jugoslovenskih republika Srbije i CG, kao rešavanjem nacionalnog pitanja, ne toliko verskog pitanja ni zakonskih regulativa, nego nacionalnog pitanja... Ovde ima 40-ak posto ili 35 posto stanovništva koje bez pogovora podržava Rusiju, a isto i u političkoj strukturi, uvek će se naći partije, ili će biti stvorene partije koje će je podržavati. Tako da tu mislim da ona nema problema.„

Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak

Iako na različite načine plasiraju svoj uticaj, i Moskva i Peking u jednoj stvari zajednički stoje uz Beograd.

"Ono gde su Rusija i Kina na istom planu je pitanje Kosova i Metohije, pitanje tog strateškog pristupa globalnim odnosima i tu nema razlike u pristupu. I tu su Kina i Rusija u odnosu na Srbiju ravnopravne u smislu primere međunarodnog prava, principa međunarodnih odnosa, uloge UN...Rusija ima čak, na jezičku na vagi, nešto više šansi i mogućnosti za Srbiju jer je u poziciji da uloži veto, što je bila spremna i do sada i što će biti spremna i ubuduće“, kaže diplomata Zoran Milivojević i dodaje da će Kina verovatno pratiti odluku Rusije i uložiti veto.

„Mislim da je jako važno u finišu rešavanja kosovskog problema i nekog srpskog opredeljivanja prema evropskim ili evroatlantskim strukturama, videćemo kako će se Rusija ponašati. Treba pratiti, i bez obzira što to ponekad tako ne izgleda, Rusija je veoma pragmatična u nekim velikim svetskim događajima i lomovima“, kaže Jelica Kurjak.

Ne propustite: Srbija između kineskih kamera i evropskih standarda

Može li Srbija, uz saradnju i veze sa Kinom i Rusijom, da ide ka EU – koja je i najveći strani investitor u Srbiji?

EU je u sukobu da Rusijom, postoje sankcije, tako da je svaki napredak prema EU podrazumeva problem sa Rusijom u ovom trenutku. To ne važi za Kinu. Nezavisno od toga što je i Kina globalni protivnik, ali u ovom trenutku to nije uslovljeno “, smatra Zoran Milivojević.

„Što se tiče EU, svakako da njima način na koji Srbija ostvaruje svoje odnose sa Rusijom smeta, a smeta im i kako ostvaruje svoje odnose sa Kinom. Kina ima drugačiji pristup od Rusije, suptilniji i pragmatičniji pristup preko novca. To je za Kinu optimalno, a ja ne mogu reći da li je to dobro za nas ili nije. Očigledno u datom trenutku mi koristimo za neku ekonomsku stabilizaciju i ulaganja. Svakako, dugoročno nikom se to ne bi moglo baš naročito dopasti“, zaključuje Jelica Kurjak.

Naredna prilika za povratak Rusije u žižu javnosti biće dolazak predsednika Aleksandra Vučića na Paradu pobede u Moskvi 24. juna, na poziv Vladimira Putina. Svoj dolazak u Srbiju je pre nekoliko meseci potvrdio i kineski predsednik Ši Đinping. Sa Zapada nema za sada nema najava poseta na tako visokom nivou.