Linkovi

Tužilaštvo formiralo predmet, da li će vlast pustiti REM "niz vodu"?


Logo Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Logo Regulatornog tela za elektronske medije (REM)

BEOGRAD - Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) formiralo je predmet o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na osnovu izveštaja koji je sastavio Biro za društvena istraživanja (Birodi). Kako ističu u Birodiju, imenovan je i javni tužilac koji je počeo da postupa u tom predmetu.

U izjavi za Glas Amerike Zoran Gavrilović, izvršni direktor Birodija, objašnjava da su oni svoj izveštaj o REM-u prosledili svim nadležnim institucijama – od predsednika Srbije i premijerke, Zaštitnika građana, do zakonskih predlagača članova Saveta REM-a i Republičkog javnog tužilaštva koje taj predmet delegiralo TOK-u.

“Ovo što je uradilo Republičko javno tužilaštvo jeste nešto što nas je iskreno rečeno iznenadilo u pozitivnom smislu – mi smo 24. maja predali, već 31. maja smo dobili informaciju da je naš izveštaj prosleđen kao informacija tužilaštvu, a juče smo obavešteni da je napravljen predmet i da je određen tužilac koji je krenuo u postupanje”.

Regulatorno telo za elektronske medije je već dugo vremena u fokusu javnosti, a nakon dva velika zločina u Srbiji koji su se dogodili početkom maja krenuli su masovni građanski protesti “Srbija protiv nasilja”. Formulisani su zahtevi protesta, a jedan od njih je i smena Saveta REM-a zbog toga što nije reagovao i kažnjavao emitere sa nacionalnom frekvencijom koji krše zakone i promovišu nasilje.

Zoran Gavrilović
Zoran Gavrilović

Mi smo krajem 2022. godine uradili jedno istraživanje i pitali građane za prioritete. Među prva tri prioriteta jesu vladavina prava i integritet institucija. I ovo što mi imamo danas ovde jeste u stvari sušti vapaj građana Srbije da se uspostavi sistem i da prosto ovde imamo državu. Ovo sa REM-om jeste u stvari jedno malo ostrvo koje treba urediti u sistemu integriteta u Srbiji. Šta mi radimo – mi samo u stvari konkretizujemo kroz ovaj proces ono što građani Srbije hoće, a to je vladavinu prava, integritet institucija i državu blagostanja”, ističe Gavrilović.

Kako objašnjava, u dokumentu “Alternativni izveštaj o radu REM-a na 19 strana se pobrajaju sve nepravilnosti u radu ovog tela, ukazuje na to da i međunarodne institucije poput Evropske komisije, Saveta Evrope, izvestiteljke UN Ajrin Kan takođe govore o lošoj medijskoj situaciji u Srbiji i u tom kontekstu pominju i REM.

Ovde nije stvar kvaliteta rada REM-a, ovde je prosto nepoštovanje zakona. U izveštaju Evropske komisije stoji da REM pri dodeli frekvencija nije poštovao sve zakone. Takođe kao značajan deo argumentacije mi smo iskoristili argumentaciju koja se nalazi u samim izveštajima REM-a”, kaže Gavrilović i naglašava da se i u dokumentima REM-a ističe da nacionalni emiteri nisu poštovali zakone i sopstvene elaborate na osnovu kojih početkom godine ponovo dobili nacionalne frekvencije za emitovanje.

Kako pravnici objašnjavaju za Glas Amerike, formiranje predmeta u Tužilaštvu za organizovani kriminal ne znači da će biti i pokrenut postupak. Kada se formira predmet i prouče dokumenta, moguće je nekoliko ishoda: da se napiše izveštaj, ail da se ne postupi po krivičnoj prijavi, da tužilaštvo odbaci prijavu jer smatra da nema elemenata krivičnog dela ili da prihvati krivičnu prijavu i nastavi dalje sa postupkom.

Republičko javno tužilaštvo, kažu pravnici, nije nadležno ni za jedan predmet u prvom stepenu i zato ga je delegiralo tužilaštvu za koje smatra da je nadležno.

Slobodan Cvejić, bivši član Saveta REM-a i profesor Katedre za sociologiju na Filozofskom fakultetu, kaže da ne može da komentariše ovaj slučaj sa pravnog stanovišta, ali da ne sumnja da su postupci Saveta REM-a proizveli katastrofalne posledice u društvu.

„I ja verujem da postupanje protiv javnog interesa i ugrožavanje opšte bezbednosti i tako dalje, koje je njihovo činjenje proizvelo, predstavlja krivično delo”.

Cvejić je REM napustio u decembru 2020. godine. Na pitanje da li ovaj postupak Tužilaštva vidi kao pokušaj smirivanja tenzija, jer se dešava u trenutku kada se na protestima traži i smena Saveta REM-a, odgovara potvrdno.

„Meni deluje tako. Ja bih rekao da je ovo jedan potez koji ne košta mnogo, a spustiće malo tenzije oko svega toga“, kaže Cvejić. Međutim, uprkos pritisku javnosti, smatra da u ovom trenutku ne postoji politička volja vlasti da ispuni zahtev protesta i smeni Savet REM-a, jer bi time ugrozila sopstveno funkcionisanje.

Cvejić: Vlast neće pustiti REM niz vodu jer time ugrožava ceo sistem
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:20 0:00

„Pošto je moje tumačenje da ova vlast u Srbiji funkcioniše po principu neformalne organizovane grupe koja zarad ličnih, ekonomskih interesa obavlja određene funkcije i podređuje javni interes ličnim interesima, i za sve to je mnogo važnija jedna neformalna struktura koja sebi podredi sve zvanične institucije, ja verujem da bi za njih svaka predaja institucije koja predstavlja resurs, važan alat u toj mreži, predstavljala jednu vrstu poraza. I ako bi oni sada, kolokvijalno da kažem, pustili REM „niz vodu“, time bi kroz ceo sistem poslali poruku da pravila igre nisu toliko više sigurna. I zato mislim da nisu spremni da to učine“, ocenjuje Cvejić za Glas Amerike.

Ni Zoran Gavrilović nije preterani optimista po pitanju kako će se ovaj slučaj razvijati i zbog toga već ima, kako kaže, spremna još dva mehanizma kojima će pokušati da pokrene slučaj REM.

“Ja znam da postoji nepoverenje, ja znam da će ljudi sad reći – pa dobro, ništa. Već vidim komentare – to će u nekoj fijoci da završi, ali mi ćemo koristiti upravo ljude na ulici i javnost, tražiti od tužilaštva da radi svoj posao. Jako je bitno da ovu energiju i probuđenu javnost na ulicama Beograda iskoristimo za obnovu integriteta institucija. U suprotnom mi ćemo i dalje biti livada na kojoj neće biti institucija, na kojoj će živeti neki građani i koje će predvoditi neki čobanin”

XS
SM
MD
LG